Njegov zanat su pokušali da 'ukradu' čak i Lacio i Inter: Italiji olimpijsko i svetsko zlato doneo čovek koji je 2019. objavio penziju

Za reprezentaciju Italije 2023. godina bila je veoma loša. Na Evropskom prvenstvu u Belgiji ekipa je ostala bez medalje, iako je na takmičenje došla da brani tron osvojen 2021. u Beogradu. Selektor Davide Macanti nije uspeo da pronađe zajednički jezik sa pojedinim igračicama, sve to je dovelo do neuspeha. Nešto je moralo da se menja…

S obzirom na to koliko kvaliteta je bilo u timu, Italijanskoj federaciji je preostalo samo da promeni trenera. Upomoć su pozvali starog vuka Hulija Velaska. Sve od tog trenutka je samo istorija.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U novembru 2023. seo je na užarenu klupu i počeo da sklapa kockice. Jednu po jednu. Sve dok tvrđava nije postala šampionska. Od igračica koje je imao na raspolaganju i Macanti, uspeo je da napravi nepobediv tim. Ubedio ih je da su najbolje, a onda su one to i dokazale na terenu.

Zlato u Ligi nacija 2024. Zlato na Olimpijskim igrama 2024. Zlato u Ligi nacija 2025. Zlato na Svetskom prvenstvu 2025.

Šta uopšte reći o ovim rezultatima?

Italijanski pobednički niz ima već 36 recki. Poslednji put Paola Egonu i drugarice izgubile su 1. juna 2024. godine. Od tog dana ne znaju za poraz. Bile su više puta na ivici provalije, ali su baš tad pokazivale koliko su mentalno jake.

Da imaju kvalitet znalo se odavno. Ali, kao i u svim reprezentacijama nije dovoljno samo imati odlične igrače. Treba ih uklopiti, treba ih dobro voditi, pronaći im pravo mesto, naterati ih da ego ostave po strani, pokazati im da se sve radi u službi tima.

Jedan od zadataka koje je odradio Velasko za čistu desetku jeste uklapanje dva korektora. Davide Macanti je možda baš zbog toga morao da potpiše otkaz. Nije znao kako da podeli minutažu Paoli Egonu i Ekatarini Antropovoj. Čini se da je to Velasko odradio na najbolji mogući način. Obe daju doprinos, svaka ima neki trenutak slave, a tim pobeđuje. Egonu jeste prvi korektor, ali Antropova može da uđe i potpuno promeni tok meča. Imati takva dva napadača je dragoceno. Bilo je potrebno samo ukolopiti ih zajedno.

Ujedinjene svetska i olimpijska kruna! Italija zamenila Srbiju na tronu

Hulio Velasko ima ugovor do 2028. godine i sigurno da će pokušati da napravi još velikih stvari sa Italijom. Njegova karijera se bliži kraju, ali energija koju ima je za divljenje.

Kada je stigao na klupu ženske italijanske reprezentacije, izbor asistenata je pokazao kakav plan ima. Italija je napravila potez koji se ne viđa često. Za njegove pomoćnike izabrani su treneri koji nisu ‘pomoćni’. To su iskusni, vrhunski stručnjaci koji su pristali da budu deo stručnog štaba kako bi reprezentacija dobila ono najbolje. Masimo Barbolini je rođen 1964. godine, Lorenco Bernardi 1968. To nisu ljudi koji su došli da klimaju glavom i odobravaju svaki Velaskov potez. Sklopili su zajedno veoma jak tim pored aut linije, a onda i na terenu.

Zaslužio je Hulio da stavi još jedan uspešan pečat na neverovatnu karijeru. Argentinac je usko povezan sa italijanskom odbojkom od davnih dana. Nakon što je uspešno trenirao na klupskom nivou u Italiji nekoliko sezona tokom 1980-ih, imenovan je za glavnog trenera muške reprezentacije 1989. godine. Velasko je ostao na toj funkciji do 1996. godine i upravo je tokom tog perioda od osam sezona stekao kultni status u svetu odbojke osvojivši dve titule svetskog prvaka, jednu titulu FIVB Svetskog kupa, jednu titulu FIVB Svetskog kupa šampiona u odbojci, pet trofeja FIVB Svetske lige u odbojci, zlatnu medalju sa Igra dobre volje i tri titule sa EP, pored srebra sa Olimpijskih igara u Atlanti 1996. i brojnih drugih medalja sa velikih takmičenja…

Umovi koji i dalje rade kao sat: Najstariji treneri vrhunskog sporta – neki i na pragu devete decenije

To je bio samo početak. Kasnije su se samo ređali klupski i reprezentativni uspesi. Individualne nagrade i priznanja. Pa čak i izlet u fudbalski svet. Radio je kao generalni menadžer u Laciju. Posle se oprobao i u Interu. Želeli su očigledno i u fudbalu da ‘ukradu’ deo njegovog zanata, koji nije skrenuo pažnju samo odbojkaške javnosti. Nisu to bile baš uspešne epizode, ali značilo mu je iskustvo za nastavak sportskog puta.

U jednom trenutku je zastao. Objavio je 2019. godine da odlazi u penziju. Mislio je da je dosta.

Srećom i za Italiju a i za odbojku, nije se držao svojih reči.

Bonus video: