Gžegož Bronovicki – simbol turobnog vremena Crvene zvezde, a isto tako i “anonimus” u dresu poljske reprezentacije koji je pre 18 godina uspeo da zaustavi Kristijana Ronalda – tada zvezde svetskog fudbala u povoju.
Bio je to 11. oktobar 2006. godine… Portugal je gostovao u Horžovu, predvođen Dekom, Karvaljom, Manišem, Nanijem – i nije se lepo proveo.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ebi Smolarek je sa dva rana gola zaključao ekipu Luisa Felipea Skolarija te tmurne noći na stadionu Ruha, a ono što je svima zapalo za oko je upravo Bronovicki, tada 26-godišnji defanzivac Legije iz Varšave.
Umesto da karijeru rapidno podigne na veći nivo i na krilima partija u reprezentaciji etablira svoje ime na listu poželjnih fudbalera za velike evropske klubove – imao je samo jedan izlet u inostranstvo – Srbija.
Mitrović, kapiten Orlova: Ne želim da se pravdam, znam ko sam
Vratimo se na taj meč sa Portugalom i izjavu tadašnjeg selektora Lea Benhakera, koji je priznao da nije poznavao Bronovickog, pošto se tih nedelja oporavljao od povrede, međutim, zbog deficita odbrambenih igrača postao je opcija više i istakao se u najtežem mogućem duelu.
“Bio sam veoma fokusiran od samog početka. Nisam radio ništa posebno osim što sam pokušavao da namestim glavu i budem svestan zadataka. Izdigao sam se kada sam kročio na teren, a nisam imao toliko iskustva pred tolikim brojem navijača. Sećam se da mi je žena rekla da sam pre samo tri dana bio drugačiji, odsutan, a onda sam se odjednom dodatno motivisao, što je nemoguće opisati” kaže 44-godišnji Poljak u intervjuu za poljske medije.
Potom je opisao svoj “susret” sa Ronaldom…
“Igrao sam agresivno, iako je bilo teško. Pokušavao sam da osvojim loptu, koristio sam trenutke nepažnje protivnika kako bih razigravao krila i to mi je pomoglo. Kada smo poveli sa 2:0, Portugalci su počeli da budu ljuti, a Ronaldo da gestikulira prema sudijama uz širenje ruku” kaže Bronovicki i dodaje:
“Odbili su i da menjaju dresove… Razumem ih, došli su kao favoriti, a to i nije bilo baš tako na kraju”.
Nekoliko meseci kasnije obreo se u Beogradu, kada je leta 2007. postao jedno od mnogobrojnih stranih pojačanja na Marakani uz – Barkosa, Salasa, Molinu – ali, kao ni pomenuti trio nije imao mnogo uspeha, čak šta više – sedam godina se “natezao” sa klubom iz Ljutice Bogdana oko zaostalih dugovanja.
Glazer posle nove velike greške: Sve je to deo profesije, učimo iz loših trenutaka
“Zvezda je bila brend. Imali su plan šta su hteli da postignu. Bili smo blizu plasmana u Ligu šampiona, zaustavio nas je Rendžers, ali smo ipak igrali u Kupu UEFA, a ni to nije bio neuspeh.
Nije dobio platu pola godine, kako on tako i ostatak ekipe, a onda je odlučio da se uhvati u koštac sa tim i svoj slučaj prijavi FIFA.
“Kada sam dosegao neke visine, želeo sam da nastavim u tom smeru. Na početku je bilo dosta utakmica, međutim, onda su počele povrede i oštećenje meniskusa me je sprečilo da odem na EURO, iako sam učinio sve da budem u reprezentaciji. Bilo je tu pogrešnih odluka, poput povratka u igru po povredi ili loših izbora klubova” ističe nekadašnji defanzivac koji je svoj novac dobio tek sedam godina kasnije…
Sada, skoro dve decenije kasnije – Gžegož je još uvek u fudbalu, u ženskom timu Gornika, a plan mu je da završi UEFA licencu i počne da radi sa fudbalerima – što mu je najveća želja.
BONUS VIDEO:
stefan.zvicer
Stavio Ronalda u džep, pre 18 godina. Pametnom dosta
neda.kerkez
To je bilo problematično vreme za zvezdu i njene finansije ali valjda se to više neće događati.