"Momci, možete da uđete, ali prvo - Zvezda ili Partizan?" (FOTO/VIDEO)

U Bolonji po Crvenu zvezdu Meridianbet nije bilo ništa bolje nego na prethodnom gostovanju u Kaunasu, ali je za nas “posetioce” bila potpuno druga pesma. 

Dobro, zamalo da zakasnimo na presedanje iz Rima za Bolonju jer je let iz Beograda kasnio oko sat vremena, ali – nismo. 

To sad nije bitno. 

Crvena zvezda Meridianbet je u utorak uveče poražena od Virtusa ubedljivom razlikom, čime je produbljena kriza na tri meča u nizu bez trijumfa u Evroligi (prethodno Žalgiris i Partizan). 

O tome ste već mogli da čitate i slušate, analizirate, proučavate, ali, na kraju krajeva, okrenete se utakmici u Milanu koja je na programu već u četvrtak. 

Za Meridian sport iz Bolonje – Luka Nikolić

Mi smo u međuvremenu videli čuvenu dvoranu “PalaDoca” (PallaDozza), nazvanu po nekadašnjem gradonačelniku Bolonje Đuzepeu Doci, u kojoj Virtus više ne igra utakmice. 

Dvoranu koriste Fortitudo Bolonja i košarkašice Virtusa, a u nju nije baš najlakše ući. Pokušali smo preko nekih spoljnih stepenica, otvarali smo sva moguća vrata, a onda nas je sačekao dobroćudni Italijan širokog osmeha. 

“Crvena zvezda ili Partizan?”, bilo je jedino što je rekao nakon što smo ga zamolili da uđemo u dvoranu u kojoj su nekada velike borbe vodili Đorđević, Danilović, Majers, Rigodo, Đinobili i mnogi drugi velikani. 

“Mi smo novinari, ne navijamo ni za koga”, bio je odgovor koji nije “prošao”, ali, na našu sreću, pitanje je bilo šaljivog karaktera. 

On, pretpostavićete i zašto, navija za Partizan, a mi smo u hali završili. 

“Ovo je kao Pionir”, prokomentarisao nam je sada već vođa obilaska. 

Iskreno, nije baš kao dvorana “Aleksandar Nikolić”, sem što je gotovo podjednako stara, ali po konstrukciji i veličini više podseća na dvoranu “Ranko Žeravica” (Hala sportova) na Novom Beogradu. 

Bolonja kao Bolonja – lep, studentski gradić. Klasičan italijanski, sa dvokratnim radnim vremenom za većinu lokala, prodavnicama i kafićima na svakom ćošku, nekoliko zanimljivih istorijskih znamenitosti… 

Ono što je ovaj put učinilo posebno zanimljivim je to što se srpski mogao čuti praktično na svakom koraku, a kako i ne bi – crveno-beli su u “Segafredo areni” imali podršku od, odokativno, oko 1.000 navijača. 

Bilo je Srba i po kafićima, prodavnicama, trgovima, kafanama… A sve je prošlo bez najmanjeg problema i incidenta, te se nadamo istom, pa čak i boljem u Milanu. 

A, na kraju ih je bilo i u “Segafredo areni”, koja je, blago rečeno, čudna. 

Arena izgrađena 2019. godine može se nazvati montažnom, pošto je napravljena samo kao prelazno rešenje dok se ne izgradi nova. 

Prima oko 9 hiljada gledalaca i najbolje se može opisati tako što ćemo vam reći da zamislite da je košarkaška dvorana izgrađena u jednoj od hala Beogradskoj sajma. Bukvalno. 

Nije preterano akustična, tribine su jedno barem deset metara udaljene od samog terena, ali je atmosfera na ovoj utakmici bila sasvim solidna, s obzirom da se Virtusovi navijači nisu obrukali, a Srbi su bili standardno glasni i raspevani, pa čak i na minusu od 20 i kusur poena. 

Sve u svemu, sušta suprotnost prethodnom gostovanju – Bolonja je živ grad pun ljudi i deluje kao fino mesto za život, dok je sama dvorana ne baš najupečatljiviji doživljaj, dok je reč koja Kaunas najbolje opisuje depresija, dok su dvorana i dešavanja u istoj – fešta. 

Zasad, toliko. Čujemo se, čitamo i gledamo iz Milana.