Vulićević seje optimizmom: "Živeće Partizan i posle ovoga, svi me pitaju zašto ne napravimo desnog beka"

Nekadašnji fudbaler i kapiten Partizana Miroslav Vulićević “okitio” se titulom u ulozi asistenta trenera Nenada Stojakovića u omladinskoj selekciji crno-belih.

Bivši bek “peče” trenerski zanat u Humskoj otkako je završio igračku karijeru, a strpljivo čeka i gradi momenat kada bi mogao da krene samostalno da radi u svojoj “drugoj kući”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

Tokom igračke karijere je uspeo sa “Parnim valjkom” da osvoji dva puta titulu prvaka Srbije, te tri puta nacionalni Kup.

Partizan je u čast svojih omladinaca organizovao koktel proslave u “Zemunelu”, a Vulićević je u razgovoru sa prisutnim novinarima opiasoa kako je tekao put do titule, Ligi šampiona koja ih čeka, kako teče njegov razvoj, kao i o tome da li se nazire problem zvani “desni bek”, a dotakao se i aktuelne situacije u prvom timu.

“Lepo je kada se uzme titula. Sve zasluge idu igračima, koji su odradili ono što smo zamislili, sproveli to na terenu i zasluženo su uzeli titulu”, počeo je Vulićević.

Partizan je na titulu u omladinskoj selekciji čekao 13 godina.

“Znao sam da je toliki sušni period u omladinskoj ligi, ali primarni cilj je da napravimo igrače za prvi tim, a titula ako dođe dođe. Partizanu grb ne dozvoljava da ne napadne titulu. Dosta igrača je u prvom timu, a ima dosta njih koji će zakucati na vrata prvog tima. Da li Partizana ili nekog drugog tima, pa se kroz godinu, dve vrate u Partizan, ima i toga. Ne bih o imenima, ali ima dosta talentovane dece, što su i pokazali, jer su konstantno igrali celu sezonu, imali smo fenomalan niz. U ovim godinama imati takav niz, kada su malo “lude” godine, oni su držali konstantu i održali su je do kraja.”

Vulićević oseća da je dosta napredovao tokom ovog perioda uz glavnog trenera Nenada Stojakovića i ostale saradnike.

“Dosta. Stručni štab je sačinjen od fenomenalnih ljudi, dobrih fudbalskih radnika. Ja sam tu najmlađi i puno mi je značilo da od svakog trenera učim nešto u svom trenerskom sazrevanju.”

Fokus će i te kako biti na Ligi šampiona tokom ovog leta.

“Liga šampiona je Liga šampiona. Najbolje klupsko evropsko takmičenje, kako za seniore, tako i za omladince. Idemo korak po korak. Ima dosta igrača koji su izneli teret, a neće moći nažalost da igraju u kvalifikacijama. Trudićemo se da uradimo sve što je do nas, da Partizan prezentujemo na pravi način, kako i dolikuje.”

Potencijalni problem tokom sezone je bio upravo prekomanda igrača za prvi tim, pa samim tim ne može na adekvatan način da se pripremi utakmica.

“Mnogo je teško. Ne mogu da kažem da je to najveći problem, jer je cilj da oni odu u prvi tim. Banalan je primer da igramo utakmicu na veštačkoj travi, a oni su cele nedelje trenirali na prirodnoj. Drugačiji je ritam, mladi su momci, ne mogu za dan, dva da okrenu sebe i “nameste”. Trudili smo se da prevaziđemo te tekuće probleme na najbolji način, mislim da smo to lepo iskombinovali, da zaštitimo zdravlje igrača, što je prioritet, i da od njih napravimo prave ljude i prave igrače.”

Nije hteo da citira imena, ali je uveren da u ovom trenutku u omladinskoj selekciji ima igrača koji su kalibra da budu u prvom timu.

“Može sigurno jedno 5-6 igrača. Velika je razlika između kadetskog i omladinskog fudbala. Oni su sada tek na prekretnici. Ovo je prvi mali korak ka seniorskom fudbalu. Dosta mene pitaju jer sam najmlađi i skoro sam završio karijeru, hoću da im dočaram šta ih čeka u svlačionici u prvom timu Partizana, koji je to pritisak, pogotovo kada krenu letnje kvalifikacije. Nema tu puno vremena da se čeka. Saša (Saša Ilić prim. aut.) i ja smo dočekivali našu decu, da se što pre adaptiraju, ali nema tu puno vremena. Sedam dana si mlad, posle toga si jedan od njih i nema tu puno prostora. Mi ovde razumemo grešku, loš dan, lošu nedelju, “lude” godine, ali to u svlačionici seniora je svedeno na minimum i nema baš puno prostora za čekanje. Dobri su momci, sazreli su ljudski, probali smo što više da im približimo taj seniorski fudbal.”

Nekad mladi igrači umeju pogrešno da protumače kada budu vraćeni iz prvog tima u omladince, te su u prošlosti umeli da odbiju da igraju za svoje vršnjake.

“To je već individualno. To zavisi i od njih. Pokušavamo kroz priču i trening, ali to zavisi od njih. Ovi momci koji su bili u prvom timu nisu to doživeli kao degradaciju kad se vrate, jer su svesni da je to njihov put, sazrevanje. Retko je to da neko ode za prvi tim i odmah igra. Mi bi tada najsrećniji bili. Neki su se ranije ljutili, ali su ovi momci shvatili svoje mesto, koja im je uloga u prvom timu, koja u omladincima i odradili su svaku utakmicu maksimalno.”

Za sada, ne razmišlja o tome da krene samostalno da vodi neku selekciju.

“O tom potom. Uživam ovde da radim, Partizan je hteo da ostanem tu. Ne žurim nigde. Kada budem osetio tajming da sam spreman skroz, ja ću to proceniti i doneti tu odluku. Započeli smo neki projekat i želim da ga završimo na najbolji način.”

Desni bek. Trenutno neizlečiva boljka srpskog fudbala, koja je zahvatila i Partizan. Odaje se utisak da od odlaska Miroslava Vulićevića u penziju, crno-beli nisu uspeli da nađu pravo rešenje, a da li bivši kapiten može da ga proizvede u omladinskoj školi?

“Dosta sam to pitanje čuo. ‘Zašto ne napraviš tog desnog beka?’ Nije to baš jednostavno. Ima u Partizanu i Teleoptiku igrača, ali im treba još malo da sazru, nisu još za prvi tim, ali da primirišu prvi tim, pa da se tamo kale i vide… Dok sam bio igrač neki momci su me tada iznenadili koji dođu u prvi tim, pa se ne snađe za mesec dana, dok drugi padnu. Taj prelaz je stvarno težak. Probaćemo da nađemo desnog beka u našoj školi.”

Za kraj, neizbežno pitanje je bilo o aktuelnoj sezoni prvog tima, koji će završiti na četvrtom mestu, što je najslabiji plasman od sezone 1989/1990.

“Kao i svakom partizanovcu – teško. Pratili smo rezultate, igre, bilo je dosta osciliranja. Znam da je momcima u svlačionici najteže, rekao sam da stvarno treba da se podrže kada smo imali teoretsku šansu za drugo mesto. Znam kolika je uloga navijača, koliko mogu da podignu ekipu. Sa druge strane, donekle mogu i da razumem navijače. Dosta puta su razočarani. Živeće Partizan i posle ovoga, jeste ovo težak udarac za klub, očekivali smo svi barem to drugo mesto. Toliko smo bodova doneli, ne mogu da budem sebičan, samo mi srpskom fudbal i na kraju nećemo igrati kvalifikacije za Ligu šampiona. Neka nam ova sezona bude za nauk”, zaključio je Vulićević.

Bonus video: