Na prijemu u ambasadi Francuske, Marina Maljković naglasila da nas čekaju najjače Igre ikada: Svet će se šokirati!

Simbolično…  Par dana pošto su nastavile pripreme u Beogradu, za najbolje košarkašice Srbije organizovan je svečani prijem. Domaćin je bio francuski ambasador u Srbiji, njegova ekselencija gospodin Pjer Košar, koji je našem timu, kao i čelnicima Košarkaškog saveza Srbije, predsedniku Predragu Daniloviću i generalnom sekretaru Zlatku Boliću, otvorio vrata svog doma – ambasade zemlje u kojoj će za manje od dva meseca početi Olimpijske igre. Na njima će biti i naše košarkašice. Ako je neko zaboravio – treći uzastopni put.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa.

Kao što običaji nalažu, prvo su ambasador Košar, pa predsednik KSS Predrag Danilović, na kraju i selektorka Marina Maljković, razmenili lepe reči, da bi se potom prešlo na sportske teme.

Iza naših košarkašica je već sedam dana rada. Ali, tek od ponedeljka, kada ih je okupila u Beogradu, naš tim je i kompletiran. Na okupu je 21 kandidatkinja za nacionalni tim,

Predvodi ih Tina Krajišnik, kapiten tima, tu su još: Ivon Aderson, Nevena Jovanović, Saša Čađo, Dragana Stanković, Jovana Nogić, Ivana Raca, Maša Janković, Anđela Dugalić, Kristina Topuzović, Ivana i Aleksandra Katanić, Nina Bogićević, Katarina Zec, Mina Đorđević, Nadija Smailbegović, Teodora Turudić, Jovana Boričić, Nevena Rosić, Anđela Matić i Marta Mitrović.

Priču o onome što sledi, selektorka Maljković je počela od početka – plana priprema.

„Vodili smo računa da se to sve rasporedi, biće tu i desetak prijateljskih utakmica, među njima i te dve utakmice ženskih i muških selekcija Francuske u Lionu, 12. jula, na oprštaju Tonija Parkera. Biće to zaista veliki događaj. Biće tu tu dosta toga, dosta dobrih, kvalitetnih protivnika.“

U ovom olimpijskom ciklusu tim je dosta podmlađen. U Lil i Pariz ide dosta debitantkinja…

„Nemamo baš, kao u nekim drugim sportovima, iskustvo učestvovanja na Olimpijskim igrama. Ako gledamo od 20-tak devojaka koje su još tu u prvoj fazi, svega pet ili šest je učestvovalo na Igrama. Zato duže i radimo, da bismo osim onoga što je bitno na terenu, i van terena naučimo način ponašanja, kako da steknu sigurnost i to samopouzdanje. Kako je uopšte potrebno ponašati se na Olimpijskim igrama da bi se sve to iznelo na pravi način“.

Kada se sve to ima na umu, možda je onda i bolje što se košarkaški turnir igra u Lilu, pa će u prvom trenutku naš tim biti „pošteđen“ te euforije koja se pravi u i oko olimpijskog sela.

„To nas i raduje, zbog tog našeg neiskustva. Ali, da vam kažem iskreno, bila sam u Lilu, videla sam kako izgleda to selo. Sama činjenica da je tu cela košarka, kao i rukomet, to je sasvim dovoljno ljudi i zvezda da osetimo to uzbuđenje Olimpijskih igara. Na kraju krajeva, biće i otvaranje na Seni… Sa jedne strane je dobro što nismo baš u onom totalnom „ludilu“, na samom početku, ali ne verujem da će to biti mnogo mirnije… Malo da, ali ne mnogo.“

Priču o grupi na olimpijskom turniru, gde je Srbija sa Kinom, Portorikom i Španijom, selektorka je počela o padu kvaliteta klupske košarke u Evropi…

„Ove godine evropska klupska košarka nije na nivou na kom je bila prethodnih godina. Došlo je do blagog pada kada su klubovi u pitanju u evropskoj košarci. Sa druge strane WNBA, pa koledž košarka u SAD, kroz Kejtlin Klark, sve te stvari su dobile na značaju. Tamo je dosta skočila košarka. Kina se ponovo vratila, igračice masovno idu u tamo. Sada je Brijana Stjuart, moja bivša igračica, organizatorka jedne lige koja kreće od januara 2025, koja će zadržati i nju i još 30 najboljih Amerikanki… To sve objašnjava pad evropske klupske košarke.“

Ali…

„Nikada reprezentativna košarka neće biti toliko jaka kao što će biti u Parizu. Zapamtite dobro. Svi protivnici su na jako ozbiljnom nivou. Tu smo mogli da vidimo u Australiji, pre dve godine, na impresivnom Svetskom prvenstvu. Što se tiče suvog kvaliteta, čekaju nas možda i najjače Olimpijske igre do sada“.

Za razliku od nekih ranijih godina, većina naših reprezentativki je imala dobre klupske sezone. Recimo – Ivon Anderson je sa Fenerbahčeom osvojila Evroligu, duplu krunu u Turskoj, Ivana Katanić sa Lajonsima trijumfovala u Evrokupu, gde je u finalu pobedila Bešiktaš Jovane Nogić i Kristine Topuzović... Koliko to olakšava sve te izazove koji su pred nama? Maljkovićeva kaže…

„Imale su dobre sezone. Ali, ponavljam, zaista imamo taj pad evropske košarke zbog Kine i WNBA, a neke igračice, poput Brijane Stjuart, sada uopšte nisu igrale čekajući formiranje te nove lige, za koju kaže da će biti potpuno čudo i gde će biti 30 najboljih svetskih košarkašica, uključujući i nju.“

Vratila se na pitanje…

„Ne mogu da kažem da nije bitno što su one imale dobre sezone. Sigurno da jeste, na njihovom ličnom planu to je bilo važno. Ali, celokupno, opet je to mnogo malo sa onim što nas čeka. Zaista smatram da će se ljudi šokirati šta će videti kada je ženska košarka u pitanju, u Parizu.“

Odluka Aleksandre Crvendakić da prerano završi karijeru, Maljkovićevu nije iznenadila. Kako je rekla…

„Aleksandra je meni tu vest saopštila još na početku godine. Ona već prošlo leto nije mogla da bude aktivna, nije mogla da pomogne timu na pravi način. Pokušala je u Šopronu, koji joj prija, da se vrati, da igra. Međutim, vrlo brzo je javila da ne može i da je donela takvu odluku. Nažalost, mnogo je mlada i činjenica je da je trebalo da bude lider ove grupe. Jednostavno, njeno telo ne može da izdrži te napore.“

Bonus video: