Posle filmskog preokreta i pobede u večitom derbiju, velikog slavlja koje je usledilo i entuzijazma koji se, makar naizgled, primetio na licima igrača, delovalo je da je Partizan, slično kao i prošle godine, na dobrom putu da preokrene sezonu.
Usledio je poraz od Virtusa iz Bolonje u Beogradskoj areni, kao otrežnjenje, ali ga je Dvejn Vašington, recimo, pripisao emotivnom pražnjenju nakon trijumfa nad Crvenom zvezdom. Donekle legitimno.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ipak, ono što se desilo samo dva dana kasnije ukazalo je da poraz od Virtusa nije bio baš samo posledica istrošenosti… Štaviše, da su trijumf nad večitim rivalom i dobra igra u poslednjoj četvrtini bili samo maska. To se jasno potvrdilo u Žalgirio areni.
Na mestu na kojem je samo 48 sati ranije desetkovani Anadolu Efes slavio sa 23 razlike, Partizan je doživeo jedan od najtežih poraza u klupskoj istoriji. Tačnije, drugi najubedljiviji. Izgubili su crno-beli 68:109, a gubili su i sa rekordnih 42 razlike u završnici, da bi Vašington trojkom u smiraj susreta sprečio Žalgiris da preskoči CSKA, koji je pre više od decenije slavio protiv Partizana 88:46.
Nije bilo energije, ali mnogo više brine što nije bilo ni želje među igračima – ne da pobede, već da se nadmeću. Spustili su gard, utisak je, već krajem prve četvrtine. Žalgiris je to osetio i do poluvremena stigao do 23 poena viška. Umesto reakcije posle pauze, Partizan je nastavio da tone. Bezvoljno, bezidejno… Bez borbe. Kao da su svi čekali samo da istekne 40. minut.
Pamti se i krajem prošle sezone poraz od Anadolu Efesa u Beogradskoj areni, kad je veliki broj igrača iz aktuelnog rostera statirao pored Darijusa Tompsona, Ilajdže Brajanta, Šejna Larkina i drugova, ali to je bila završnica već izgubljene sezone – gostovanje u Kaunasu ovog puta došlo je u trenutku kad nisu baš sve nade za pozitivan rezultat u Evroligi bile protraćene, što nakon istorijskog poraza od Žalgirisa više ne može tek tako da se konstatuje.
Šta dalje? Kako u ponedeljak izaći i Krki na megdan u Novom Mestu, a kamoli nešto više? To su pitanja za odgovorne u klubu.
Činjenica je da su početkom sedmice, na godišnjoj konferenciji kluba, iznete tvrdnje da Partizan u tekućoj sezoni ima najveći budžet u istoriji, da je izdvojio ozbiljan novac za pojačanja koja je trebalo da dignu klub na viši nivo, vrate ga u borbu za plej-of, Fajnal-for Evrolige…
Negde je krenulo po zlu.
Jer, na stranu povreda Karlika Džonsa, pa i odlazak Željka Obradovića i svi kadrovski problemi koji su se dešavali u međuvremenu (koji se dešavaju i maltene svim ostalim članovima Evrolige), realnost je da Partizan nijednu utakmicu u Evroligi ove sezone nije odigrao kako se očekivalo. Posle 17 kola ima šest pobeda, sa najskupljim timom u klupskoj istoriji.
A kad je od CSKA izgubio 42 razlike…
O razlici u budžetu ne treba trošiti ni reči, izvesno je da je ogromna. Pritom, na baš tom susretu u Moskvi, nakon samo osam minuta igre povredio se Leo Vesterman, Tarens Kinsi nije ni ulazio sa klupe… Zato su veliki prostor imali 21-godišnji Bogdan Bogdanović (nakon toga je sve više igrao sa loptom i kao plejmejker) i 18-godišnji Nikola Milutinov. Svi znamo gde su oni danas.
A priliku su još dobili i Mihailo Andrić, Nemanja Bezbradica, Đoko Šalić…. Pa i Žofri Lovernj je tek napunio 22 godine i polako se afirmisao na najvišem nivou, Borisu Dalou je u ličnoj karti pisalo da ima 19.
Pritom, uz dužno poštovanje Žalgirisu, za CSKA su tad igrali Miloš Teodosić, Vladimir Micov, Soni Vims, Kajl Hajns, Vitali Fridzon, Viktor Hrijapa i Andrej Voroncevič u najboljim danima, zatim Eron Džekson, Džeremi Pargo… Stigli su Armejci i do Fajnal-fora.
S druge strane, porazu od litvanskog šampiona 12 godina kasnije, Mitar Bošnjaković i Arijan Lakić nisu proveli ni minut na parketu. Jedini domaći igrač koji je dobio prostor bio je Vanja Marinković, a najsrčaniji je bio Nik Kalates, grčki plejmejker koji će u februaru proslaviti 37. rođendan.
Dva pojačanja od 10 miliona dolara bruto, kako je istaknuto na pomenutoj godišnjoj konferenciji, skupa su postigla ČETIRI poena. Tačnije, ubacio ih je Šejk Milton. Džabari Parker je zato završio u žiži javnosti kad nije skočio u borbi za mrtvu loptu… Možda i ogledalo svega što se dešava ovih dana sa ekipom.
>Parker koji nije hteo ni da skoči ⁉️ Jbni stranci, ovakav bezobrazluk se ne pamti! Neka odu svi do jednog, a naši klinci neka nose klub, pa dokle doguramo… Bar ćemo znati da su dali sve od sebe pic.twitter.com/DEGkmtHXqr
— Marija (@detepartizana70) December 20, 2025
Na kraju, Partizan je duplo kolo posle pobede u večitom derbiju okončao sa 59 poena u minusu… Nije lako izračunati, ali jasno je da nema mnogo ekipa koje su tako loše prolazile u „back-to-back“ utakmicama. Od samog rezultata veći problem je i stav igrača, nedostatak sistema i, čini se, bilo kakve niti u igri.
Kako to ispraviti? Da li je dolazak novog trenera rešenja? Da li su kadrovske promene način da se izađe na pravi put? Mnogo je pitanja, a malo odgovora. Najveće pitanje od svih u ovom trenutku je – da li je porazom u Kaunasu i definitivno stavljena tačka na bilo kakve ambicije u Evroligi ove sezone?
Teško je posle smrzavanja na -41 u Litvaniji videti svetlo na kraju evroligaškog tunela.
„Vratili smo se na staro i moramo da sednemo da vidimo šta ćemo da preduzimamo, ovako više ne može da se radi“, rekao je trener Mirko Ocokoljić u Kaunasu.
Baš to njegovo „ovako više ne može“, jedini je pravi zaključak košmarne sedmice za crno-bele.
Bonus video:
miona
Pamtiće dugo Grobari ovaj poraz od Zalgirisa, ovo ima da peče cele sezone kako je izgubljeno u Zelenoj sumi.