NBA je biznis - ali su i plate igrača i trenera: Ko i na koje sve načine može da profitira od evropske košarke

Šarunas Jasikevičijus, trener Fenerbahčea, aktuelnog šampiona Evrolige, u decembru je govorio o dolasku NBA u Evropu. Tom prilikom je rekao:

„Sve se svodi na poslovni model… Ovo je poslednji ostatak čiste košarke i nadam se da to nećemo izgubiti, bez obzira koliko je NBA finansijski jaka.“

Nepunih mesec dana kasnije, potpisao je novi, trogodišnji ugovor s Fenerbahčeom. Ugovor koji sigurno odgovara statusu šampiona Evrope, ali i ugovor koji neko mora da plati. A Fenerova zarada od igranja u Evroligi…pa, svakako ne odgovara uloženim parama. Kao što ne odgovara uloženim sredstvima bilo kog kluba od 20 najboljih u Evropi.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Zato, kada neko kaže da je „NBA čist biznis“, trebalo bi da uzme u obzir da su velika primanja evroligaških trenera i košarkaša takođe biznis. A prema ekonomskim zakonitostima, teško da u ovom trenutku postoji pravi isplativi poslovni model na tlu Starog kontinenta.

NBA liga je uočila tu falinku. I, kao izrazito ozbiljna i ka profitu orijentisana organizacija, želi to da iskoristi.

Financial Times je nedavno otkrio da je NBA otvorila „data room“ za sve potencijalne investitore i klubove koji bi mogli da učestvuju u novom projektu. Tu se nalaze podaci o finansijskim projekcijama – koliko je potrebno uložiti, kako i kada bi moglo da se isplati…

I dok se već mesecima barata imenima evropskih klubova i gradova koji su na listi želja NBA Evropa, malo se priča o firmama zainteresovanim za ovaj projekat. Zapravo, prema pisanju Financial Times-a, brojka od nekoliko stotina kompanija koje su poslale upit za učešće u novoj ligi, svedena je na nekoliko desetina.

Meridian sport se u ovom tekstu bavi najrealnijim potencijalnim investitorima, zbog čega bi oni želeli da budu deo, kada i na koji način bi se ulaganja vratila… A kada se, negde na kraju ovog istraživanja, podvuče crta, ispostaviće se da ovaj tekst nije analiza, već objašnjenje postojanja ideje o novoj ligi.

Najznačajniji investitori u evropskom sportu, zaključno sa početkom 2026. godine, isključivo su oni koji su ulagali u fudbal. U Top 20 je samo jedno ime koje se odlučilo na velike investicije u druge sportove:

20. mesto: Qatar Investment Authority ima 30% udela u Sauber (Formula 1) vrednosti 358 miliona dolara.

To je onaj deo gde Adam Silver, komesar NBA, priča da je košarka drugi najpopularniji sport, a učestvuje u 1% komercijalnog tržišta.

Postoji više modela kako ove kompanije funkcionišu u svetu sporta:

– Komercijalna prava: CVC Capital Partners je vodeća globalna kompanija za upravljanje privatnim tržištima a na ovoj listi je prva jer ne kupuje samo klubove, već i procente celokupnih liga, što donosi deo od prodatih TV prava u narednih 50 godina;

– Američka dominacija: Više od 70% investitora na listi su iz SAD i koriste jačinu dolara u odnosu na evro i funtu da jeftino kupe istorijske evropske brendove;

– Državni fondovi: ulažu sume koje prevazilaze ekonomsku logiku koristeći sport za globalni brending države;

– Investicije u 2026: daju zajmove klubovima koji su u dugovima a zatim preuzimaju vlasništvo ako se dug ne vrati.

Mnogi sa liste Top 20 ključnih igrača u Evropi već imaju ozbiljne udele u NBA timovima. To neće biti problem, jer je NBA poslednjih godina ublažio pravila o vlasništvu, dozvolivši investicionim fondovima da kupuju manjinske udele.

Investitori u ovom trenutku koriste fudbalske klubove u Evropi kao platformu za globalni brending, dok NBA koriste kao sigurnu luku jer američki sportski model garantuje profit. Ovo je verovatno i ključni momenat zašto NBA dolazi na Stari kontinent i zašto, barem po navodima iz najjače lige sveta, postoji ogromno interesovanje kompanija da ulože u nešto novo.

A tu su i dvorane.

Kad ogromni fondovi uđu u klub, prva strategija nije samo kupovina igrača, već transformacija stadiona i arena u mašine za pravljenje novca koje rade 365 dana u godini. Ovo zvuči suviše opšte. Kako to izgleda konkretnije?

– Tehnologija: Samo Silver Lake (vlasnici Mančester sitija) ulaže stotine miliona u tehnološku infrastrukturu, 5G ultra-povezanost, bezgotovinsko plaćanje, biometrija…

– Stadion/dvorana kao stil života: nije mesto gde ideš jednom u dve nedelje (Fond Sixth Street uložio 360 miliona dolara u Bernabeu gde može jedan dan da se igra fudbal, sutradan NBA utakmica, treći dan modna revija, koncert…);

– Cene ulaznica i „Dinamičko određivanje cena“: Algoritmi (ako je potražnja velika, cene rastu), premijum ponude;

– Personalizovano iskustvo.

Na pitanje kako misle svi oni da zarade od košarke koja je uvek važila za ne baš profitabilan sport – verovatno u tom stavu leže problemi – evo i odgovora.

Investicioni fondovi retko planiraju da izvuku profit kroz godišnju dobit klubova. Njihov cilj je rast vrednosti kapitala. Primer: kupe klub za milijardu, prodaju ga za tri milijarde nakon 5-10 godina. Primenjuje se strategija da se ne povlači novac iz kluba, već se reinvestira da bi podigli vrednost brenda.

Prema podacima iz 2025-2026, vrednost 30 najjačih evropskih klubova rasla je brže od većine berzanskih indeksa.

Na listi najvrednijih sportskih liga, prva tri mesta zauzimaju sportovi iz Amerike: NFL, NBA i MLB. Tek na četvrtom, poslednjem mestu prve kategorije, nalazi se Premijer liga u fudbalu.

U drugu kategoriju spadaju: Liga šampiona, NHL, La Liga, Bundesliga, Serija A, Liga 1.

Tek u trećoj se nalazi Evroliga, ispod Čempionšipa.

U četvrtoj su ABA, BCL, Evrokup…

Uporedna tabela između fudbala i košarke, kao i između NBA i Evrolige, upravo je signal da je potrebna injekcija igri pod obručima na Starom kontinentu. Da ne pričamo o ostalim ligama koje su na tabeli koja vam je ponuđena.

Injekcija stiže. Serum je pripremljen u laboratoriji u kojoj se nalaze svi ti finansijski giganti – počevši od NBA, preko njenih investitora, do fudbalskih klubova koji su već prošli sve analize i shvatili kako mogu da postanu bogatiji.

A to je jedini način da i svi koji učestvuju, igrači, treneri i ostali u klubovima, poboljšaju svoje uslove.

Bonus video: