Srbija se hvatala za glavu zbog odbrane, a nokautirao nas napad

Hteli smo, pokušali smo, nismo uspeli… Ukratko je ovako izgledao put Srbije na Evropskom prvenstvu posle novog ispadanja u grupnoj fazi.

E, sad… Nije štimalo dosta stvari. Nije bilo sistema u igri, videli smo i dosta promena u startnoj postavi. I, eto, umesto da nam napad bude najjače oružje, u koje smo se toliko kleli i verovali, na kraju je ispalo da je jedino odbrana, na čelu sa golmanom Rajkovićem, zaslužila prelaznu ocenu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa.

Dosta se pričalo o defanzivi uoči Evropskog prvenstva. Nije ulivala nimalo poverenja od Svetskog prvenstva u Kataru, sve se prelilo na kvalifikacije, pa i na prijateljsku utakmicu sa Austrijom uoči kontinentalnog takmičenja. Ali, “generalka” sa Švedskom kao da je sve obrisala i pokazala da ipak ne treba toliko da brinemo o čuvanju sopstvenog gola.

Kada se malo bolje pogleda, možda je i ključan detalj bio premeštanje Nikolu Milenkovića u sam centar poslednje trojke, a da pored njega dejstvuju Miloš Veljković i Strahinja Pavlović. I konačno smo videli onakvog Blekija kakvog priželjkujemo otkako se pojavio u A reprezentaciji. Rvao se sa Kejnom, Šeškom i Hojlundom, kremom evropskih centarfora, i uspeo je da ih uštopuje. Naravno, imao je pomoć i svojih saigrača, ali je igrao sa velikom dozom samopouzdanja i nije padao tokom utakmica, što je umelo da se mu se dešava u prošlosti.

Naravno, nikako ne umanjujemo učinak Pavlovića i Veljkovića, koji su besprekorno odradili svoj deo posla i konačno su pokazali svima da dobro funkcionišu zajedno i da je potrebno pustiti ih da igraju, baš u ovakvoj postavci kakvu smo videli u Nemačkoj.

Meridian ti nudi najbolje kvote za Evropsko prvenstvo!

Srbija je u grupnoj fazi primila dva gola, jedan od Engleske, drugi od Slovenije, međutim, ni za jedan nisu krivci pomenuta trojica. Kod prvog je Gudelj zakasnio, što je Belingem iskoristio i matirao Rajkovića, a kod drugog je Sergej Milinković Savić maltene pogledom ispratio Karninčika i ostavio ga da loptu ubaci u mrežu na drugoj stativi.

Brinuli smo se za odbranu, a uništio nas je napad. Samo jedan pogodak na tri utakmice nismo mogli da zamislimo ni u najgorim snovima. Podbacio je Aleksandar Mitrović, od koga smo najviše i očekivali, znajući šta je sve uradio za Srbiju. Nije išlo najboljeg strelca u istoriji reprezentacije, nije bio onaj na kog smo navikli i to je bio jedan od problema. Uz to, on i Vlahović nisu delovali uspešno u tandemu kako su svi očekivali, pa su Orlovi ostali i bez učinka od još jednog napadača. Jedini strelac za našu selekciju bio je Luka Jović, kog su mnogi otpisali, a ostavio je pozitivan utisak.

Drugi, možda i bitniji, zašto je naprasno smanjena minutaža Dušanu Tadiću? Videlo se da mu nije palo lako što je na premijeri protiv Engleske počeo na klupi, potom je protiv Slovenije ostao zarobljen zbog taktike, a na kraju protiv Danske ga opet nije bilo među starterima. Iako je bilo prirodnije da počne poslednju utakmicu sa kapitenom selekcije i Lazarom Samardžićem, Piksi je napravio novi manevar i ostavio samog vezistu Udinezea kao jedinog kreatora, koji nije ispunio očekivanja, a nije imao ni preveliku pomoć od saigrača u veznom redu.

Umesto da smo sa već napravljenim sistemom došli na najveću kontinentalnu smotru, videli smo samo neuspele pokušaje eksperimenata i najviše su ispaštali sami igrači, delujući na trenutke kao da se prvi put vide na terenu zajedno.

Sada, vreme je za analize, izveštaje i svašta još nečega. Ali, možda i promena. Počev od vrha Fudbalskog saveza Srbije – gde smo ispustili da osvežimo kadar imenom kao što je Nemanja Vidić – pa onda i ostalih funkcionera koji su glavni kada se napravi uspeh, a naprasno nestanu kada je neuspeh. Piksi jeste uradio dosta dobrih stvari sa reprezentacijom, ali… Od stare slave se ne živi.

Bonus video: