Prva asocijacija na ime – Stefan Jović će vam u 99,9 odsto slučajeva biti na proslavljenog košarkaša. Još ako se na to doda informacija da je Nišlija, onda ćete praktično biti sigurni da je reč o plejmejkeru Bajern Minhena.
Ipak, nije baš tako.
Ima još jedan Stefan Jović, ali ovaj je mlad i perspektivan. Nije loš košarkaš, ali je mnogo bolji fudbaler. Zvezdino dete koje u beogradskom Radničkom sanja velike snove, i nada se šansi u Superligi, za početak.
I ako ste ga ikada gledali, znate da je poprilično neuhvatljiv na terenu, baš kao i imenjak u svom prajmu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Ne znam lično proslavljenog košarkaša, ali bilo bi zanimljivo da se upoznamo. Generalno, pratim košarku dosta. Kad god sam u prilici gledam Evroligu. To je bukvalno ono što radim u slobodno vreme, naravno uz druženje sa porodicom. Mislim da je balans ključan, i generalno volim da se sklonim malo od fudbala kad nema treninga i utakmica”, počinje Jović razgovor za Meridian sport i nastavlja:
“Nisam prestao da verujem u sebe. Smatram da sam spreman za ozbiljan iskorak u karijeri i da je došlo vreme da pokažem svoj pun potencijal. Imam motiv da svima koji su sumnjali u mene dokažem koliko su pogrešili. Tu sam u Radničkom, pa polako… Ne razmišljam sad o tome gde ću biti sledeće sezone. Generalno mi je cilj da imam kontinuitet igara. Mlad sam, i to je ključno. Tako da, kada se završi tekuća sezona, razmišljaćemo o daljim koracima. Svakako, baš sam zadovoljan u klubu. Imam veliku podršku kluba i trenera. Kada je to slučaj, sve je mnogo lakše.”
Vratio se na same fudbalske početke brzonogi Nišlija.
“Krenuo sam u niškom Realu kod trenera Gorana Stojiljkovića koji je od starta primetio moj talenat. Sve je išlo svojim tokom, korak po korak. Odrastanje u Nišu je bilo sjajno. Po ceo dan sam provodio na terenu sa drugarima i igrao fudbal“, rekao je Jović i dodao:
“Oduvek sam voleo brzu igru. Licem da napadnem čuvara i probam kroz brzinu i dribling da ga nadmudrim. Mislim da me je to odvajalo još od malih nogu. Naravno, vremenom sam i to unapredio, kao i još neke segmente igre. Ali da, od kad znam za sebe, važilo je to da sam brz.”
Na Marakanu nije došao sam. Ipak, velika su bila očekivanja od niškog dua koji se preselio u velegrad.
“Mateja Radonjić i ja smo zajedno došli iz Reala u Zvezdu. Nisam mogao da verujem da me zove takav velikan. Sećam se da je bilo leto kad smo došli na Marakanu… Od starta su bila velika očekivanja pred nama, i nekako smo i mi bili gladni uspeha.”
Odskočio je Jović u kadetskoj sezoni. Sezonu je završio sa “dabl-dabl” učinkom glede golova i asistencija.
“Vreme provedeno kod Slađana Nikolića je nešto najlepše što sam prošao u karijeri. Pravili smo ozbiljnu razliku na terenu, disali jedni za druge, i imali odličnu atmosferu u ekipi. Posle te kadetske sezone se o meni dosta pričalo. Govorilo se da sam profil igrača kakav treba Zvezdi na krilnoj poziciji. Iz te perspektive, nekako je ostao žal što nisam dobio šansu da to i pokažem u prvom timu.”
Ipak, prijateljstva koja je stekao u generaciji ’05 će trajati do kraja života.
“Uz Radonjića, tu su Aleksa Cvetković, Kosta Nedeljković i Jovan Šljivić. Mi smo kao mala porodica. I dan danas smo u kontaktu.”
Niko nije očekivao da će Jović pred početak omladinske sezone, kod trenera Nenada Milijaša napustiti klub. Sve se desilo preko noći.
“Odlazak se desio baš brzo i neočekivano. Prošao sam pripreme kod trenera Milijaša i bila je ideja da igram “ful beka”, odnosno da pokrivam čitavu stranu. Nije mi to bio problem, iako se tada možda pričalo da nisam hteo da igram beka. Još jednom da kažem – to nije tačno. Uvek sam bio spreman da se stavim u funkciju ekipe, jer mi je najvažnije bilo da igram. Tako da, nisam pravio razliku da li sam krilo ili bek“, rekao je i u dahu nastavio:
“Ljudi u klubu jednostavno nisu verovali dovoljno u mene. Procenili su da je najbolje da odem. Bilo mi je baš teško, ali nisam želeo da se vraćam na to. Prihvatio sam da se to desilo, i nastavio dalje.”
Otišao je na Novi Beograd gde je sa IMT-om napravio veliki rezultat.
“Prelazak u IMT je bio odličan potez. Osvojili smo Omladinsku ligu Srbije, i tada sam pokazao, i sebi, i drugima, da mogu da igram fudbal na ozbiljnom nivou. Posle sam otišao u Ušće, to je bio neki prvi kontakt sa seniorskim fudbalom. Jednostavno, nije bilo kako sam zamislio, i razišli smo se. Bez obzira na to, mnogo sam sazreo tamo“, zaključio je Jović.
Nema sumnje da vreme radi za njega. Ima tek 21 godinu, i brzinu za kojom vapi srpski fudbal.
BONUS VIDEO:
