Ekspedicija iz Humske napustila je planinske predele i stacionirala se u Zemunelu – privremeno. Jer ono pravo tek sledi. Za 10 dana Partizan kreće put Moskve, gde ga čeka najava novog poglavlja i poslednji test karaktera pre početka brojanja bodova, pobeda, ali prvenstveno trofeja – na koje crno-beli već predugo čekaju.
Punih šest godina prošlo je od poslednje crno-bele fešte. Vreme u kojem su trofeji bili bliži pojmu ideje, nego stvarnosti, a snovi brojnih fudbalera ostali na čekanju. Jedan od njih je Bojan Matić, iskusni napadač koji je pre pola decenije bio na korak do pobedničkog postolja u dresu voljenog kluba, sve dok se Vojvodina nije isprečila i domogla pobede u finalu Kupa Srbije.
Po odlasku iz Humske ulice nizao je Matić pehare braneći boje Dečića i Pahtakora, ali kako ističe u razgovoru za Meridian sport, ostaje žal što ličnu kolekciju nije ukrasio prestižnim priznanjem u Partizanovoj opremi.
“Veliki sam navijač Partizana. Pratim svaku utakmicu – fudbalskog i košarkaškog tima. Partizan je veliki klub! Ubeđen sam da će se crno-beli izvući iz ove teške situacije i vratiti tamo gde pripadaju – na pobedničko postolje. Nadam se da će naredna sezona biti daleko uspešnija na domaćoj, ali i evropskoj sceni”, počeo je Matić.
Korpulentni defanzivac, koji je početkom leta napustio Dečić i postao slobodan u izboru nove sredine, evocirao je uspomene iz mandata provedenog u redovima beogradskih crno-belih. Kao jedan od upečatljivih momenata iz sezone 2019/20, izdvojio je borbu za tron u nacionalnom Kupu, koju je Partizan neočekivano izgubio od novosadske Stare dame.
“Mnogo kvalitetnih pojedinaca bilo je u našoj generaciji. Sadik, Suma, Natho, Asano, Zdjelar, Lazar Marković, Stojković, Miletić, Ostojić, Urošević… Šteta što nismo osvojili Kup te godine. Smatram da smo to zaslužili, ali izgubili smo u finalu od Vojvodine. To je fudbal – nekad se kockice jednostavno ne poklope”.
Na putu do primarnog cilja crno-beli su najtežu prepreku preskočili u polufinalu. Na stadionu u Humskoj savladan je večiti rival sa minimalnih 1:0.
“To mi je ubedljivo najdraža pobeda u karijeri. Trijumf nad večitim rivalom u polufinalu nema cenu… Zvezda je imala zaista snažan tim, sastavljen od odličnih igrača. Ipak, zahvaljujući Nathovom golu uspeli smo da ih savladamo. Slavili smo celu noć. Nikada neću zaboraviti taj meč”.
Ni slavlje u direktnom okršaju sa Crvenom zvezdom nije bilo dovoljno za krunu. Iako veliki favorit, Partizan je u meču odluke poklekao pred Vojvodinom, ekipom za koju je Matić nastupao sve do transfera u Humsku.
“Toliko sam želeo da podignem trofej sa Partizanom…Bilo mi je zaista teško. Uvek sam navijao za Partizan, dolazio na utakmice kao dete. Život mi je omogućio da posle toliko godina zaigram u crno-belom dresu. Osećaj je neopisiv, ali eto, ostao je samo taj gorak ukus zbog propuštene prilike da se ispiše nova stranice istorije i obraduje mnogobrojna publika. Strahinja Pavlović je postigao izvanredan pogodak na “Čairu”, ali nam ni to nije bilo dovoljno da privedemo posao kraju”.
Na 22 odigrane utakmice upisao je Matić četiri pogotka i dve asistencije, a na terenu je najviše uživao prilikom saradnje sa, kako stvari stoje, novim kapitenom Partizana.
“Bibars Natho je odličan igrač i čovek. Proveli smo godinu dana zajedno u timu. Drago mi je što je još u Partizanu. Retkost je da stranci tog kvaliteta dođu u Srbiju, a kamoli da se toliko zadrže”.
Biranim rečima Bojan govori o Nathu, ali ističe da nije jedinstven slučaj. Delio je svlačionicu sa brojnim strancima u Partizanu, a niko nije uspeo da ga impresionira kao agilno japansko krilo…
“Umar Sadik je uvek bio tu za šalu i smeh, ali najveći profesionalac kojeg sam video za vreme boravka u Partizanu je Takuma Asano. Kao u vojsci. Surova disciplina – fokus samo na treningu. Neuporedivo sa drugima, iako je bilo odličnih stranaca. Na primer Sejduba Suma – majstor, ali skroz opušten momak. Izvanredan znalac. Imali smo baš dobru hemiju u timu”.
Ozbiljno je iskusni napadač razmislio pre odgovora na pitanje – Natho ili Suma?
“Tanka je linija između Sume i Natha. Izabraću Bibarsa! Njegov karakter je bolji. Suma je igrač poteza, ali Natho je uvek tu za ekipu. Možeš da se osloniš na njega u teškim trenucima što ga ujedno čini idealnim liderom”.
Imao je Matić priliku da radi sa brojnim trenerima, ali poseban status pripada odabranom četvercu. Prisetio se blistavih momenata iz perioda saradnje sa Nenadom Lalatovićem, koji su mu omogućili da osvoji poverenje Sava Miloševića.
“Moram da izdvojim četvoricu stručnjaka. Na moju karijeru su najviše uticali Predrag Rogan, Dragan Aničić, Nenad Lalatović i naravno Savo Milošević. Kod Rogana sam počeo da igram u Mačvi, najviše mečeva zabeležio pod komandom Aničića, a potom eksplodirao kod Lalatovića u Vojvodini. Te utakmice su me preporučile Partizanu, a Savo me je doveo u Humsku. Smatram da sam mnogo napredovao u radu sa njim. Ostajali smo posle treninga sa njim, pogotovo mi napadači. Redovno su nam se na utakmicama dešavale situacije o kojima nam je pričao na treninzima. Veliki stručnjak”, istakao je Matić, a potom nastavio o Miloševiću:
“Čim sam došao rekao mi je da zna kakav sam igrač, da ne moram da mu se dokazujem i da ću dobiti svoju šansu. Samim dolaskom u Partizan ostvario mi se dečački san, a pogotovo sam bio srećan što imam priliku da mi legenda poput Sava to kaže. Smatram da sam iskoristio minutažu koju sam dobio. Davao sam golove kada god sam bio starter. Uživao sam u Partizanu. Zahvalan sam Savu Miloševiću na svemu. Od navijača sam postao igrač Partizana”.
Po odlasku iz Humske visoki golgeter nastavio je svoj put u Grčkoj i Saudijskoj Arabiji, da bi optimalnu formu ponovo pronašao u “komšiluku”. Pružio je veliki doprinos Dečiću u osvajanju premijerne istorijske titule šampiona Crne Gore, a zatim boravak u Tuziju dodatno ukrasio peharom u Kupu.
“Proveo sam lepih godinu i po dana u Tuziju. Osvojili smo dva istorijska trofeja za klub. Tokom prvih šest meseci sam blistao i bio jedan od ključnih igrača u pohodu na titulu. Kasnije je forma malo splasnula, ali zaista sam zadovoljan. Nosim sjajna iskustva iz Dečića. Zaokružena je lepa priča”.
Pažljivo Matić razmatra gde će nastaviti karijeru, a kao prioritet ističe povratak u Srbiju.
“Trenutno sam na odmoru. Interesovanja ima, ali čekam zvanične ponude. Privlači me opcija povratka u Srbiju, prvenstveno zbog porodice. Često sam se selio u prethodnim godinama, ali nikada se ne zna… Fudbal često može da te odvede na mesta o kojima nisi ni razmišljao”.
Dugačak staž na superligaškoj, ali i sceni Meridianbet lige, Matića čini apsolutno kompetentnim da uporedi kvalitet srpskog i crnogorskog fudbala.
“Crnogorski fudbal je u usponu. Mnogo se ulaže u unapređenje terena, a to je neophodno zarad dobrog fudbala. Srbija je pravi dokaz. Kvalitet i interesovanje su daleko veći od kada su postavljene brojne nove podloge na stadionima širom zemlje. Kada je u pitanju sama igra, Superliga Srbije je zaista kvalitetnije takmičenje. Takođe, crnogorski klupski fudbal ima svetlu budućnost, jer postepeno raste. Verujem da će dostići željeni nivo”, konstatovao je Bojan Matić.
Bonus video:
neda.kerkez
Da nisu te godine slavili pobedu nad Zvezdom u polufinalu možda bi bili odmorni za finale sa Vojvodinom i ne bi izgubili.
nemanja.stanisic
Mnogi su vec otisli iz Humske bez trofeja,i jos ce mnogi da odu….
davidpantelic80
Matke je jedno vreme bio strah i trepet za golmane sirom Srbije