Oda zvezdane ljubavi u potpisu Tomislava Tomovića: Da samo jednom osetiš takvu emociju, pa možeš na tome da živiš do kraja života

Kada bi reč odredila čoveka, onda bi ljubav bila znak prepoznavanja Tomislava Tomovića. Nezapamćena količina emocija je preplavila zvezdano nebo u trenutku odlaska beogradskog stručnjaka sa Malog Kalemegdana. Retko koji asistent u stručnom štabu je ostavio sličan trag, a poruka koja je odjeknula i posebno dirnula crveno-belu porodicu glasila je: Nadam se da ću se vratiti.

Zvezda je Tomina kuća i mesto koje će zauvek nositi sa sobom, a novi izazov je počeo preko 5000 kilometara daleko od njegovog rodnog grada. Na pravoslavni Božić je preuzeo ulogu prvog trenera Lokomotive, a danas od 13 časova po srednjoevropskom vremenu će debitovati protiv Eniseja u Krasnojarsku.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ali, pre priče o Rusiji, morao je da svojim prepoznatljivim stilom – rečima napiše odu zvezdane ljubavi. Nosio je dres voljenog kluba kao igrač, predstavljao ga kao trener i otišao u beli svet da izgradi svoje ime i postane još bolji do sledećeg viđenja.

„Sve je došlo pravo niotkuda. Video sam šansu – s obzirom na to da klub ima ogromnu istoriju sa plejadom izuzetnih trenera koji su radili u Krasnodaru. Otvorilo se i prepoznao sam trenutak da je vreme da napravim iskorak u smeru u kojem sam oduvek želeo da idem. Strpljivo sam čekao pravu priliku, a ova je bila najveća koju sam dobio do sada. Bila mi je čast i veliki izazov da je prihvatim“, počeo je Tomović priču za Meridian sport.

Poziv Lokomotive nije mogao da odbije, iako nije bilo lako staviti tačku, mada je bolje napisati zarez, na odiseju u Zvezdi.

„Nisam imao dilemu u smislu da je ovo za mene sledeći korak. Najveću dilemu sam imao vezanu za odlazak iz Zvezde, gde sam proveo skoro tri godine – koje su bez dileme bile moj najlepši period u profesionalnoj karijeri. Samo pitanje rastanka je donelo razmišljanje, upravo zbog činjenice koliko sam uživao i bio ponosan što sam deo kluba kao što je Zvezda. Ali, morao sam da pratim svoj osećaj i trenutak koji je govorio da je došlo vreme za iskorak“.

Pokušajte da se setite toliko emocija prilikom odlaska nekog od Zvezdinog trenera koji nisu bili na samom kormilu. Teško da ćete uspeti u tome.

„Ne volim da kažem rastanak, jer je prošao saprelepim i neverovatnim emocijama. Koliko su ljudi iz Zvezde bili tužni, istovremeno su bili i srećni zbog mene. Količina ljubavi koju sam dobio od svih ljudi iz kluba jednostavno nema cenu. Neizmerno sam zahvalan, jer ako u životu imaš priliku da osetiš tako nešto – onda si blagosloven. Da samo jednom osetiš tako nešto, možeš na tome da živiš tokom celog života. Milion čudnih i lepih emocija. Još jednom zahvalnost na razumevanju i ljubavi. Nemam ni dovoljno reči kako bih opisao šta osećam“.

Zvezda je dokazala da osim što se trudi da brine o srpskim igračima, isto čini i na planu trenera.

„Sve se desilo u nekoliko dana. Kada sam rešio sam sa sobom, prvenstveno sam hteo da čujem šta misle ljudi iz kluba. Razgovarao sam sa predsednikom Drčelićem, Sašom, Tomićem, Dozetom… Oni su imali legitimno pravo da kažu da nije moguće, jer sam bio pod ugovorom sa klubom. Objasnio sam svoje razloge, a oni su pokazali veliku širinu u razumevanju mojih želja i ambicija. Bezbroj puta ću ponoviti – da sam zahvalan na svemu tome. Koliko god da je možda bilo teško, iz dobrog odnosa koji smo imali i obostrane ljubavi – dali su zeleno svetlo. Svi su bili mnogo pozitivni i hvala im opet na tome“.

Trenuci koje je doživeo na Malom Kalemegdanu su nezaboravni. Tomović je pokušao da izdvoji najlepše.

„Prvo bih krenuo od video-snimka koji je klub objavio i koji je za mene bio toliko emotivan… Mnogo sam ga teško snimio, ne mogu ni da opišem koliko. Naravno, zauvek ću pamtiti prvu ABA ligu koju smo osvojili. Verovatno je lično, ali mnogo sam želeo da uspemo, da dođemo do tog trofeja i bio je zaista neverovatan trenutak za mene. Posebnu draž za mene imaju trofeji u Kupu iz Niša, jer su navijači oba tima u dvorani i nekako je osećaj unikatan kada se dođe do pehara. Naravno, moram da izdvojim trenutak kada sam zakoračio u Arenu posle pobede u Istanbulu. Već sam dosadan koliko pričam o tome, ali u mom profesionalnom životu to je najlepši trenutak u karijeri. Nikada neću zaboraviti kako me je pozdravila naša publika i kako je reagovala. Jedanput da se doživi, pa je dovoljno za ceo život! Srećan sam i ponosan, jer ću ovo moći da prepričavam svojim unucima“.

Dobro je poznato da je lepo – najlepše u Zvezdi, a da ružno nosi veću težinu nego na drugim mestima.

„Trudim se kroz život da teške trenutke procesuiram, ali da ih ne stavljam sebi kao neki teret. Kada radim, trudim se da radim punim srcem i osećam se čisto da sam učinio sve što je do mene. Zato mi je lakše da podnesem i nemam grižu savesti koja me tera da mislim o tome. Ako bih izdvojio težak trenutak, onda je to sigurno period posle Kupa prošle sezone. Gubili smo utakmice u kojima smo se stvarno davali. Bio je mučan period, a stvarno smo ludački želeli. Uspeli smo da uđemo u plej-in, ali nismo napravili mali korak zbog svih tih nesrećno izgubljenih mečeva. Ostaje žal i bol jer mi je velika želja bila da odemo u plej-of. Mislim da bi to bila posebna vrsta osećaja“.

Tokom mandata u Zvezdi je promenio tri glavna trenera, što je još jedan pokazatelj Tomovićevog znanja i stručnosti. Na pitanje šta bi izdvojio kod Duška Ivanovića, Janisa Sferopulosa i Saše Obradovića, odgovorio je:

„Uvek se trudiš da nešto naučiš i pokupiš od velikih trenera, što sam uvek činio. Duško poseduje prirodnu harizmu i autoritet s kojim se čovek jednostavno rađa. To je teško objasniti i za veliko je poštovanje. On to čini a da se ne trudi, jednostavno poseduje unikatnu vrstu aure. Kod Janisa mi se uvek dopadala otvorenost u komunikaciji. Ne pričam samo o igračima, nego kako se ophodio prema stručnom štabu, ljudima u klubu, navijačima… To je kod njega uvek bilo izraženo kao kvalitet. Što se Saše tiče, izdvojio bih posvećenost u smislu koliko je fokusiran na košarku kao igru, koliko je poštuje i ceni šta nam donosi. Zaista je bilo lepo uživo videti tako nešto“.

Zanimljivo, dok je pričao za Meridian sport, na Tomovićevom satu kazaljke su pokazivale 04:00. Iako još nije svanulo, činjenica da je bio budan imala je logično objašnjenje.

„Ritam pravimo po vremenu u Krasnodaru, na šta se još i sam navikavam. Poleteli smo u petak u sedam, a sleteli oko četiri ujutru, jer je vremenska razlika, i bilo je neobično, pošto smo došli u hotel i imali smo večeru, dok je pored, u isto vreme, bio poslužen doručak, za ljude koji žive regularno po vremenu u Krasnojarsku“.

Dočekala ga je ruska zima.

„Bilo je čak -25, ali iskreno, bilo je okej jer nije bilo vetra. A malopre sam izašao napolje na -15, a bilo je vetra i subjektivan osećaj je bio -50“.

Mnogo njegovih kolega je bilo deo Lokomotive. Zato je imao sjajne savetnike kada je donosio odluku.

„Pričao sam sa Sašom pre odlaska – mnogo ljudi i dalje radi u Lokomotivi i pominju ga. Kroz Krasnodar je prošlo mnogo naših trenera, i Duci Marković, kondicioni trener u Zvezdi, bio je sa Sašom u Lokomotivi, takođe i Milenko Bogićević, koji sada trenira Avtodor… I Vlada Jovanović, Đole Varagić… Sa svima sam razgovarao i pomogli su mi sa smernicama. To mnogo znači, jer je promena sredine specifična stvar, pa su sve informacije od pomoći“.

U nekoliko dana je proživeo mnogo toga.

„Sve je bilo turbo! Kako sam sleteo, sve je krenulo neverovatnom brzinom. Trudim se da rešavam stvari u hodu i da stavim sebe u poziciju da mogu da se fokusiram na tim i košarku, da krenemo da gradimo“.

Srećom, sunarodnik je bio na vratima Krasnodara.

„Janko Pejić, naš trener koji radi u Lokomotivi, me je dočekao, a njemu je ovo druga godina u Rusiji i koji mi je mnogo pomogao ovih prvih nekoliko dana da što lakše prođe adaptacija i hvala mu na tome. Mnogo mi je to značilo“.

Debi u novom timu će imati danas od 13 časova.

„Poznavajući sebe, kada god nešto menjam i idem prema napred, uvek imam pozitivnu tremu, što mislim da je normalno za svakoga i ne mislim da je faktor koji blokira, već naprotiv – motiviše i tera da budeš još bolji. Nemam problem sa tim. Radujem se novom izazovu i dočekao sam ono što sam želeo. I nadam se da će biti dobro, a želim da uživam u tome“.

Prošla godina je bila izuzetna za Tomovića. Pobedio je prvaka Evrope, postao deo reprezentacije Srbije, a kao nagradu za sve dobro što je uradio, ispod jelke ga je sačekao poklon u vidu potpisa za Lokomotivu.

„Kada se tako nabroji, onda bi bilo nezahvalno da nešto tražiš u 2026. Želeo bih da ostanem ovo što jesam, da nastavim da gradim svoj put, kakav god on bio. U Lokomotivi ću se truditi da, kao što sam radio u Zvezdi, uvek budem na maksimumu i da dam sve što mogu ekipi da bude bolje, jer verujem da je ovo jedini put da napreduješ, kojim god poslom se bavio. Najvažnije je da radiš pošteno i iz srca, jer samo tako možeš da ideš napred. Iz moje vizure samo takav put postoji. Daću sve od sebe da pomognem ekipi i sebi da napravimo lepu priču“, zaključio je Tomović za Meridian sport.

Bonus video: