Tijago Spliter je debitant u Evroligi. Novajlija je u trenerskom poslu generalno. I vodi tim kojem je ovo prva sezona u najjačem evropskom takmičenju – Pariz.
Sve je to stvaralo određene sumnje u projekat iz Grada svetlosti, ali sezona je pokazala nešto potpuno suprotno. Da pravila ne postoje, da može da se napravi uspeh i sa timom koji ima jedan od najmanjih budžeta, da može da se igra košarka o kojoj se priča i da može da se vodi ekipa uz osmeh.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Sve to čini Splitera jednom od dopadljivijih figura u evroligaškoj košarci. Kao što je nekada bio jedan od najmoćnijih centara u ovom takmičenju, pre nego što je iz Baskonije otišao u NBA ligu.
„U fazi sam učenja. Još saznajem kako da se nosim sa ljudima. Moramo da donosim odluke, a ne da sugerišem kao što sam radio kao asistent. To je velika razlika“, pričao je Spliter u opširnom intervjuu za Hihantes.
Slavni španski list iskoristio je priliku da priča sa Tijagom i da sazna, između ostalog, šta je najveći izazov za trenera u Evroligi.
„Bez dileme broj utakmica i pritisak konstantnog donošenja odluka ko će da igra i šta da radimo sledeće. To je non-stop. Jedna utakmica se završi i ti odmah prebacuješ misli na sledeću. Ta promena mentaliteta je najteža.“
Odavno je završio karijeru, tako da je navikao da gleda košarku očima trenera, a ne igrača.
„Drugačije se vidi košarka kada igraš, iz svog ugla, šta možeš da uradiš individualno da bi pomogao timu. Sada je to više šira vizija, sve gledaš sa visine.“
Da li je postojao neki određeni momenat kada se pojavio igrač u vama, u vašoj glavi – upitan je Spliter?
„Gledajte, postoje trenuci kada kažem timu da bih voleo da igram. Posebno se sećam dana kada smo igrali protiv Partizana u Beogradu. Pre motivacionog govora, rekao sam im da bih mnogo voleo da sada izađem i igrač tu utakmicu. Da oni imaju životnu šansu da igraju toliko specijalan meč, protiv Partizana, pred 20.000 ljudi, protiv šansi koje im se daju… Veoma specijalan momenat.“
Spliter je igrao protiv Partizana nezaboravnu seriju plej-ofa – samo je tada Partizan bio domaćin u Pioniru, ne u Areni – kada je tim iz Vitorije eliminisao, posle majstorice, crno-bele.
Inače, trojica trenera se ističu u karijeri Brazilca – Duško Ivanović, Ruben Manjano i Greg Popović.
„Sa Duškom…imam dobra i loša sećanja. Bilo je izuzetno teško fizički i mentalno trenirati, pomerati granice, ali istovremeno mi je on dao i šansu da igram, kao veoma mlad. Kod njega će svaki igrač koji trenira jako i posvećen je dobiti priliku. To je nešto najbolje kod Duška. Ja sam kao mlad imao šansu koju mali broj igrača dobije, u tako važnim utakmicama u Evroligi i ACB. Ruben Manjano je preuzeo reprezentaciju Brazila i doneo nešto drugačije. Reprezentacija je za nas uvek bila druženje sa prijateljima tokom leta, ali je Ruben to učinio mnogo ozbiljnijim. Bilo je takođe veoma teško. Postavio je pravila na terenu, a mi smo do tada igrali slobodnije. Pronalazio je mesta svakome od nas.“
Što se Grega Popovića, jednog od najvećih trenera u NBA istoriji tiče…
„Možda nije bio zahtevan kao drugi treneri, jer sam ja navikao na najzahtevnije, ali me je naučio i pojasni mi šta je NBA. Šta mi je potrebno u drugačijoj ligi, gde su svi brži i eksplozivniji. Malo po malo me adaptirao i nije me odmah bacio lavovima. Čekao me godinu dana, rekao mi da u prvu sezonu uđem polako, a onda sam u drugoj počeo da rastem.“
Šta je Tijago kao trener pokupio od njih?
„Od Popa – kako da se nosim sa ljudima. Pokušavam da radim slično. Razgovaram sa igračima van terena, pitam ih za mišljenje… Pop je bio sjajan u tome. Kada je u pitanju Duško, ne mislim da sam fizički i mentalno zahtevan kao on. Generacije su se promenile, možda se i sam Duško promenio. Sada ne možeš previše toga da kopiraš od njegovog stila. Od Rubena – struktura sistema. Imati sistem za svakog igrača i biti jasan šta ko radi.“
Počeo je samostalnu trenersku karijeru u Evroligi, ali NBA ne otpisuje kao opciju.
„Gledam sve, Evropu i NBA. Takmičar sam, sve opcije su otvorene.“
Osim trojice pomenutih trenera, Spliter ne zaboravlja još neke koji su i te kako uticali na njegovu filozofiju. Tu je i jedan Srbin.
„Imao sam sreću da u NBA budem okružen velikim trenerima, Majkom D’Antonijem i Igorom Kokoškovim. Mnogo sam naučio od njih, kao i od Kenija Etkinsona i Žaka Vona.“
Pričao je Spliter o timu, igračima, uspesima u Evroligi, ali na pomen još jednog trenera je imao šta da kaže. I, na neki način, morao, jer je Tomas Isalo ostavio Pariz njemu u ruke. Upitan kakav je posao Finac, sada trener Memfisa, uradio u Gradu svetlosti, Brazilac odgovara:
„Izuzetan! On je sjajan trener sa jasnim idejama, uradio je neverovatan posao sa ovom grupom. Vidite koliko je toga ostavio iza sebe kada pričate sa igračima i trenerima koji su bili uz njega. Sve je pripremio. Nije bilo mnogo toga različitog, ali sve što je uradio, bilo je izuzetno.“
Da li će Tijago Spliter na klupu Baskonije – upitan je konkretno Brazilac.
„Ne znam, videćemo. Pitanje je tajminga, kako se moja karijera bude razvijala, šta klub traži u budućnosti.“
Ali, to bi mu bilo posebno uzbudljivo?
„Da, da. Ovde sam igrao, ovde imam mnogo prijatelja. Ali i veliki pritisak. Vitorija je grad koji voli košarku.“
Bonus video:
brankostupica
Nešto mi je sumnjiva priča po pitanju budžeta
andrija.djulovic
Mogu da verujem da je rekao igračima kako bi voleo da igra protiv Partizana jer je tu najveća posećenost navijača na utakmici.
kluka4002
Za njega samo reci hvale kad vidim kako igra Pariz ove sezone jasno je koliko dobar posao je čovek napravio ove sezone