Partizanovi Južnoamerikanci - može, a i ne mora biti

Čekao se prošlog leta kapitalac u Partizanu koji će biti tas na vagi u borbi za evropsku jesen. Aleksandar Stanojević je prvo renovirao odbranu i donekle vezni red, a onda je došao red na ofanzivu i bilo je jasno da će crno-beli izdvojiti lepu sumu novca za igrača koji će praviti razliku na svim frontovima, u nadi da će im se to kasnije isplatiti kroz plasman u grupnu fazu, a potom i kroz neki period u vidu jako izlaznog transfera.

I procena sportskog sektora je bila da je igrač vredan tih para Žoao Grimaldo. Istresla je uprava 1.400.000 evra za Peruanca i učinila ga trećim najskuplje plaćenim fudbalerom u istoriji kluba. Naravno, bilo je potrebno da prođe određenu adaptaciju na novu sredinu, iako je pred vratima bio dvomeč sa Luganom. Ipak, brzo se ispostavilo 21-godišnji dudbaler kao jedan od većih promašaja.

Meridian sport te casti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Na poslednjim utakmicama nije pokazivao ni delić energije, a ni želje da nešto promeni, pa je ubrzo sklonjen iz sastava. Pokušao je Srđan Blagojević da mu pruži novu šansu, ali je po povratku sa priprema u Turskoj presekao i poručio sportskom sektoru da ne računa na bivšeg člana Sporting Kristala, tako da ne bi bilo iznenađenje da ga vidimo uskoro opet u domovini, pošto interesovanja iz te zemlje i te kako ima.

Ako se malo osvrnemo na istoriju Južnoamerikanaca u Humskoj, za koje je izdvojen novac, može se reći da je učinak bio šarenolik. Najsvežiji predstavnik oove grupe igrača koji je ostao u lepom sećanju kod navijača je Mateus Saldanja, plaćen 1.300.000 evra. Brazilac je imao odličnu sezonu kod Igora Duljaja, na čije insistiranje je i došao, bio je glavni adut u borbi za titulu, ali ga je povreda sprečila da postigne još više pogodaka i da održi crno-bele u trci za šampionski pehar. Prošlog leta je prodat u Ferencvaroš i klub je uspeo da zaradi na njemu, mada ostaje misterija kako nije za veći novac otišao u Mađarsku, jer je prema dostupnim informacijama transfer operacija koštala tamošnjeg velikana 3.000.000 evropskih novčanica.

Ono što nije pošlo od ruke bivšem centarforu Nefčija, jeste njegovom sunarodniku Evertonu, koji se okitio duplom krunom, zajedno sa Leonardom. Borbeni vezista je ispunio očekivanja, a za njegovo dovođenje je izdvojeno bilo 450.000 evra. Ne treba zaboraviti ni ljubimce Grobara Klea i Žuku, koji su i dalje rado viđeni gosti u Humskoj. Na terenu su doneli mnogo, kao i posle u klupsku kasu.

Ipak, bilo je i primera kada se grešilo sa igračima iz Južne Amerike (zapravo, svi su Brazilci izuzev Grimalda”) bili Brazilci u oba primera, a jedino je Grimaldo iz Perua. Možda su mnogi zaboravili prvo “milionče” Partizana, kada je doveden Eduardo Pašeko za 1.200.000 evra iz Sao Kaetana. Nažalost, ispostavio se kao promašaj, često je bio i povređen, te je odigrao 24 utakmice i postigao pet pogodaka.

Tri puta seci, pa meri šta je ostalo

Njega je tada doveo Mladen Krstajić, a bivši proslavljeni defanzivac je pogrešio sa još jednim igračem iz zemlje kafe. Anderson Markeš je stigao u istom prelaznom roku, iz istog kluba, samo za manju cifru – 300.000 evra. Brazilski klub je tako zaradio lepu cifru, a crno-belima poslao škart proizvode. Ni defanzivac nije uspeo da se snađe, takođe je i on imao problema sa povredama, pogotovo sa kolenom, a kako su se kao štoperski tandem ustalili Rnić i Ivanov, bilo je jasno da za njega neće biti mesta.

Svojevremeno su dres nosili i Eliomar i Vašington, ali ni od njih nije Partizan imao previše vajde. Doduše, gorostas iz Brazila je postigao pet golova, ali to nije bilo dovoljno da se zadrži previše u Humskoj.

Sve u svemu, kada se pogleda učinak Južnoamerikanaca u crno-belom dresu, nekako bi utisak koji su ostavili mogao da se sublimira kroz citat glumca Petra Božovića u filmu Crni Gruja i kamen mudrosti, gde glumi turskog sultana.

“Može, a i ne mora biti…”

Bonus video: