Mlade su ekipe, igrači/ce su neiskusni, nisu igrali zajedno, novi je selektor, povređeni su važni aduti, oprostile su se bitne karike, Liga nacija nije među prioritetima… Sve ovo je istina, ali baš i ne može jednom prosečnom Srbinu da objasni kako su dva turnira komercijalnog takmičenja u sred Beograda završena sa skorom 0-8.
Ovo je trenutak kada ne možete da se ne zapitate – šta se zaista dešava sa srpskom odbojkom? Da li je mrak koji je pao u Areni samo trenutna situacija ili je došao kao posledica mnogo toga lošeg rađenog tokom poslednjih godina?
Bacite pogled na tabelu. Odbojkašice Srbije poslednje sa učinkom 0-8. Odbojkaši poslednji sa skorom 1-7. Pa i da igramo sa ekipom koja ima 18 godina u proseku, nije prijatno videti ovako nešto. Ipak smo godinama gradili reputaciju… Muškarce i dalje svi gledaju kroz olimpijsko zlato, žene su i u ovom trenutku svetske šampionke – i to dvostruke uzastopne.
Ti momci i devojke koji su bili na terenu dali su sve što mogu. Možda je to njihov maksimum u ovom trenutku, možda su neki mogli malo bolje… Ne može se odgovornost baciti na Vanju Bukilić – devojku koja se oduzela pred domaćom publikom. Trebalo je da zameni povređenu Tijanu Bošković, ali ispalo je kao da se nije pojavila na terenu na prva tri meča. Do juče šira javnost u Srbiji nije ni znala ni ko je Vanja, ni gde igra, ni šta igra… Sigurno da ne može da se upire prstom u nju, već treba da se postavi pitanje – da li je to jedina opcija Srbije na poziciji korektora kada nije tu najbolja igračica.
Ono što najviše pogađa – jeste činjenica da su čak i nekompletni protivnici, pritom to su selekcije koje nisu iz svetskog vrha – trenutno toliko bolji, kvalitetniji, energičniji od jedne nekada moćne Srbije. Da li je došlo vreme kada kombinovani sastav naše zemlje nije favorit u ženskoj konkurenciji ni protiv Francuske ili Nemačke? Da li muškarci treba da gledaju u leđa Iranu, Kubi, Argentini, Nemačkoj?
Prošle godine se definitivno upalio alarm… Bilo je to posle mnogo godina prvo leto bez medalje. Odbojkašice su posustale na Olimpijskim igrama, pa svi problemi srpske odbojke tada nisu mogli da se sakriju iza odličja. Kako je to obično bio slučaj.
Posle svega prikazanog u Ligi nacija, deluje da nam preti još jedna teška godina. Naravno, i dalje ima prostora da zablista Tijana Bošković i donese još jedno svetsko zlato na Tajlandu. O da… Navikla je ona da nosi nacionalni tim često sama na leđima. Ali, bitno je da se pogleda šira slika. Ne zna se do kad će Tijana uspevati da zamaskira sve loše u našoj odbojci.
Mnogo je pitanja, a malo odgovora… Da li se ljudi iz Saveza bave ključnim problemima? Kakve interese ima svako ko sedi u kancelariji OSS? Da li je domaća liga slabija nego ikad iako se ulaže novac? Da li s razlogom mlade odbojkašice “beže” u Ameriku? Ko radi sa decom koja se odlučuju za odbojku? Da li smo dozvolili da se mlađe reprezentativne kategorije uruše potpuno? Da li su Hena Kurtagić i Aleksandra Uzelac iskočile kao rezultat sistemskog rada ili su slučajni uzorci?
O svim ovim pitanjima pričaće se u odbojkaškim krugovima, ali će retko ko te teme da pokrene glasno. I na adresi gde o tome treba da se razgovara. A deluje da je krajnje vreme da se svi pogledaju u oči. Odbojka nije zaslužila skor 0-8 na domaćem terenu. Pa čak i u podmlađenim sastavima. Srbija nije zaslužila da ispadne u Zlatnu ligu i da tamo igra sa Ukrajinom, Rumunijom, Švedskom…
Kako je počelo, tako se i završilo – tužno
U ženskoj reprezentaciji je stanje bolje nego u muškoj. Mnogo jasnije se vidi budućnost… Ima talenata više. Ali, i u toj selekciji ima devojaka koje dozvole sebi da dođu na pripreme sa 10, 15 kilograma viška. Ta slika može samo da se vidi redovno u našoj domaćoj ligi. Toga nema u Italiji, Poljskoj, Turskoj…
Detalj po detalj. Mnogo malih delova stvara na kraju kompletnu sliku. U ovom trenutku deluje da je nama bilo bitno da organizujemo Ligu nacija u Beogradu, kao i da dogovorimo isto i za naredne dve godine, pa da se borimo za finale Lige šampiona 2026, pa za Evropsko prvenstvo 2028… Sve to je super, ali ako slika na terenu bude kao u prethodne dve nedelje – onda nam organizacija ne znači ništa.
Ako će tribine iz meča u meč da budu sve praznije, a ljudi sve više šokirani onim što vide – onda nam domaćinstvo i ne treba. Da bi na terenu sve funkcionisalo i da bi slika bila najlepša moguća – mora mnogo toga temeljno i kvalitetno da se sazida ispod i okolo.
Ispred obe selekcije je vreme. Ima mladih i talentovanih igrača i igračica. Ima kvalitetnog kadra. Tu su veliki stručnjaci Zoran Terzić i George Krecu. Spremni za paklen i kvalitetan rad. Važno je samo da kompletna odbojka krene u pravom smeru, jer ne zavisi samo od selektora i igrača/ica da li će se naša zemlja vratiti na vrh.
Što pre bude ljudi iz odbojke priznali da problemi postoje – to će pre da se krene sa rešavanjem… A onda, možda baš za nekoliko godina, o utakmicama iz Beograda i skoru 0-8 budemo pričali kao o pravim lekcijama na početku šampionskog puta.
Srpska odbojka spala na samo jednu medalju – šta nam donosi budućnost?
Bonus video:
kluka4002
Šta da se radi tako je kako je moramo mnogo više raditi ,da se sto pre zaborave ovo porazi hokej sad nego ns nekom prvenstvu
Momcilo
Razumem kiks da bude ali ovoliko losa kriza bas se nisam nadao tome iskreno
Ivan Banjac
Nije morao bas ovoliko da bude mrak ali dobro,izaci ce se iz njega valjda
jelenamilosevic540
Nismo vise sila kao sto smo bili jednostavno