Srbija u borbi za opstanak, reprezentacija u nikad većoj krizi, vrhunskih talenata ni na vidiku, a tamo negde daleko Nikola Grbić kuje zlatne medalje. Pravi šampione. Da li je tako moralo da bude?
Čovek koji je doneo najveću radost našoj zemlji kao igrač, sada je selektor Poljske. Od trenutka kada je preuzeo tu reprezentaciju 2022. godine osvojio je sedam odličja. Uzeo je evropsko zlato, srebro na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. U Ligi nacija ima dva zlata i dve bronze.
U istom periodu od tri godine Srbija nije došla u priliku da se bori za medalju. Podijum naša reprezentacija čeka zapravo duplo duže. Od 2019. godine i zlata na Evropskom prvenstvu u Parizu.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Taj uspeh je napravljen pod vođstvom Slobodana Kovača. Međutim, kada se priča o tom rezultatu ne može da se ne pomene da je najveći deo leta ekipa provela sa Nikolom Grbićem. Udeo tog čoveka ne sme da se zaboravi.
Orlovi 2019. nisu uspeli da prođu kvalifikacije za Olimpijske igre. Odbojkaški savez Srbije i Nikola Grbić su sredinom avgusta sporazumno raskinuli saradnju. Naredne godine pokazale su da taj poraz u kvalifikacijama zapravo uopšte nije bio veliki neuspeh. Ali, posle njega je došlo do razlaza sa trenerom koji je sigurno mogao na užarenoj klupi da ostavi veći trag.
Ono što čini priču još tužnijom jeste da ni Slobodana Kovača Srbija nije iskoristila na pravi način. Sa njim je reprezentacija uzela zlato 2019, potom nije prošla na OI ni iz drugog pokušaja, a onda je 2021. bila četvrta na EP. Tada je Savez odlučio da raskine saradnju… Kako je nekadašnji reprezentativac tada rekao – za odluku je čuo od igrača. A ne lično… Četvrto mesto u takvoj konkurenciji definitivno nije bilo razlog za surove rezove.
Definitivno u ovom trenutku može da se priča o tome da je Srbija prerano potrošila dva trenera koji su trenutno na vrhuncu. Vrhunski stručnjaci koji su traženi na tržištu, čiji kvalitet prepoznaju svuda u svetu… Pitanje je samo da li su toga svesni u našoj zemlji.
Kada je trajala potraga za novim selektorom odbojkaša, Savez je razmišljao i o Grbiću i Kovaču. Do prvog nije mogao da dođe nikako, samo se zahvalio – jer ima ugovor sa Poljskom zaključno sa Los Anđelesom, a sa drugim su pregovori trajali dugo i na kraju nisu bili uspešni.
Mada, posle ružnog odlaska prvi put, bilo je čudo i što je Slobodan ušao u bilo kakve pregovore sa Savezom. To je pokazatelj i kolika je njegova ljubav prema Srbiji… Sada je na klupi Turske, zemlje u kojoj ga definitivno više cene. A mi smo se okrenuli ka Rumuniji i selektoru Georgeu Krecuu, koji ima vrhunski kvalitet, ali je pitanje da li će imati strpljenja, želje, volje da godinama nešto gradi gotovo od nule.
Sigurno da i Grbić i Kovač vole Srbiju više od svega i da sanjaju da ponovo slušaju himnu Bože pravde. Ali, pitanje je da li će i kada do toga doći. U ovom trenutku možemo samo da se pohvalimo sa takvim stručnjacima i ništa više od toga.
Naša odbojka je na aparatima, a negde tamo daleko Nikola Grbić ređa medalje. Godinu za godinom… Poljska ima sistem, ima jaku ligu, ima ogromnu bazu igrača, ima jake temelje, publiku, dvorane. Ima sve preduslove za uspehe. Ali, bio joj je potreban jedan Srbin na klupi.
Legenda, profesionalac, trener koji je 24 sata posvećen odbojci. Njegov specifičan karakter Poljaci su prihvatili, kockice su se sklopile, rezultati su stigli. Nikola deluje presrećan dok mu sija medalja oko vrata i dok sluša himnu zemlje koju vodi… Mada, sigurno da bi srce kucalo jače da sve to proživljava sa svojom zemljom.
Svako ko nije upućen detaljno u dešavanja u srpskoj odbojci, a pogledao je juče finale Lige nacija, verovatno se zapitao: Pa što ovaj čovek nije selektor naše zemlje? Sasvim logično i legitimno pitanje.
Zanimljivo, tokom jučerašnjeg dana Grbić je sa Poljskom osvojio zlato u Ligi nacija u Ningbou, a sat i po kasnije sin njegovog saigrača iz Atlante – mladi Andrej Jokanović je uzeo svetsko zlato sa Francuskom na prvenstvu za igrače do 19 godina… Bio je MVP. Rođen je 2007. godine i u ovom trenutku je u svojoj kategoriji najbolji igrač na svetu!
Nažalost, nije bilo nikakve dileme da li će sin Rajka Jokanovića – nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije i igrača Crvene zvezde igrati za Francusku ili Srbiju. Pričao je o toj temi nekoliko dana ranije za Meridian Sport.
“Sistem je takav… Oni te uoče već sa 10 godina. Ušao sam u taj sistem, išao kroz akademije, ušao u nacionalni centar, pa je sve bio logičan sled. Zvali su me prvi put sa 15 godina na neke pripreme i tako je započeo put“, rekao je Jokanović.
Oni te uoče već sa deset godina. Oni te uoče već sa deset godina…
Nastavlja da odzvanja ta rečenica i dalje. Možda bi trebalo i Srbija da nauči nešto od Francuske, koja nije slučajno dvostruki uzastopni olimpijski šampion (2021, 2024).
I Poljska i Francuska su trenutno odbojkaške sile, daleko ispred naše zemlje. Poljska sa Grbićem pravi velike stvari, Francuska sa malim Jokanovićem dominira u mlađim kategorijama… Pa zapitajmo se da li negde grešimo i da li je moglo da bude drugačije.
Bonus video:
