Nikada se skoro ne pojavljuje u medijima, voli da je daleko od javnosti, pa može samo da se nagađa šta sve to Ivan Miljković ima zanimljivo da ispriča.
Posle mnogo godina, rešio je da veliki i detaljan intervju da nekadašnjem saigraču Andriji Geriću, sa kojim je pričao o raznim temama – sportskim i van sporta…
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
U podkastu MONDO “Priča za medalju” dotakao se između ostalog velikog transfera na relaciji Partizan – Lube koji se desio 2000. godine.
“Tri, četiri godine pre 2000, pre nego što sam ja otišao za Italiju, taj klub je ekspresno prelazio iz treće lige u drugu, iz druge u prvu… I onda su agresivno krenuli da investiraju u odbojku generalno, ne bi li napravili značajne rezultate u Italiji. Mene su igrom slučaja prepoznali kao potencijal za duži vremenski period. Još pre osvojenih Olimpijskih igara bio sam prepoznat kao neko ko bi zadovoljio tu poziciju i neko ko će njima na duži vremenski period omogućiti stabilnost. Kad sam osvojio olimpijsko zlato već sam imao potpisan ugovor“.
Posle istorijskog rezultata reprezentacije, odlazak u najjaču ligu bio je za Ivana samo šlag na tortu.
“To je sada zvanično možda i najskuplji transfer u istoriji odbojke. Zvali su me “mister milijardo”, odnosno gospodin milijarda, jer je tada plaćeno skoro milion maraka, to jest milijarda italijanskih lira u tom trenutku. Taj novac je otišao na račun Odbojkaškog kluba Partizan, koliko se sećam. Ja sam bio u tom momentu zadovoljan. Između OK Partizan i državne zajednice SCG – vođeni su razgovori da ja odem za Budvu. Međutim, ja sam i lično predsedniku države i Budvanske Rivjere gospodinu Maroviću rekao da imam druge planove u svom životu. Drago mi je što me taj klub koji je bio u vrhu SCG odbojke pozvao na razgovor, ali ja sam kao mlad čovek sebi perspektivu želeo da gradim u nekoj drugoj zemlji. Pogotovo u Italiji. To se na kraju obistinilo“.
Stigao je 2000. godine i ostao do 2007. Drugi mandat je imao na istom mestu u sezoni 2015-2016.
“Lube je bio spreman da plati obeštećenje. Ponudio mi je ugovor na četiri godine. Još jedna nepoznata stvar je da mi je već nakon prve godine, iako sam imao potpisan ugovor – klub je meni prišao i rekao: ‘Mi smo veoma zadovoljni tobom, spremni smo da ti povećamo ugovor’. Bez ikakvog očekivanja sa moje strane. To mi se prvi put desilo. Kasnije se ispostavilo da sam ostao sedam godina u tom klubu. Svake kalendarske godine u tom klubu, a i tokom cele karijere, sam osvojio minimum jedan trofej“.
Nije tada ni bio svestan šta znači novčano takav transfer…
“Ja nisam razumeo italijanski jezik tada, nisam ni pratio novine… O tome su mi kasnije pričali i pokazivali mi. Ono što je mene tada zanimalo jeste samo da igram odbojku. Sebe sam zadovoljio time što sam bio u Italiji, to sam želeo kao klinac. Da pružim sve od sebe na treningu i utakmici. Čast mi je bila da budem među najboljim igračima. Svako jutro sam se budio sa motivom da budem bolji od najboljih. To me i krasilo i održavalo do kraja karijere. Naravno, sa 20 godina ja nisam bio ni oduševljen povećanjem ugovora koji su ponudili sami od sebe. Nisam stavljao novac na prvo mesto. To sam i u knjizi napisao. U trenutku odlaska u Italiju nije bilo mobilnih telefona, bili su obični, a tada je veliku ulogu odigrala moja tetka. Ona je našla preko nekih svojih veza broj od Nikola Grbića. Nazvala ga je, našla ga je u Kleku, i pitala šta bi mogao da posavetuje njenog nećaka, pošto ide u Italiju. Ja sam tek tada ušao u reprezentaciju, imao sam prema Nikoli i ostalima poštovanje. On je tada dao pametan savet, koji se posle ispostavio kao veoma bitna stavka tokom cele karijere – da, treba da odeš u Italiju, ali treba i da dobiješ najbolji mogući ugovor koji možeš jer taj prvi ti predstavlja reper za sve ostale ugovore. Nisu bili novci najbitniji, ali imali su određenu težinu jer ipak tu prelaziš iz priče da ja to igram iz ljubavi u priču – igram iz ljubavi, ali su i pare počele da budu bitne“.
SLIKU FERARIJA SAM NOSIO U NOVČANIKU, OSTVARIO SAM TU ŽELJU SAM SEBI
Ispričao je proslavljeni reprezentativac i priču o Ferariju, o kome je sanjao.
“U životu imam neke velike ciljeve. Srećom, sve velike ciljeve do sada sam ostvario. Neki su još u fazi ostvarivanja, to su obično veoma dugoročni planovi, ali jedan od ciljeva tada jeste bio da jednog dana kupim sebi Ferari… Tako sam sliku Ferarija nosio u novčaniku kao i spisak nekih stvari koje želim da ostvarim. Inače i dan-danas u novčaniku stoji spisak i s vremena na vreme, u lepim, ali i u nekim veoma teškim trenucima to izvučem, malo pročitam, pa kažem – želim ovo, imam ovo, radim ovo…“.
Bilo mu je obećano da će ga dobiti kao poklon, ali je rasplet ipak drugačiji…
“Priča počinje u Italiji, kad sam prvi put razgovarao sa predsednikom kluba, ispričao sam mu taj svoj plan, rekao da mi je to želja, jer volim automobile, Italija je zemlja Ferarija, pokazao sam mu i sliku. Sećam se, na tom italijanskom dijalektu, on mi je rekao – ako osvojiš titulu, ja ću ti kupiti. To se odnosilo na italijanski šampionat, Skudeto. Tek nakon šest godina, kad smo otišli na razgovor posle osvajanja titule, u direktnom TV prenosu sam rekao: ‘Ja sam sad svoje ostvario, sad ćemo videti da li će predsednik to uraditi’. Rekao sam to malo u šali, a malo i u zbilji. Međutim, posle toga rekao mi je kako ne može to da uradi, mali je grad, svi će znati… Dobro sam to prihvatio i rekao ‘U redu je’. Možemo se voditi onom ‘Ne veruj Italijanu, odnosno Latinu, ni kad poklone daje’. Naravno, Ferari tada nije kupljen, kupljen je nekom drugom prilikom i nije mi ga kupio taj dotični gospodin, već sam to ostvario sam sebi. To je bio dečački san koji ti se desi, traje šest meseci, godinu dana i onda jednostavno se probudiš ujutro i kažeš – Šta će to sve meni“, nasmejao sa Miljković.
Andrija Gerić šokiran zbog novih pravila: Potpuna budalaština, voleo bih da mi neko to objasni
Bonus video:
