Polonara ide na transplantaciju: Našao sam kompatibilnu Amerikanku! Da sam prihvatio ulogu skauta, to bi značilo odustajanje

Veliku borbu poslednjih meseci vodi Akile Polonara. Protivnik je teži nego svi na terenu. Protivnik je mijeloidna leukemija.

Jedno vreme je bio na lečenju u Valensiji, a nedavno se vratio u Bolonju. Danas je bitan dan za njega jer počinje pripreme za transplataciju. Donor je pronađen…

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“To je Amerikanka koja je 90 odsto kompatibilna. Imao sam sreće; bila su dva donora koja su bila 90 odsto kompatibilna, uključujući i nemačkog dečaka, ali su izabrali nju jer su odmah mogli da stupe u kontakt“, rekao je Polonara za Corrieredibologna. “Nakon što budem primljen u bolnicu, moraću da prođem ciklus hemoterapije koji će trajati 5-6 dana. Transplantacija bi trebalo da se obavi oko 23-24. septembra“.

Podelio je i kako se osećao u poslednjih nekoliko meseci.

“Bilo je teških trenutaka, ali naklonost koju je pokazalo toliko ljudi pomogla mi je da ostanem pozitivan i da gledam u budućnost sa optimizmom. Dobio sam toliko poruka i telefonskih poziva, iz sveta košarke i šire, a moja žena i deca su mi dali snagu da gledam u budućnost sa optimizmom“.

Njegova supruga, Erika, posebno, bila je stub podrške.

“Odabrala je da ostane uz mene iako su deca morala da budu sa bakom i dekom i oboje su nam nedostajali. ‘Trebam ti, još su mali’, rekla mi je“.

Govorio je i o deci…

“Akile mlađi je mlađi i nije mnogo razumeo, dok je Vitorija, kao i sve devojčice, veoma pametna. Počela je da me pita zašto idem u bolnicu, zašto sam izgubio kosu, pa moram da izmišljam izgovore da bi odgovorio na njena pitanja“.

Dobio je mnogo poruka, često se čuo sa saigračima a sa jednim posebno.

“Belineli je bio veoma blizak sa mnom; razgovarali smo svakodnevno. Onda su mi saigrači iz reprezentacije i Poceko pokazali ogromnu naklonost svojim pozivima pre utakmice. Ne očekujete poziv iz svlačionice pola sata pre važne utakmice“.

I sa Evropskog prvenstva je dobio mnogo poruka.

“Iako nikada nisam igrao tamo, grčki narod je bio neverovatno ljubazan prema meni, čak i na društvenim mrežama. Mnogo su me podržavali, i to zaista cenim“.

Bolest je otkrivena tokom borbe za Skudeto – saigrači iz Virtusa su se potrudili da mu donesu titulu.

“Moje najlepše sećanje na finale je kada je ceo tim i stručno osoblje došli kod mene kući kada su saznali za moju bolest. Hteo sam da ih zagrlim jednog po jednog, ali nije bilo moguće. Radovao sam se tim utakmicama kao da sam ja ta koja igra, bio sam puna energije i uzbuđena. Posle pobede u trećoj utakmici u Breši, usledio je video poziv od Šengelije sa terena, zatim proslava sa navijačima, a sledećeg dana, pehar u bolnici. Prelepi trenuci“.

Ugovor sa Virtusom po završetku sezone nije produžen…

“Prihvatio sam Virtusovu odluku i cenio sam njenu doslednost, jer nisam bio deo njihovih planova, bez obzira na moju bolest. Iskreno, bio bih uvređen da su me potpisali kao gest samo zato što imam leukemiju. Više sam voleo Sasarijevu ponudu jer mi je san da pokušam ponovo da igram. Da sam prihvatio ulogu skauta, to bi značilo odustajanje, ali ovako, moj cilj je da prođem lekarski pregled i vratim se na teren“.

Osvrnuo se i na Evrobasket i poraz od Slovenije. Pitanje je šta je nedostajalo Italiji za nešto više…

“Malo sreće u osmini finala, jer smo pronašli najbolju verziju Dončića, objektivno nezaustavljivog. Slovenija je takođe zadala Nemačkoj muke, ali Italija se borila sve vreme i izašla uzdignute glave“.

Bonus video: