Jednostavno - Srećan rođendan, Kobi!

“Danas bi Kobiju Brajantu bio 42. rođendan” je verovatno jedna od najtužnijih rečenica u svetu sporta.

Ne samo da zvuči tužno, činjenica da bi to bio tek 42. rođendan zaista jeste tužna. Nisam neko ko voli da piše u prvom licu, novinar sam, moje je da javnost obavestim o onome što se dešava, niko ne mora i ne treba da zna za koga ja navijam, da li nekoga poštujem ili ne, da li me je nečija priča pogodila ili nije.

Nisam ni neko ko je preveliki ljubitelj NBA lige, a ni neko ko navija alarm ama baš svake noći zbog utakmica u najjačoj ligi na svetu.

A opet sam neko ko je ostao u šoku kada je stigla vest da je Kobi Brajant preminuo. Opet sam prelistala sve moguće portale, svetske i domaće medije, u želji da pročitam da je to zapravo dezinformacija. Čini mi se da nikad ranije nisam jače želela da negde pročitam ono “Kako NEZVANIČNO saznajemo”, ili “Sumnja se” ili bilo koju sintagmu koja bi nagovestila da možda ipak nije istina.

Jedna od prvih misli koja mi je prošla kroz glavu je bila: “Hvala Bogu što ne radim ovu smenu”, jer u tim momentima novinar ni nema vremena da shvati šta se zapravo desilo.

Uvek sam se pitala zašto se ljudi čude kada premine neka poznata, javna ličnost, bilo da je sportista, glumac, pevač… Kao da su oni neuništivi. A onda sam shvatila, zapravo smo svi verovali da je Kobi zaista neuništiv.

Znate ono kada se, nažalost, dese ovakve situacije, pa društvene mreže osvanu sa fotografijima i natpisima preminule osobe? Svi se redom opraštaju, i oni koji su ih poznavali, i oni koji nisu, i oni koji su pratili njihov rad, i oni koji nisu… To često deluje kao “fejk”. E, zapravo sam posle Kobijeve smrti pomislila kako ništa od toga nije “fejk” i kako su svi ljudi zaista, najiskrenije pogođeni njegovom smrću.

Zašto? Zato što ne postoji osoba koja ne zna ko je Kobi Brajant i koja se ne “zaledi” na pomen njegovog imena, a da pritom uopšte ne mora da prati sport. Ne mora da zna koliko titula je osvojio, ko ga je draftovao, ni kada je prestao da igra košarku, ma ne mora da zna ništa od toga, opet zna ko je Kobi Brajant.

A shodno tome, garant ga dožvljava kao heroja, kao neuništvog i kao nekoga ko se non-stop smeje i ko sve, ama baš sve, radi sa nekom lakoćom.

A, onda se jednog dana ispostavi da ipak nije, pa i da svemu ili svakome dođe kraj, na ovaj ili onaj način.

I zapravo mislim da je to činjenica koja u stvari šokira i tera nas da pomislimo: “Ma, nema šanse!”.

Dešavalo mi se ranije da se posle nekih velikih pobeda reprezentacija ili tima probudim ujutru i brže-bolje uzmem telefon da proverim da li se to zaista desilo ili sam sanjala.

Uradila sam to i 27. januara, samo što se tad nisam nasmejala uz uzdah olakšanja. Samo sam opet pomislila “Ma, nema šanse!”, ali bilo je…

Nemam pojma da li postoji “nešto” posle smrti, ni šta se dešava, ali nekako ipak verujem da će sve reči nekim čudom doći do njega i zato bih dala sebi za pravo da napišem:

Sreća rođendan, Kobi!

Najbolji košarkaš koji nije igrao u NBA? JEDINSTVENI BODIROGA

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Meridianbet kup | STONI TENIS turnir | hala Pinki, Zemun | 18.-20.8.2020.