Put kojim se ređe ide – Bliski istok.
Ali ne bi bilo fer toliko pojednostaviti stvari i reći – novac. Jer u nekim slučajevima zaista to nije ključno.
Odlični uslovi za napredak, dobar život i šansa da se, pre ili kasnije, vratiš u Evropu, je nešto što motiviše srpskog golmana Stefana Pjanovića koji je stigao u Al Nasr prošlog leta.
Ne u Ronaldov, već Dubaijev.
Za sada momak rođen 2006. godine nastupa u mladom timu, ali vrlo brzo – upoznaće ga Ujedinjeni Arapski Emirati na najbolji mogući način.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Sve je krenulo na zimskim pripremama Voždovca. Trenirao sam sa prvim timom i tada je stigla ponuda iz Dubaija preko Branka Katića koji mi je bio jedan od trenera golmana u Zvezdi. U suštini – dosta mi je pomogao oko tog prelaska. Znam da je redak slučaj da mladi idu iz Evrope, ali sam tu ponudu video kao šansu da se dodatno razvijem u drugačijem okruženju, steknem nova iskustva i pokažem svoj kvalitet na internacionalnom nivou. Ne mogu da kažem da mi je bilo lako da se odlučim za to, ali smatram da u životu treba biti otvoren za različite prilike. Ne ogleda se uspeh samo u tome gde igraš, već koliko se trudiš i napreduješ. Bliski istok nudi ozbiljne uslove za rad, a ja želim da iskoristim svaku šansu i postanem najbolja verzija sebe. Na kraju krajeva – Al Nasr je veliki klub”, počeo je Pjanović razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Branim za ekipu uzrasta do 23 godine, u ligi koja predstavlja važan korak u razvoju mladih igrača i pruža priliku da se steknu profesionalna iskustva, pre nego što zaista dobijemo šansu u prvom timu. U odnosu na Omladinsku ligu Srbije – mislim da je za nijansu kvalitetnija, pre svega fizički i tehnički. Ipak prednost koju Srbija ima leži u taktici. Lično – želim da se izborim za prvi tim ovde, to mi je cilj. Posle može i povratak u Evropu.”
Rešava dilemu koja provejava – ne igra u istom klubu kao i Kristijano Ronaldo.
“Često ljudi mešaju moj tim sa Ronaldovim, jer se isto zovu. Ipak, to nije slučaj. Ali i mi imamo sjajna imena, tu su Haris Seferović, Adel Tarabt i Samir Memišević. Srećem ih na treninzima, utakmicama i zaista su velike zvezde u Dubaiju. Mnogo znače ekipi, imaju veliko iskustvo i prave razliku na terenu.”
Govorio je Pjanović i o životu, kao i uslovima za rad u prestonici Emirata.
“Život u Dubaiju je dosta drugačiji nego u Beogradu. O klimi sve znate… Ljudi su takođe drugačiji, makar po mentalitetu, ali su prijateljski nastrojeni. Uslovi za rad su vrhunski. Ko god je vredan – napredovaće u Dubaiju. Treninzi su fantastični, bukvalno na nivou top liga u Evropi.”
Vratimo se na Srbiju…Čak devet godina je Pjanović proveo na Marakani.
“U Zvezdu me je doveo Igor Kalaba, bivši fudbaler, a potom i trener u mlađim selekcijama kluba sa Marakane. Prepoznao je u meni potencijal, i pozvao me da dođem na Marakanu. Tada je najmlađa generacija bila 2005. godište, uz nas nekoliko koji smo praktično čekali da se formira naša selekcija. Čak devet godina sam proveo na Marakani i prošao sve – od petlića do kadeta. Branio sam na mnogo utakmica, ali nažalost – nikada nisam dobio priliku da stanem među stative Zvezde u zvaničnim ligama Srbije. Na to je uticala i povreda kolena koja me je zadesila u ključnom trenutku. Imao sam dve operacije i pauzu od godinu dana što je usporilo moj razvoj i promenilo tok karijere. Tada sam negde i shtavio da je najbolje da se rastanemo, uz žal što nisam ostvario u Zvezdi sve što sam zamislio.”
Sa Marakane odlazi u Zaplanjsku…
“Karijera mi je krenula uzlaznom putanjom posle odlaska iz Zvezde. Veliki deo tog napretka dugujem Srđanu Bugarskom i Nikoli Mićanoviću koji su mi bili treneri u Voždovcu, a koje sam poznavao još iz vremena Zvezde. Dobio sam podršku, poverenje i razumevanje. Na debiju za omladince Voždovca sam branio sjajno protiv Zvezde i pobedili smo ih. Nastavio sam tokom jeseni da skrećem pažnju, te je stigao i poziv reprezentacije Srbije. Sve to krunisano je pripremama sa prvim timom Voždovca, ali kao što rekoh, brzo sam otišao u Al Nasr.”
Apostrofirao je i reprezentaciju, i to posebnim tonom.
“Naravno – uvek mi bude drago kada stigne poziv reprezentacije. Nadam se da sam i dalje u fokusu. Trudiću se da odbranama zaslužim poziv.”
Ugleda se na čuvenog nemačkog golmana.
“Uzor mi je Manuel Nojer. Sviđa mi se kako kontroliše prostor i kako je siguran sa loptom. Trudim se da budem moderan golman, da učim iz njegovih poteza.”
Počeo je kao golgeter, ali ubrzo je stao među stative.
“Krenuo sam da treniram u školi fudbala na Bežanijskoj kosi. Baka me je sa četiri godine odvela na trening i verovala u mene od prvog dana. Sve što sam postigao i što ću postići – dugujem njoj. Želeo sam da budem golgeter, kao i svi kada krenu sa fudbalom, ali sam posle godinu dana – stao među stative. Od tog momenta – proradila je snažna želja da budem golman“, zaključio je Pjanović.
BONUS VIDEO:
Goran Munic
Golman koji je malo poznat nasoj javnosti…