Stvarno… Šta ima u tom Novom Pazaru? Jel’ neka voda, vazduh, podzemne struje? Možda je do mantija?
Nadija Smailbegović se samo nasmejala se. A onda pomalo stidljvo priznala…
„Ne znam. Možda je zbog mantija. Ili ćevapa“, uzvratila je plejmejker ženske košarkaške reprezentacije Srbije. Sve vreme ne prestajući da se smeje
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Mnogo je razloga za smeh.
I – možda je do mantija, zaista. Ali, je verovatnije do ulaganja u sport. Tek – do čega god da je činjenica je – u olimpijskom „timu Srbija“, četvoro je sportista iz Novog Pazara. Odbojkašica Hena Kurtagić, atletičar Elzan Bibić, selektor atletske reprezentacije Edin Zuković. I Nadija Smailbegović, košarkašica.
„Pazar je poznat po sportistima. Odatle su Amela Terzić, Adem Ljaljić, svi su oni u nekom trenutku svoje profesionalne karijere predstavljali Srbiju. Inače nas je grad baš lepo podržao. Svi sada gledaju Olimpijske igre, pričala je za Meridian sport 23-godišnja Pazarka.
Ali, ona se košarkaški nije razvijala ni u Novom Pazaru, niti u Srbiji. Zato su njene partije na Olimpijskim igrama iznenađenje za mnoge. Ona je već kao 16-godišnjakinja otišla u Mađarsku, u Vašaš. Sada je članica Pečuja.
„Bila sam kadetska reprezentativka kada sam dobila poziv da treniram u Vašašu. Ali važnije mi je bilo što sam imala priliku i da tamo završim srpsku gimnaziju“, podsetila je Nadija.
Dodajući da je mađarska ženska košarka je na visokom nivou, pa i da je to bila dobra odluka, nastavila je priču:
„Stvarno se radi dobro. Razvijala sam se na pravi način. Svesna sam da ima još mnogo prostora za napredak i čvrsto verujem da nisam pogrešila kada sam izabrala taj put.“
To je uostalom put kojim mnoge naše najtalentovanije igračice idu. Uostalom, tim putem je došla i do seniorske reprezentacije Srbije, do Olimpijskih igara.
„I te kako poseban osećaj. Ovo je kruna na sav uloženi rad. Nisam odustajala. Toliko godina sam tu, uz tim. Uvek je bilo „za malo“. Otpadala bih kao 13. Naravno, to nikada za mene nije značilo ništa negativno, već mi je uvek davalo veći vetar u leđa da još jače radim. Isplatilo se na kraju.“
I, kakav je bio osećaj, kada je ovog leta Marina Maljković posle toliko tih „vidimo se sledećeg leta“, rekla: „Nadija ideš na Olimpijske igre“, pitamo. Osmeh je govorio više od reči…
„Ne znam kako da opišem taj osećaj. Svaka igračica koja dobije samo poziv za reprezentaciju, a posle i da predstavlja svoju zemlju, ima taj poseban osećaj. I samo mi znamo šta znači kada nosite dres reprezentacije.“
Debitantkinja je, ali je i dosta hrabra. Videlo se to i protiv Kine. Prvi kontakt sa loptom, prva trojka. I to u dosta važnom trenutku…
„Sve je to jer znam da imam podršku selektorke, što imam slobodu. Pre nego što uđem, podeli sa mnom par reči, ohrabri me i motiviše. Naravno, ne mogu da zaboravim i saigračice koje mi i te kako pomažu u svemu tome. Ipak sam ja jedna od najmlađih ovde, one su prošle velika takmičenja. Sve je to zbog slobode i poverenja.“
Najviše je do rada.
„Kada treniramo, to se od mene traži. Znam svoju ulogu, samo to radim. To ispadne dobro. Treba da se malo opustiš. Zapravo, samo treba da igraš onako kako treniraš. I to je to.“
Zvuči jednostavno, da li je baš uvek moguće to i uraditi?
„Pa recimo, moja prva utakmica, ona protiv Portorika, pokazala je da je malo bilo neke anksioznosti, što je normalno za debi a najvećem takmičenju. Ali, bitno je da sam se brzo opustila i to zaboravila. Dobila na samopouzdanju.“
Utakmica generacije za put u Pariz: Srbija preko “kineskog zida” do četvrtfinala
Ulazak Nadije Smailbegović u reprezentaciju je višestruko važan. Već duže vreme selektorka Marina Maljković traži plejmejkera. A koliko je ta potraga teška, govori podatak da već četiri godine Ivon Anderson igra praktično bez izmene. Činjenica je da će se i ona nekad umoriti. Da li je spremna da preuzme tu „štafetu“, da preuzme još značajniju ulogu, pitamo. Nadija kaže…
„Spremna sam. Šta god da se spremi od mene, spremna sam da uradim. Jer znam da niko ne bi od mene tražio nešto što ja ne mogu. Sigurna sam da treneri to ponajbolje i vide. Kada sam u toj mojoj „hoću sve da uradim“ fazi, i oni me smire. Uradi to i to. Samo poslušaš i to je to.“
Koga najviše sluša, pitamo.
„Uticaj je svih devojaka. Uglavnom onih koje su sve to već prošle, jer zapravo samo one i mogu da ti daju savet. I meni, kao i svim ostalim mlađim devojkama. Ali, najviše slušam selektorku.“
Prvi san je ostvarila. Došla je do seniorske reprezentacije. Debitovala na Olimpijskim igrama. Dalje od toga nema. Ali, istovremeno, mora da ima. I šta je dalje za nju, pitamo. Šta je nekakav lični cilj? Kaže…
„Samo da napredujem što više. Da iz ovog iskustva izvučem ono najbolje i da sve ovo što sam radila, i tokom leta, pa i sada na Olimpijskim igrama, primenim na svoju igru. Da budem opuštenija, kao što sam ovde. I da uvek radim sto posto.“
Pre toga – Srbija ima priliku da sa prvog mesta u grupi od u četvrtfinale. Prepreka je ogromna. Svi znamo za istoriju koju imamo sa Španijom. Zna i Nadija, mada nije svedočila svim tim utakmicama sa Crvenom furijom.
„Nisam igrala, ali jesam ih gledala“, dodala je…
Svakako je svesna koliko je to ozbiljno rivalstvo. A ovo je još za prvo mesto…
„Ako budemo radile stvari koje treniramo, za koje se pripremamo, one koje najbolje radimo, neće biti problema. Španija je težak rival, posebno za nas. Uvek je tu bilo malo vatre. Ne sumnjam da, ako budemo igrale 40 minuta, ali 40 minuta, možemo da uradimo dobar posao. Ali, bez žutih minuta. Videli smo protiv Portorika kako izgleda kada dođe do pada, poručila je Nadija Smailbegović.
Bonus video:
brankostupica
Ko čeka taj i dočeka ali je najbitnije da u međuvremenu nastavi da se trudi
davidpantelic80
Devojke su bas zivnule posle pobede nad Kinom