DRUGA STRANA NIKOLE MILENKOVIĆA: Zašto je zahvalan Ivanu Tomiću, kako je učio italijanski, zašto je zaljubljen u Firencu?

Nikola Milenković je jedna od glavnih fudbalskih tema u Italiji.

Svojim partijama u dresu Fiorentine privukao je veliku pažnju, pa i ne čudi intereosvanje evropskih velikana, a ni to što ćemo ga verovatno još ove sezone gledati na “čizm”.

Ipak, Milenković je i te kako zanimljiv van terena, pa je i priča o Partizanu, ali i njegovim interesovanjima, gotovo pa filmska.

Sada se u razgovoru za zvanični sajt Fiorentine prisetio peroda u Srbiji, ali i otkrio brojne zanimljive detalje o svom privatnom životu.

– Počeo sam u Žarkovu, a sa 13 godina sam došao u Partizan. Tu je moja karijera krenula u uzlaznom smeru. Posle omladinske ekipe prešao sam u rezervni tim Partizana, Teleoptik. Tu sam proveo godinu dana, a dolazak Ivana Tomića za trenera je bio ključan za moju karijeru – rekao je Milenković i dodao:

– Kada je postao trener Partizana, poveo je i mene u prvi tim. Dok sam bio u omladinskoj ekipi bio sam jedan od retkih bez ugovora. Čim je to Tomić čuo, odmah se pobrinuo da dobijem ne omladinski, već profesionalni ugovor. Bio je to veliki potez sa njegove strane.

A, kako profesionalno bavljenje sportom utiče na privatan život?

– Brojni fudbaleri mnogo toga žrtvuju. Ja takođe. Mogao sam da provedem više vremena sa prijateljima umesto da svaki dan budem na režimu škola-kuća-trening. Od samog jutra, probudim se u 7.00 i u 20.00 sati uveče se vratim kući. Bilo je naporno. Dešavalo mi se nebrojeno puta da zaspim u autobusu i propustim stanicu, pa da onda moram da se vraćam. Majka bi me zvala u tim slučajevima, jer je bilo čudno što nisam došao kući na vreme. Imao sam veoma malo slobodnog vremena i kada nisam bio umoran provodio sam ga sa prijateljima. Sada imam vremena za porodicu i prijatelje. Možda je jedini moj problem to što sam daleko od kuće.

Govorio je i o prijateljstvima koja je stekao tokom fudbalske karijere, kao i važnosti dobrih odnosa u svlačionici.

– U svakoj svlačionici postoje prijatelji i kolege. Postoje različiti ljudi, različitih karaktera i ličnosti. Uvek postoji poštovanje među nama, to je jako važna stvar i svi smo prijatelji. Teško je reći da li neko ima bolje odnose sa jednom ili drugom osobom, ali najvažnije je poštovanje. Onda vidite ponašanje na terenu, čitavu grupu. Kako možete sebi da pomognete, jednim aplauzom, pravim odabirom reči. Sve možete videti na terenu, a u našoj svlačionici ima puno prijateljstava. U fudbalu moratie biti oprezni sa ljudima – kaže Milenković i dodaje:

– Morate biti pametni da bi ste shvatili ko vam je blizak u teškim trenucima, a ko u dobrim. Ne morate biti posebno inteligentni da biste to shvatili, da biste razumeli ko vam je zaista prijatelj ili ko vam je blizak samo iz ličnog interesa. Potrebno je samo da zastanete na minut i razmislite i odmah ćete shvatiti. Sa dva-tri prijateljak sam jako blizak. U redu je da upoznaješ ljude, volim kada stičem nove kontakte, kada se upoznajem i učim od novih ljudi, ali mislim da pravih prijatelja možete imati dva-tri.

Za razliku od brojnih kolega, Milenković ne provodi mnogo vremena na društvenim mrežama, a sada je otkrio i zašto.

– Ranije sam pisao, nemam menadžera za društvene mreže. Ne koristim ih toliko, ne volim da provodim puno vremena na telefonu. Radije vreme provodim sa porodicom, prijateljima i svojom devojkom. Trudim se da telefon koristim što je manje moguće i mislim da je to ispravna stvar.

Milenković voli umetnost, pa je stoga prosto zaljubljen u Firencu i to ne krije.

– Firenca mi se zaista dopada kao grad, posebno zbog svoje istorije. Bio sam dva puta u Ufici galeriji sa vodičem, kako bi mi govorio o umetnosti. Išao sam u Palaco Piti palatu i Boboli park, obišao sam i brojna druga mesta sa vodičem. Volim da se upoznam sa mestom u kojem živim i želeo sam da dublje uđem u materiju – ističe Milenković i nastavlja:

– Kako bi poboljšao italijanski vokabular i naučio nove reči gledam filmove i dokumentarce na italijanskom, počeo sam i da čitam na italijanskom i knjige o Italiji. Volim da se upoznajem sa njenom istorijom. Dopada mi se ovde i zbog toga želim da pokažem poštovanje prema kulturi i naučim što više o Italiji i Firenci.

Muzika i filmovi su deo Milenkovićeve svakodnevnice.

– Zanimaju me i muzika i filmovi. Volim da počnem dan sa muzikom kada se probudim, to mi da je pozitivnost i energiju. Slušam sve, srpske, italijanske, američke pesme. Dopadaju mi se svi muzički žanrovi. Volim i da idem u bioskop i gledam filmove. Omiljeni film mi je Nevidljivi svedok (Contratiempo). Pogledajte kako sam loš u fantazi fudbalu, iza Dušana sam. Velika je razlika na tabeli. Prvih godina u Italiji nisam igrao fantazi, ali sam čuo druge da pričaju o njemu. Najpre se nisam raspitivao kako se igra, znao sam da postoji u Engleskoj, ali nisam znao kako funkcioniše u Italiji. Svi su pričali o tome, tako da sam se i ja zainteresovao prošle godine. To je igra koja nas zbližava.

Poznato je da je njegov idol legenda Crvene zvezde i Mančester junajteda Nemanja Vidić, ali Milenković ističe da ga nikada nije upoznao.

– Nikada nisam upoznao Vidića lično, nisam dosad ni pokušavao da ga upoznam, ali bih voleo. On je moj omiljeni defanzivac. Da sam Vidić, mladom Milenkoviću bi poručio da nikada ne prestane da sanja, da svaki dan izađe na teren kako bi napredovao. Da tokom svakog treninga želi da istog dana napreduje, da svaki trenutak na terenu ili u teretani vidi kao priliku za napredak, sa mišlju da svakog dana mora da ide u trening centar i da tako ne može da pogreši – istakao je Nikola Milenković.

VRAĆA SE U NEMAČKU: Legenda Reala preuzima “srpski” Ajntraht?!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: MARKO PANTELIĆ | Priče iz kraja #32