Veljko Nikolić o Zvezdi, poređenju sa Modrićem i dolasku helikopterom na trening: Izneverio sam javnost, ali sada sam na pravom putu

Svako ko je makar jednom prošao pored Karaburme u momentima dok je generacija 1999. stasavala i neobavezno seo na tribine da baci oko na talente OFK Beograda – nije mogao da posle dva minuta ne primeti momka koji je u tom uzrastu bio penicilin za večite rivale – Veljka Nikolića.

Pas, dribling, šut, brzina i sposobnost da za 90 minuta – ne pogreši, doveli su do toga da ga od ranih fudbalskih dana porede sa Lukom Modrićem, što je kasnije potencirao i generalni direktor Crvene zvezde – Zvezdan Terzić, čovek koji je verovatno bio i ključan da Nikolić u tom momentu ne ode na drugu stranu Topčiderskog brda, zajedno sa trenerom – Dževadom Prekazijem i saigračima – Lazarom Nikolićem, Nikolom Lakčevićem, Arminom Đerlekom i Vukašinom Jovkovićem.

Više od 100 utakmica u Zvezdi uz šest trofeja, ali utisak nedorečenosti, sa obe strane, jer Nikolićeva sudbina je trebalo da bude, tamo negde između – Reala i Barselone. Kako tvrdi – na pravom je putu i stići će tamo gde mu je suđeno.

O svemu tome, i još mnogo čemu, govorio je fudbaler Arisa iz Limasola za Meridian sport.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

“Svestan sam da sam izneverio Zvezdu i javnost na neki način. Bila su velika očekivanja od mene, ali na mnoge stvari nisam mogao da utičem. Konkretno – povrede. Kada god bi me krenulo u fudbalu, povrede su to sekle. Krivo mi je zbog toga, ali borim se sa tim, evo i dan danas. Ipak, za mene je boravak u Zvezdi nešto najlepše u dosadašnjoj karijeri. Napredovao sam tu, i kao čovek, i kao fudbaler. Mnogo sam naučio i zahvalan sam Zvezdi na tome. Svestan sam da sam donekle razočarao sve, ali mi je drago što sam nosio crveno-beli dres. Nadam se da ću u budućnosti ponovo doći na Marakanu, iako je fudbal nepredvidiv. Ono što znam – Zvezdu ne bih mogao da odbijem”, počeo je Nikolić razgovor za Meridian sport i istakao da i dalje prati bivši klub:

“Ne gledam možda baš svaku utakmicu, ali većinu pratim. Gledao sam i protiv Vojvodine sad… U suštini, zadovoljan sam, mislim da je klub ispunio sva očekivanja. Osvojena je titula, nadam se da će i dupla kruna, uz to je igrana Liga šampiona. Lično sam zadovoljan. S fudbalske strane – to je to. Naravno, uvek može bolje i Zvezdi želim da sledeće sezone i nadmaši ove rezultate. Ne mogu da kažem da sam u redovnom kontaktu sa ljudima iz kluba, ali čujem se sa bivšim saigračima, iz vremena dok sam igrao i ja u Zvezdi. Čestitamo jedni drugima na golovima i uspesima.”

Odušljeven je Andrijom Maksimovićem, kao i uostalom čitava fudbalska Evropa.

“Ozbiljan potencijal. Strašna levica, prodor, za svoje godine je odličan. Tačnije, ne samo za svoje godine, jer je bukvalno prevazišao vršnjake. Nismo se upoznali, otišao sam iz Zvezde kada je on bio kadet otprilike, ali pričalo se uvek o njemu. Želim mu da ostane makar još godinu dana u Zvezdi, pa tek onda da ode. Ipak, nemam sumnje da je pred njim blistava karijera.”

Kroz nešto slično je upravo i Nikolić prolazio. Poređenja sa Lukom Modrićem ga nisu remetila, naprotiv.

“Nije mi to bio pritisak. U suštini, od malih nogu sam imao tu vrstu presije sa kojom sam kroz fudbalsko odrastanje naučio da živim. Sebe smatram opuštenim čovekom, pa možda i nije loše da postoji taj pritisak koji me motoviše i gura ka napred. Prijala su mi poređenja sa Lukom Modrićem, iskreno.”

Kao i Maksimovića, i Nikolića je upravo Vladan Milojević lansirao u fudbalsku orbitu.

“Sjajan trener i čovek. Sećam se da sam debitovao na kup utakmici protiv Mačve, a onda i za tri dana igrao protiv Radničkog u Nišu. Otišao je ubrzo posle toga, ali pamtim ga kao čoveka koji me je bacio u vatru na Marakani i hvala mu na tome. Posle kada je radio na Kipru odnosno u Apolonu smo se i videli, evocirali uspomene. Pravi izbor za Zvezdu, nema greške.”

Afirmaciju u crveno-belom dresu doživeo je pod komandom Dejana Stankovića.

“Kod Dejana sam najviše igrao, bio najstandardniji u ekipi, ali tu dolazimo do povreda. U momentima kada se očekivao iskorak, povredio sam zglob i trebalo mi je vreme da se vratim. U jednom momentu je sve delovalo sjajno, u drugom – povreda. Ali prihvatio sam da je i to sastavni deo fudbala. Neću da kažem da idem okolnim putem, ali svestan sam da se već tad od mene očekivalo mnogo više. Sada – na pravom sam putu. Samo zdravlje da me posluži i sve će doći na svoje.”

Na jedan Zvezdin trening – Nikolić je, ni manje, ni više – došao helikopterom.

“Na polusezoni nam je Partizan bežao pet bodova i u šali sam rekao: “Mister, ako osvojimo duplu krunu – sredite mi da dođem helikopterom na trening”. Mislio je da se šalim, ali sam bio vrlo uporan u tome. Na kraju, prestigli smo Partizan i nakon što smo osvojili kup, prvi trening posle toga – Stanković me je zvao, rekao da je sve regulisao i da će me helikopter pokupiti na toj i toj lokaciji. Trening je bio popodne i obično smo svi morali da dođemo sat vremena ranije. I sad su se saigrači zabrinuli, jer svi su tu, samo mene nema, zovu me – ne javljam se. Kreće trening, kad eto mene iz helikoptera, slećem direktno na teren. Posle smo gledali snimke, smejali se svi zajedno.”

I kod Miloša Milojevića ga je povreda sasekla i to u najgorem mogućem trenutku.

“Prva utakmica Milojevića – pobedili smo Javor 4:1 i dao sam gol. Potom sam i protiv Trabzona pogodio. Vraćao sam se sa manjom minutažom iz povrede, ali imao učinak i ponovo se desio peh. Pukla mi je loža. Iskreno, i za njega smatram da je trener koji ima neverovatno znanje. Moderan je, zaista shvata fudbal na najbolji mogući način. Mislim da ga je i javnost previše kritikovala i da nije dobio pohvale koje je zaslužio. Nije se nekako ni namestilo tad, jer je Zvezda igrala Ligu Evrope, te je u teoriji to delovalo kao slabija sezona u odnosu na neke prethodne. Mislim da se možda u pogrešnom trenutku našao u klubu, ali u svakom slučaju – izuzetan trener. Čim je otišao na Bliski istok, odmah je osvojio duplu krunu i to nije slučajnost.”

Kako tvrdi – nije zbog Baraka Bahara otišao iz Zvezde, iako su mediji tada drugačije pisali.

“Bahara nisam upoznao, a ni razgovarao sa njim. Sreo sam njegove pomoćnike kada sam došao da se pozdravim sa svima u klubu. Tako da, pre nego što je on došao sam otišao.”

Uz Zvezdu – prati Nikolić i dešavanja na Karaburmi.

“OFK Beograd je moj prvi klub. Znao sam da će se kad-tad vratiti tamo gde im je mesto. Debitovao sam sa 16 godina za prvi tim – u Prvoj ligi Srbije. Sećam se da smo slavili 100 godina kluba. Nekako, suviše je OFK Beograd veliki da bi tavorio u nižim ligama. Srećan sam kad vidim da im dobro ide. Zaslužuju Evropu, imaju sjajnog trenera i odlične igrače. Naravno, pamtim i svoje početke na Karaburmi. Odličnu generaciju smo imali, osvojili smo, ako se dobro sećam – Pionirsku ligu, ispred Zvezde i Partizana. Šteta što više igrača iz te ekipe nije napravilo karijere.”

Standardan je Nikolić u dresu Arisa za koji je u tekućoj sezoni na 21 utakmici upisao tri gola i tri asistencije.

“Klub iz godine u godinu biva sve ozbiljniji. Zajedno rastemo i već sada su postavljeni visoki ciljevi za narednu sezonu. Igramo kvalifikacije za Ligu konferencija. Pre dve godine smo nastupali u Ligi Evrope. Što se prvenstva tiče, do plej-ofa – mislim da je Superliga Srbije bolja, ali kad ostane šest ekipa…Iskreno, egal, čak je možda na Kipru i bolje. Naravno, ne računam Zvezdu koja je ispred svih.”

Podržava skraćenje Superlige Srbije Nikolić i na primeru Kipra ističe koliko je to dobar potez.

“Najpametniji potez, jer je sličan sistem takmičenja kao i na Kipru. Manji broj klubova donosi kvalitet koncentrisan na jednom mestu, što samim tim znači – bolje utakmice. Biće tu više krugova, ukrštanja… Na Kipru je drugačije, jer se plej-of igra dvokružno, ali i ovo u Srbiji vidim kao bolji sistem nego sa 16 klubova.”

Ponovo povreda – usled koje je prevremeno završio sezonu. Na svu sreću, oporavak se bliži kraju.

“Nažalost – dva i po meseca sam van terena usled povrede. Operisao sam primicače i donji stomak. Oporavljam se u Beogradu u “Fizio grupi” i nadam se da ću do početka priprema, odnosno 10. juna da budem spreman.”

Nedavno je postao i otac, a slobodno vreme uz porodicu, provodi i sa bivšim kapitenom Partizana – Slobodanom Uroševićem.

“Caki i ja smo komšije, živimo jedan ispod drugog. Družimo se maltene svaki dan. Bilo je peckanja na relaciji Zvezda-Partizan na početku, ali prevazišli smo to. Zaista, život na Kipru je sjajan. Milina. Lepo vreme, plaža. Nedavno sam dobio i dete, tako da supruga i ja zaista uživamo”, istakao je Nikolić.

BONUS VIDEO: