Svaki fudbaler u košarkaškom gradu kao što je Čačak vredi duplo više, a put Davida Petrovića izaziva pažnju, jer je reč o mladiću koji igra na Bliskom istoku. Ipak, da je Petrović mnogo više od još jednog predstavnika Balkana u azijskim zemljama, da sanja Zvezin dres i da prijateljstvo ne poznaje ratove i granice, govori u intervjuu za Meridian sport.
“Sve je počelo u rodnom Čačku gde sam sa pet godina u Borcu počeo da treniram fudbal. Tačnije, mislim da nisam ni napunio petu godinu i da sam bio ubedljivo najmlađi na treninzima, ali sam bio toliko živahan da roditelji nisu imali drugi izbor već da me upišu na neki sport. Fudbal je presudio, jer je ipak ljubav prema lopti porodična tradicija“, počinje defanzivac rođen 2003. godine razgovor za Meridian sport.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Stigao je u Zvezdu kada je završavao osmi razred, u ekipu koja je već dominirala Srbijom.
“Imao sam 14 godina kada sam se istakao na turniru u Čačku koji je gledao skaut Zvezde. Pratio je utakmice i posle toga me kontaktirao. Prvo sam došao na probu u Zvezdu, dobro se pokazao i zvanično postao član kluba. Došao sam u odličnu generaciju, to je klasa 2003. koja je u tom periodu već dominirala Srbijom. U klubu su me dočekali Mituljikići, Knežević, Ćurić, momci koji su kasnije imali priliku i da zaigraju za prvi tim Zvezde. Trener je bio Marko Neđić od koga sam mnogo naučio. Usadio mi je pobednički mentalitet, predvodio me je posle i u Grafičaru i zaista je ključan čovek za moj fudbalski razvoj. Naučio me je da bduem maksimalno disciplinovan“.
Kao i većina Zvezdinih omladinaca, posle juniorskog staža napravio je iskorak u seniorski fudbal u Grafičaru.
“Posle omladinaca je usledio period u Grafičaru odakle nosim lepe uspomene. Malo je nedostajalo da uđemo u Superligu. Ipak, posle Grafičara sam morao da potražim sreću daleko od Zvezde. Nažalost, jer navijam za Zvezdu od malena i maštao sam da zaigram za prvi tim. Nije se desilo, ali ne znači da neće. Što se mene tiče, želja uvek postoji i pratim Zvezdu kad god sam u prilici“.
Ipak je zaigrao u crveno-belom dresu, ali ne Zvezdinom, već onom iz Niša, s obzirom na to da se otisnuo u Radnički.
“Definitivno korak napred za mene. Postao sam i kapiten, odlično se adaptirao u Nišu. U tim momentima je stigao poziv mlade reprezentacije Srbije što je bila svojevrsna nagrada. Debitovao sam protiv Severne Irske, pobedili smo i to ću pamtiti do kraja života“.
Nisu Emirati bila jedina zemlja u koju je Petrović letos mogao da ode.
“Bilo je više ponuda, ali me je poziv Šardža najviše privukao. Uslovi su odlični, lepo sam dočekan i brzo sam se uklopio u ligu koja nije laka. Možda se malo potcenjuje jer nije evropska, ali tvrdim da je kvalitetna, jer mnogo sjajnih fudbalera igra u Emiratima. Uostalom, vremenski uslovi su veoma zahtevni, nije uopšte lako igrati, ali sam zadovoljan kako sam se uklopio. Ipak, ako govorimo o uslovima van terena, još se privikavam. Mnogo je drugačije nego u Srbiji“.
I u Srbiji je pokazao polivalentnost nastupajući kao bek i štoper.
“Zacementirao sam se kao levi bek, ali mogu da pomognem i na poziciji štopera. Nije mi problem, ali više volim da igram po strani“.
Najbolji prijatelji na Bliskom istoku su mu Hrvati – Maro Katinić i Darko Nejašmić.
“Najviše se družim sa saigračima iz Hrvatske. Odlično funkcionišemo i za nas ne postoje granice. Toliko smo nerazdvojni da nas u klubu već zovu “balkanska mafija”. Takođe, tu je i Pako Alkaser, vrhunski fudbaler. Nismo ista pozicija, ali me savetuje mnogo, i izuzetno je pozitivan i pristupačan“, zaključio je Petrović.
Bonus video:
dimitrije.rovcanin
Pa dobro neki zavrsavaju karijeru u emiratima a neki je pocinju ,verujem da igra za vecepare nego sto bi igrao u Zvezdi
Goran Munic
Svi sanjaju dres Zvezde ali to nije lako, dres Zvezde treba zaslužiti na terenu igrama.