Preko Partizana i Zvezde do prolećnog hita Superlige: Šteta što nisam dobio šansu na Marakani... Znam da će biti poziva na leto, ali ne žurim

Karijera Martina Novakovića je sve, samo ne svakidašnja. Bez obzira na to što se o momku iz Zaječara od malih nogu pričalo u superlativima, ni Partizan, ni Zvezda nisu imali dovoljno fudbalskog osećaja da u njemu prepoznaju ono što Surdulica jeste.

Morao je zaobilaznim putem da se dokazuje, a “nevernih Toma” bilo je čak i onda kada je Novaković minulu sezonu završio sa čak 14 asistencija u dresu Mačve.

Međutim, ovog proleća bi vrlo verovatno samo Vasilije Kostov mogao u istu rečenicu sa njim, makar kada govorimo o učinku veznih fudbalera.

Novaković je sa šest pogodaka za dva i po meseca došao do uloge predvodnika Radnika, a činjenica da je potpisao novi ugovor dovoljno govori o tome koliko ga vole na jugu Srbije.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Mislim da sam se rodio sa loptom… Bukvalno prva sećanja su mi vezana za “bubamaru”. Video je moj otac da ima nešto u tome, i odveo me u Timok. Tamo sam sa pet godina počeo da treniram. Imao sam i klip gde žongliram koji je postao viralan na jutjubu, pa se vrlo rano pročulo za mene”, počinje Novaković razgovor za Meridian sport i priseća se kako je stigao poziv crno-belih:

“Primetio me je čuveni Trba, lovac na talente. Još kao dete sam iz Zaječara otišao u Beograd i bio svestan da je fudbal moj poziv. Odustajanje nikad nije bilo opcija. Ne mogu da kažem da sam već tada znao da ću se profesionalno baviti fudbalom, ali od starta sam obaveze maksimalno doživljavao.”

Iz Partizana najviše pamti – Strahinju Pavlovića i Dušana Vlahovića. Odskakali su od malih nogu, a najveću razliku je napravio njihov karakter.

“Bio sam u generaciji sa Strahinjom, videlo se od malih nogu da ima taj fudbalski bezobrazluk. Mislim da ga je to dovelo do ovog nivoa. Isto važi i za Dušana, koji je godinu dana stariji od mene, ali smo zajedno išli na nekoliko turnira. Dominirao je, imao je sve u tom uzrastu. Ali i kod njega je ta sportska drskost napravila razliku. To je nenormalno bitno u fudbalu.”

Brzo se dogovorio sa Zvezdom. Osetio je da mu na Marakani daleko više fudbalski veruju, nego ranije u Humskoj.

“Nisam imao utisak da se u Partizanu ozbiljno računa na mene. Jednostavno, ničim mi nisu pokazali da me smatraju perspektivnim, i da im je namera da jednog dana dobijem šansu u prvom timu. Pojavila se Zvezda, i u suštini smo se brzo dogovorili. I taj prelazak je digao veliku prašinu, sećam se da se dosta o tome pisalo po medijima. Prethodno je Radivoj Bosić prešao sa Marakane u Humsku, pa je valjda novinarima bilo dodatno zanimljivo što je neko otišao na drugu stranu.”

Nije ga to poremetilo, iako je imao jedva 18 godina. Bilo je raznih komentara.

“Nije mi to napravilo nikakav pritisak, bilo mi je važno samo ono što su mi govorili ljudi iz Zvezde. Predstavili su mi dobar plan, igrao sam Ligu šampiona za mlade, sve je išlo kako treba. Bila je to generacija koju je predvodio Slavoljub Đorđević. Izuzetno posvećen trener i neko od koga sam mnogo naučio. Baš mi je prijala ta saradnja. Generalno smo napravili ozbiljan uspeh u Evropi, i mislim da se ni o jednoj omladinskoj generaciji nije pričalo kao o toj našoj. Ostaje žal što je vrlo malo nas iz te ekipe dobilo šansu u prvom timu, ali to je fudbal.”

Delovalo je da bi mogao da dobije šansu u Zvezdi, ali…

“Otišao sam na pozajmicu u Rad, i zaista imao dobru sezonu. Bila je to prva seniorska sezona, a ja sam igrao Superligu. Mislio sam da ću posle toga dobiti šansu u Zvezdi, ali to se nije desilo. Naravno, krivo mi je zbog toga, ali to je sada već prošlost.”

Da je Martin imao težak put govori i period proveden u Zaplanjskoj ulici. Na svu sreću, otišao je u Mačvu gde je fudbalski potpuno oživeo.

“U Voždovcu sam proveo godinu dana, i igrao vrlo malo. Bio sam u nezgodnoj situaciji, i trebalo mi je da nađem sredinu u kojoj ću dobiti šansu. Zaista – Mačva je bila pravi potez. Bilo mi je prelepo tamo, dve godine sam proveo. Kada osetiš da te neko ceni kao čoveka, dobiješ nalet samopouzdanja. Normalno je da onda igraš dobro… Sa mnom je bio taj slučaj, sezonu sam završio sa 14 asistencija, što je nesvakidašnje. Jedina žal ostaje što tada nismo ušli u Superligu, ali evo – ova generacija Mačve je to uspela. Svaka im čast, i želim im da naprave dobar rezultat naredne godine.”

Ne žuri mu se iz Surdulice. Svestan je da će biti mnogo interesovanja na leto, ali stoji sa dve noge na zemlji.

“Radnik je bio logičan korak. Znao sam da dolazim u organizovan klub, a da ekipa na terenu deluje agresivno i kroz pas više pokušava da napravi razliku. Svestan sam da igram dobru sezonu, ali velike zasluge idu i timu. Zaista nije floskula kada kažem da me je čitava ekipa podigla. Zato i kažem kada me pitaju – ne razmišljam o odlasku iz Surdulice. Imam ugovor još dve godine, i ne žuri mi se. Naravno, ako stigne ponuda, razgovaraću sa ljudima iz kluba. To je normalno… Činjenica da imam bugarski, odnosno pasoš EU, mi olakšava kada je u pitanju igranje u inostranstvu. Ali, to je sve na dugačkom štapu”, zaključio je Novaković razgovor za “Meridian sport”.

BONUS VIDEO: