Aleksa Vasilić je majstor fudbala. To će vam reći svi koji su makar jednom u životu pogledali Zvezdinog bisera.
Otuda i ne čudi što je već sa 16 godina bio priključen prvom timu Zvezde. Na leto 2024. godine, trenirao je pod komandom Vladana Milojevića, nakon fantastičnog nastupa na Euru za kadete.
I suštinski, jedini razlog zbog kog se o Vasiliću ne priča danas kao o Andriji Maksimoviću i Vasiliju Kostovu su povrede. Pregurao je momak iz Požege svašta, ali čini se da su najteži dani iza njega, i da je spreman da zakorači na veliku scenu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Zahvalan sam Nikoli Todoriću, Nenadu Kovačeviću i Miodragu Mladenoviću što sam se vratio iz povrede bez ikakvih problema i što sam ponovo na svom maksimumu. To moram da kažem odmah… Naravno, veliku podršku sam tokom čitavog oporavka imao od porodice, prijatelja i psihologa”, počeo je Vasilić razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Debi za prvi tim Zvezde? Naravno da bih voleo da se desi što pre, ali nije na meni da se opterećujem time. Sedeo sam nekoliko puta na klupi ranije, bio i na pripremama kod Vladana Milojevića, ali nije se desilo da zaigram na zvaničnom meču. Mislim da bi bilo drugačije da se nisam povredio posle tih priprema, ali i to je za mene bilo baš lepo iskustvo. Prvi put sam se susreo sa seniorskim fudbalom, i svi su me lepo prihvatili. Ipak, ne volim puno da razmišljam o onom što je bilo, već isključivo o onom što me čeka. Nadam se da ću debitovati, ići na letnje pripreme sa prvim timom i vredno radim kako bih došao do toga.”
Bio je nerazdvojan tokom odrastanja sa Ademom Avdićem i Vasilijem Kostovim, ali je njegov put, spletom nesrećnih okolnosti nešto drugačiji. Ipak, spreman je da to promeni…
“Adem i Vasa su moji baš dobri drugari i puno mi je srce kad ih vidim u prvom timu Zvezde. Pre godinu i po dana smo zajedno trenirali i igrali, a sada su tu gde su… Mene je povreda usporila, ali njihov put mi daje motivaciju da i ja jednog dana mogu da budem važan fudbaler u prvom timu Zvezde“, rekao je Vasilić i dodao:
“Naravno, vidim sebe tu gde su oni. Bitno mi je samo da ostanem zdrav, a sve drugo će doći na svoje. Kad pogledam – pauzirao sam skoro godinu i po dana zbog povreda, i mislim da je to bilo izuzetno izazovno izgurati. Ponosan sam što sam uspeo da prođem sve to. Zaista mislim da su me povrede ojačale.”
Veliku ulogu u svemu tome imao je Nenad Milijaš, koji je za Zvezdine bisere mnogo više od trenera.
“Sa trenerom Milijašem imam sjajan odnos. Vrlo je važan čovek za mene. Mnogo pričamo, savetuje me – i hvala mu na tome.”
Propustio je Vasilić kvalifikacije koje su odvele reprezentaciju Srbije do 19 godina na Evropsko prvenstvo.
“Iskreno – nisam bio spreman za kvalifikacije. Nisam imao kontinuitet utakmica, i prosto nije bilo realno da se tu nađem. Sada su se stvari malo promenile, jer sam počeo da igram, pogađam… Mislim da sam spreman za Euro, ali videćemo šta će selektor Petrić odlučiti.”
Prisetio se Vasilić prvih fudbalskih koraka i toga kako je uopšte došao u Zvezdu.
“Krenuo sam sa četiri godine da igram fudbal u Požegi. Otac koji je takođe bio fudbaler je primetio da imam talenat. Predodređen sam za sport, jer mi je i majka bivša rukometašica. Prvo sam došao u Čukarički, pa tek potom prešao u Zvezdu. Srđan Karić je zvao moje roditelje, i brzo smo se usaglasili da bi za mene bilo najbolje da dođem u Zvezdu. Dočekao me je trener Milorad Vilotić, koji je za nas bio mnogo više od toga. Ozbiljan psiholog i fantastičan čovek koji nam nikada nije pravio pritisak, već nas gurao da idemo napred. Smatram da je on najbitnija osoba za moj fudbalski put. Mnogo mi je pomogao. To su stvari koje se ne zaboravljaju. Pogotovo kada neko u tebe veruje kada si dete. E on je bio baš takav. Uz to – neverovatno dobro poznaje fudbal.”
Kao dečak se odvojio od porodice, i živeo u Zvezdinom hotelu sa saigračima iz generacije ’07.
“To su neke od najlepših uspomena koje imam. Bila je grupa od nas desetak iz unutrašnjosti koji smo živeli u tom hotelu i bili nerazdvojni. Baš smo bili deca, a morali smo da se naviknemo na takav način života. Nije bilo lako biti tako daleko od porodice, ali iz ove perspektive smatram da sam dosta brže sazreo“, zaključio je Vasilić razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
