Emotivan, priznaje, možda i previše… Posle eliminacije u individualnoj konkurenciji nije mogao da sakrije ljutnju i bes – sudije su direktno uticale na njegov plasman. Sada se smiro, ohladio glavu i trezveno govorio o džudo ekspediciji Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.
Bili su u konkurenciji za medalju, nadomak bronze, ali su u repasažu udarili u brazilski zid i ostali praznih džepova. Ali čelo je uzdignuto, a Igre istorijske, jer je Srbija po prvi put imala predstavnika u ekipnoj konkurenciji,
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Bili smo sedmi, što je istorijski rezultat. Pobedili smo Holandiju, koja je džudo velesila. Poraz od Japana je bio očekivan. Imali smo dogovor da se ne trošimo mnogo, ali opet niko se nije predao. Mi smo izvukli maksimum sa ovim sudijama. Ljudi koji se ne razumeju, oni ne mogu da vide. Ali, svaki meč koji je izjednačen, uvek povuku na drugu stranu. I moj i Kukoljev meč je trebalo da ide u našu korist. Dali smo srce za strunjaču, što je najbitnije. Izašli smo uzdignute glave”, rekao je Majdov.
Osvrnuo se na svoje putovanje u Parizu, koje se nije završilo onako kako je maštao. Nije krio nezadovoljstvo, pa na društvenim mrežama posle prve borbe nije birao reči.
“Imao sam izliv emocija, ali iza svake reči stojim. Izbacio bih možda psovke… Verujte, ono je blaža verzija onoga što su mi uradili poslednjih 15 godina. Uvek sam ćutao, da me ne bi zeznuli na Olimpijskim igrama i ne daju ti šansu da se boriš. Ja živim za ovo, imam dvoje dece i koje devet sati dnevno ne gledam. Drgui sam na rang list, prvak Evrope… Svi očekuje od tebe medalju. Ja imam tonu medalja…. Ali meni generalno ne daju da uzmem medalju na Olimpijskim igrama. Svake Igre medalje uzimaju ljudi koji nemaju ni svetske, niti evropske titule”.
Iako se tretman ne poboljašva, ipak neće odustati…
“Kada bih znao da će mi se isto desiti, završio bih sa džudom istog momenta. Opet se nadaš u Božju pravdu.
Posle ekipnog takmičenja nije bio ni blizu emotivan kao što je bio slučaj u individualnoj konkurenciji.
“Sad mi je bilo svejedno, ali opet su me zeznuli. Krivo mi je što sam zaplakao. To ne želim da vidim zbog tih stvari. Oni nisu vredni mojih suza”.
Osvrnuo se usput na činjenicu da je čitav turnir imao ozbiljan problem.
“Ja sam u prvom meču slomio prst i izdržao. To je kao da sam nogu slomio U džudou, ali nije mi palo napamet da odustanem. Mi predstavljamo naše predke i više od toga”, zaključio je Majdov.
Bonus video:
vanicdusan01
Totalno razumem Majdovu rezignaciju jer zaista neko ima nešto protiv njega kad ignorišu njegove uspehe i na olimpijskim igrama svaku njegovu borbu predaju protivniku pobedu.
kluka4002
Steta stvarno sto je ovako prosao mislim da je zasluzio ra dođje do medalje sudije su nas u par navrata bas odakatile odlukama