Dejan Milojević – ljudska gromada velikog srca, neodoljivog osmeha i čudesnog dara za košarku. Prerano je otišao… Povod tužan, emocija mnogo i komemoracija na kojoj je malo ko mogao da zadrži suze. Održana je u Skupštini grada Beograda, a pristunima su se obratili predsednik KSS Predrag Danilović, Marko Kešelj, Miško Ražnatović i Dejanov veliki prijatelj Milan Mića Radanović.
Prvi čovek srpske košarke je priznao da je video Milojevića kao selektora u budućnosti. Nažalost, prerana smrt je učinila da ne dođe do kormila nacionalnog tima.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
“Imao sam tu čast i zadovoljstvo da radimo zajedno, iako nikada nismo igrali zajedno. Moja se karijera završavala, a njegova je bila u uzletu. Bio sam onaj koji je inicirao njegov dolazak u Partizan. Bio je igrač oko koga si gradio tim, koji su pravo blago. Nikada Dejan nije bio trula jabuka u timu. Svi su mu verovali, bez pogovora, i igrači i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, odmah su ga zavoleli. Ima li većeg priznanja. Taj njegov karakter, otvorenost za učenje, želja da se pomogne svakom članu kolektiva. Išao je korak po korak do reprezentacije, kojoj je dao doprinos. Bio je istinski patriota. Bio sam siguran da će Dejan vrlo brzo voditi reprezentaciju na najvećim takmičenjima. Ostaje nam da negujemo uspomenu na njega. Neka mu je laka zemlja”, rekao je Predrag Danilović.
Posebnu vezu sa Milojevićem je imao Miško Ražnatović. Čovek koji je dugo sarđivao sa sjajnim stručnjakom i koji je promenio istoriju Mege.
“Iako su prošle tri duge i teške nedelje, nisam očekivao da ću vam se obratiti ovim povodom. Nažalost, u svetu kom živimo, dešavaju se nepravde. Bio sam mu menadžer, ali nakon njegove karijere sam osećao da ima nešto zbog čega ga želim pored sebe. Naterao sam ga da postane trener i bila je to najbolja odluka. Svi su profitirali iz njegovog rada. Na dnevnom nivou smo polemisali o svim aspektima košarkaške igre. Obojica smo profitirali iz tih razgovora. I on i ja smo napredovali iz te razmene mišljenja. Srbija, Evropa i svet su imali razne trenere, ali ne postoji trener koji je za tako kratko vreme ostavio više traga. Nebrojano je dece koju je Dejan učio košarci, ali i o životu. Dao je sve od sebe i košarka mu to nije zaboravila. Način na koji su se velikani košarke oprostili od Dejana, Evroliga i NBA liga, dokazuje o njegovoj veličini. To ne može da uteši porodicu. Bio je jedinstven, ali sigurno neće biti zaboravljen. Možemo da nastavimo dalje putem koji je on utabao. Ja kao neko ko se nikada ne smeje, a on se uvek smejao. Znam da će proći puno vremena dok se iskren osmeh ne vrati na moje lice. Jako sam ti zahvalan za sve što si uradio za mene, za Megu, za košarku. Učiniću sve da tvoj lik i delo ostanu večni”.
Milan Mića Radovanović, bivši saigrač Dejana Milojevića, bio je posebno emotivan.
“Ovih dana slušamo lepe priče o Dekiju, ja sam jedan od njegovih saigrača, bliskih prijatelja. Mnogo nas je, Deki je imao veliko srce. U tekstu ima reči i rečenica gde ne smem nijednu reč da zaboravim. Ne smem da zaboravim njegove snove i dela. Upoznao sam ga sa 14 godina, znao sam njegove drugare iz generacije iz Taša. Tada je bilo teško dobiti njega i drugare, prepoznao sam njegov ponos, borbu, njegovu devizu “samo napred bez predaje”. Nekoliko godina kasnije nas je povezala vizija Miše Lakića, da mali klub postane veliki, treneri su bili Aleksandar Džikić… Neverovatna košarkaška porodica, različiti, a jednaki, svi se poštujemo i vodimo. Imao je neverovatan uticaj. Upoznao sam njegove roditelje, i on je upoznao sve moje. Voleo sam sve što je njegovo. Taj krug se stalno povećavao. Niko ga nikad nije zaboravio. Drugove iz Padinjaka, generacije, svuda je stvarao prijateljstva. Čovek sa integritetom, imao je snagu, stalno je radio i stajao na zemlji, sprovodio plan. Sa 19 godina mi je rekao da će se oženiti u 21. godini, da će igrati u Partizanu, da će razviti košarkašku akademiju. Nažalost to nije ostvario. Mnogi su pratili njegovu transformaciju. Držao je porodicu čvrsto uz sebe. Interesovala ga je ekonomija, programiranje, družio se sa naučnicima i programerima u Kaliforniji. Po mnogim stvarima je bio poznat. Teško ga je svojatati, povezao je FMP, Partizan, Budućnost i Megu. Voleli su ga saigrači, Nebojša Čović, Vanja Vujošević, Dragana Bokan, Predrag Danilović, Igor Kokoškov, Stiv Ker, mnogi drugi treneri i uspešni ljudi. Verovali smo da će biti selektor i povezati ljude. Da li je slučajnost da ga toliko poštuju u Americi? Da se namesti da budu utakmice Partizan – Mega i Mega – Budućnost? Bilo je potrebno da se zaborave sujete, simbolika je što je sahrana na crveno slobo, na Tri jeraha. Tri sveca sa različitim vrlinama. Uvek ćemo te se sećati i bićeš deo nas. Počivaj u miru i neka ti je večna slava”, zaključio je Radovanović.
Bonus video:
