Trofejni odbojkaš Andrija Gerić sa vaterpolistima ostvario još jedan olimpijski san: Sledeći cilj – da budem predsednik OSS

Želite olimpijsko zlato – pozovite Andriju Gerića.

Ova rečenica bi komotno mogla da se dopiše na sajtu nekada trofejnog reprezentativca, sada sportskog psihologa, koji može da se pohvali da je i novu karijeru – onu koju je započeo posle igračke – krunisao olimpijskim zlatom. Zajedno sa vaterpolistima popeo se na tron u Parizu, slušao himnu, doživeo čuveni balkon…

Moja misija je da pomognem sportistima da se ostvare, poboljšalju svoj rezultat i dostignu sve ono o čemu sanjaju.

Ovo jeste rečenica koja je napisana u Gerićevom predstavljanju na sajtu. I može da se zaključi da je iza njega prilično uspešna misija. Verovatno najuspešnija u poslednjih 12 godina. Vaterpolisti su defintivno postigli ono o čemu su sanjali, a zasluge idu i na račun šampiona iz Sidneja.

Dominacija najveće reprezentacije! Srbija je olimpijski šampion – treći put uzastopno!!!

Pet puta je bio na OI – kao igrač ima zlato i bronzu, kao psiholog – zlato. Ovog puta su ga sa tribina bodrile supruga i ćerke… Sve slično kao nekada – a zapravo sve sasvim drugačije.

“Zahvalan sam što sam mogao da proživim ponovo te emocije i taj put, samo sad iz drugog ugla – u ulozi sportskog psihologa. Imao sam priliku da skočim u bazen posle pobede – što je u vaterpolu najveća stvar. Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću se kupati tamo sa njima, ne bih verovao. Ali, baš zato je ovaj posao interesantan jer nikad ne znaš šta te čeka“, ispričao je Andrija Gerić u razgovoru za Meridian Sport.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Mnogi su se začudili kada su među vaterpolistima videli jednog “uljeza”. Niko nije očekivao u stručnom štabu bivšeg odbojkaša svetske klase, člana generacije o kojoj se i danas sa setom priča… Pojasnio je i kako je do saradnje došlo.

“Kontaktirao me je trener Uroš Stevanović. Oni su se u poslednje dve godine veoma mučili sa rezultatima, ispadali su uglavnom u četvrtfinalu… Došli su na ideju da angažuju nekog sportskog psihologa. Odlučili su se za mene, jer već imam to iskustvo i sve sam ovo na OI prošao“.

Morao je Gerić mnogo pre takmičenja da se posveti novom izazovu.

“Bilo je posla, radili smo tri meseca… Krenuli smo pre početka priprema. Mislim da su me momci dobro prihvatili, lepo smo funkcionisali i na kraju se završilo najbolje moguće. Radio sam s njima i individualno i grupno. Ja obično kada radim onda je to jedan na jedan, jer mislim da je svaki čovek priča za sebe. Treba mu pristupiti lično… A postoje neke grupne dinamike, koje treba u jednom timu da se nameste. Uspeli smo odnose da sredimo i usmerimo sve ka istom cilju. I stručni štab je bio na istoj talasnoj dužini sa igračima – što je bilo bitno. Ta timska hemija nije samo da staviš ljude na jedno mesto pa će samo da se desi. Na tome mora da se radi“.

MN Press

Mnogo veći posao je odrađen tokom pripremnog perioda.

“U toku samog takmičenja fokus je na sitnim stvarima, detaljima… Ti u suštini sve namestiš pre početka. Mi smo se na startu mučili sa Japanom, Australija nas je iznenadila – odigrali smo baš loše. Posle toga smo imali zajedničku sesiju. S jedne strane ne smeš da budeš napadan, s druge – neke stvari moraš da uradiš. Kad, šta, koliko – to čovek dobije kroz iskustvo. Neko ko je bio sportista može bolje da razume od nekog ko nije. Meni sportsko iskustvo pomaže u radu sigurno. Osvojio sam svašta, izgubio svašta, bilo je teških momenata, bilo je dobrih. Definitivno mogu dobro da ih razumem… Mentalna priprema je neophodna svakom sportisti. Razlikuje se malo kod individualnog i timskog sporta. Isti su to principi, problemi, sve je vrlo slično – bez obzira da li je u vodi ili je rukomet, odbojka. Samopouzdanje je svuda bitan faktor“.

Terzić je krivac

Andrija je izdvojio dve utakmice kao najvažnije…

“Prvi prelomni trenutak je bio protiv Francuske kada smo sigurno ušli u četvrtfinale. Drugi je protiv Grčke kada su oni shvatili da mogu i koliko su jaki. Onda je išlo na gore. Činjenica je da je fizički deo bio planiran da uđu u formu u drugoj nedelji. To se tako i radi na ovim turnirima gde igra šest u grupi, pa četvrtfinale. Cilj je da u četvrtfinalu budeš najbolji. Mi smo stvarno to i uspeli“.

Srbija je u Riju bila zlatna, pa u Tokiju ponovo… Veliko breme su nosili ovi momci na leđima.

“Nije taj teret bio vidljiv golim okom. Ali bili su svesni toga… Mada, ovo je jedna nova generacija, nisu imali ulogu favorita, i na neki način je zbog toga bilo lakše. Ono što je meni žao je što su ih mediji potcenili kad su odlazili, bilo je negativnih komentara i kad su loše odigrali u grupi… Ali, mi smo se dogovorili da uopšte ne gledamo i ne čitamo. Bili smo usmereni na naš cilj i gurali smo ka tome“.

Pričalo se ovih dana o Đokovićevim savetima, o Jakšićevom motivacionom govoru, a Gerić otkriva i još jednu osobu koja je imala veliki uticaj na ekipu…

“Novak je u jednom momentu došao posle Australije. Ispričao im je neku priču, koja je na njih pozitivno delovala. Jakšić kao kapiten… Pred svaki meč u vodi oni pričaju – u tom razgovoru ne učestvuju ni treneri, a ni ja… Oni sami između sebe. Izdvojio bih i Ćuka, koji je najstariji. On je mnogo pomogao da se hemija ekipe održi na najvišem nivou“.

Nije se previše potresao Andrija u finalnom meču, ali priznaje…

“Meni je bilo finale emotivno. Mi smo kroz trening zaslužili to zlato, samo smo otišli na Olimpijske igre da ga uzmemo. Tako je bilo i sa mojom generacijom, a i sada je bila ta filozofija. Kad daš sebe i kad radiš svoj posao maksimalno – rezultat će doći“.

Maja je srce Srbije

Još je sve sveže, biće potrebno vreme da svi shvate šta su zapravo uradili.

“Ima momaka kojima je treće zlato, to je stvarno za veliko poštovanje. Mislim da će postati svesni tek za nekoliko meseci. Dok je u toku takmičenje tu je adrenalin, a kad se odmakneš vremenski onda shvatiš šta si uradio jer zlato na OI veoma mali broj ljudi osvoji u sportu. To je kruna karijere… Ja sam postao svestan zlata u Sidneju tek nakon šest meseci otprilike. Bio sam klinac, imao sam 23 godine. Bila je situacija u državi teška, tek kad smo otišli u klubove shvatili smo koliko nas ljudi poštuju zbog toga. Često te olimpijske šampione poštuju više u drugim državama, nego u našoj. Nadam se da će se to promeniti“.

Odbojkaska reprezentacija Jugoslavije na treningu 06.07.2000. godine (MN Press)

Zajednički cilj su ostvarili, a o dugoročnoj saradnji još nije bilo reči.

“Videćemo… Oni žele da naprave jednu vrstu strategije za dalje. Vaterpolo nije veliki sport. Žele ovo da iskoriste da omasove priču“.

Gerić je ostvario i ono što je sam zacrtao na početku postodbojkaške karijere…

“Meni je ovo bio jedan od poslovnih ciljeva. Moj sledeći cilj je da budem predsednik Odbojkaškog saveza Srbije. Đuli Mešteru ću ostaviti počasno mesto. Kad malo prođe – krenuću da radim na tome“.

ODBOJKAŠI SE ZADOVOLJILI PLASMANOM, ODBOJKAŠICE NISU IMALE SJAJ U OČIMA

U Parizu je Gerić imao priliku da se sretne sa saigračem iz Sidneja – Grbićem. Ovog puta u drugačijim ulogama…

„Video sam Nikolu. Super što je Poljskoj doneo olimpijsku medalju posle skoro 50 godina. Žao mi je što je izgubio finale. Ali, s obzirom na to da će biti i na sledećim Olimpijskim igrama njihov selektor – imaće motiv tada da uzme zlato“.

Zemlja odbojke slavi Srbina: Grbić doneo Poljskoj olimpijsku medalju posle 48 godina

Prokomentarisao je Andrija i učinak Srbije u Parizu – na odbojkaškom turniru.

„Pratio sam preko TV, nisam imao priliku da gledam uživo zbog posla i obaveza. Muškarci su bili slabi. Imali su priliku protiv Slovenije, ali su odigrali slabo. Delovalo je da su se zadovoljili time što su došli na Olimpijske igre. A devojke… Po mom mišljenju je falilo timske hemije, nisu imale onaj sjaj u očima kao nekad. Nadam se da će sledeći selektor uspeti to da im vrati“.

Ovog leta je u reprezentativnu penziju otišao igrač koji ga je pretekao na mestu rekordera po broju utakmica u nacionalnom timu – Marko Podraščanin.

„Konačno se povukao. Šalim se naravno… Njegova karijera je impozantna. I u Italiji i u reprezentaciji igra na vrhunskom nivou, svaka mu čast na tome. Mene jedna stvar ipak brine… Da sam neko ko je mlađi zapitao bih se zašto je nama čovek od 37 godina najbolji igrač reprezentacije. Nešto bih od njega ukrao, makar neke fore…“.

Rekorder, duša tima, tihi lider, gospodin…

Za kraj je dao i svoj zaključak na temu muške odbojke u Srbiji.

„Treba da dođe do velikih promena. Ko god bude vodio reprezentaciju u budućnosti treba mnogo toga da promeni, jer sada ima igrača koji su u silaznoj putanji. Treba dati šansu mlađima… Naravno, svaka čast što su učestvovali na OI – to je bitno. U suprotnom bi bila baš katastrofa“.

Bonus video: