Kako je Srbija dozvolila slučaj Lazara Marinovića?

Njegova priča nije priča o igraču koji je preko noći naučio da igra odbojku. Nije priča o talentu koji tek treba da se izbrusi. Nije priča o nekome ko je slučajno dobio priliku i iskoristio je. Naprotiv. Lazar Marinović je godinama bio tu. Bio je pred očima srpske javnosti.

I upravo zato njegova priča danas, kada je jedan od najpouzdanijih igrača reprezentacije Srbije, otvara jedno sasvim drugačije pitanje: Kako je moguće da je igrač njegovog kvaliteta morao da čeka 28. godinu da bi dobio pravu šansu? Ne samo da zaigra, nego da uopšte bude tu, kao ravnopravni član nacionalnog tima.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Danas je slika potpuno drugačija. Marinović je jedan od najstandardnijih igrača Srbije u Ligi nacija. Od prvog turnira do poslednjeg bio je deo postave, jedan od igrača kojima selektor George Krecu najviše veruje. Čak i kada selektor mora nešto da menja, rotira ostale igrače – a on ostaje na terenu.

Propustio je samo jedan meč. I razlog nije bila povreda, loša forma ili odluka stručnog štaba. Razlog je bila – svadba. Lazar je tog vikenda otputovao u Beograd kako bi se oženio dugogodišnjom devojkom Minom, a već dan kasnije ponovo je bio uz reprezentaciju, spreman da nastavi borbu.

Možda najzanimljiviji detalj cele priče jeste što taj datum nije birao znajući da će biti jedan od nosilaca reprezentacije. Kada je zakazivao venčanje, nije mogao da zna da će posle sezone u Karađorđu ponovo otvoriti vrata nacionalnog tima.

Veliki transfer! Bivši igrač Zvezde i Partizana nastavlja karijeru u Poljskoj

Njegov put do ove tačke nije bio jednostavan. Marinović nije igrač koji je tek sada otkriven. Još kao mlađi prošao je kroz školu Laki stara, zatim Železničara, a od 2018. godine nosio je dres Partizana. U crno-belom dresu nije bio samo običan igrač. Bio je kapiten. Bio je lider. Bio je lice jedne generacije koja je vratila Partizan među ekipe koje se bore za najviše ciljeve u domaćoj odbojci.

Sa 23 godine nosio je kapitensku traku i govorio o ambicijama za trofeje. Imao je odgovornost, emociju i karakter koji su ga izdvajali. Već tada je bilo jasno da nije u pitanju običan igrač. Njegova najveća karakteristika nikada nije bila samo odbojkaško umeće. To je bila energija. Ona ista energija koju danas svi primećuju kada obuče dres Srbije.

Još tada je govorio: “Ludost – to sam ja“. I upravo ta rečenica možda najbolje opisuje njegovu igračku ličnost. Marinović je igrač koji ne zna da bude ravnodušan. Koji svaku loptu doživljava kao poslednju. Koji se raduje, nervira, bori, preuzima odgovornost.

Takvi igrači ponekad imaju i uspone i padove. Forma može da varira. Samopouzdanje može da nestane. Ali to nešto što on ima – to se ne menja. I zato je možda najveća ironija njegove priče što danas deluje kao da se pojavio iznenada. Nije. Srbija nije dobila novog igrača. Srbija je dobila starog igrača u najboljem mogućem izdanju.

Naravno, reprezentacija nije mesto gde se ulazi po zaslugama iz prošlosti. Forma mora da se potvrđuje, konkurencija postoji, selektori imaju svoje ideje i svoju viziju. Konkurencija je na poziciji primača je ogromna. Broj mesta je ograničen. Da nije bilo nekih povreda, možda prilike za nove igrače ne bi ni bilo…

Ali teško je zanemariti činjenicu da Marinović nije bio neko ko je godinama bio van radara. Nije igrao rekreativno odbojku. Nije nestao. Bio je kapiten jednog od najvećih klubova u Srbiji. Igrao je Superligu. Vodio ekipu. Imao iskustvo. Posle Partizana usledio je period koji nije izgledao onako kako je očekivao.

Prelazak u Crvenu zvezdu nije doneo željeni razvoj. Dok je Partizan u isto vreme osvajao trofeje, Marinović je prolazio kroz sezonu koja mu nije donela ono čemu se nadao. Kasnije je otišao u Šabab Al Ahli, potez koji danas sam opisuje kao pogrešan korak. A onda se desilo ono što se mnogim sportistima dogodi. Morao je da se vrati na početak. Da ponovo gradi sebe. Da ponovo pronađe kontinuitet.

Da li se neko zapitao gde je? Da li mu treba pomoć? Da li treba neko da ga pogura? Da li su mu se javljali ljudi iz odbojke dok je bio potpuno izgubljen?

Nekadašnji kapiten Partizana ostavio iza sebe težak period i zasijao u dresu Srbije: Bio sam uzdrman, razne misli prolazile su kroz glavu… Srećan sam zbog nove šanse

I tu dolazimo do Karađorđa. Možda je baš taj period bio najvažniji deo njegove priče. Jer nekada igraču nije potrebno da nauči nešto novo. Potrebno mu je samo da ponovo dobije priliku. Neven Majstorović mu je dao tu šansu. Marinović je vratio formu, vratio samopouzdanje i pokazao da još ima šta da ponudi. A onda je stigao poziv koji je čekao…

George Krecu je odmah napravio ono što je možda najvažnije za svakog igrača – pokazao mu poverenje. Nije ga stavio u ekipu kao rezervnu opciju. Nije mu dao nekoliko minuta da se dokaže. Nije čekao njegovu prvu grešku. Dao mu je odgovornost. Dao mu je mesto u startnoj postavi. A Marinović mu je uzvratio na najbolji mogući način – igra protiv velikih reprezentacija bez straha. Protiv najboljih igrača sveta ne izgleda kao neko ko je srećan što je tu. Izgleda kao neko ko pripada tom nivou. I tu se vraćamo na početno pitanje.

Kako je Srbija dozvolila slučaj Lazar Marinović?

Jer možda najveća lekcija njegove priče nije da igrači kasno sazrevaju. Nekada samo kasno dobiju priliku. Marinović sa 28 godina nije postao bolji nego što je bio ranije. Možda jeste iskusniji. Možda je prošao kroz teške periode. Možda je naučio kako da se izbori sa pritiskom. Ali onaj igrač koji danas napada, servira, igra odbranu i preuzima odgovornost – postojao je i ranije. Samo je čekao da neko ponovo poveruje u njega. Posebno je zanimljivo što je danas uz libera Stefana Negića jedini igrač iz domaće lige u postavi Srbije.

Lazar Marinović nije senzacija ovog leta. On je možda samo najbolji dokaz da se kvalitet ne gubi tako lako. Ponekad se izgubi put. Ponekad se izgubi kontinuitet. Ponekad igrač mora da padne da bi ponovo pronašao sebe. Ali kada se pojavi prava prilika – onda se vidi ko je zaista bio spreman. A Lazar Marinović jeste. Samo je pitanje ostalo:

Da li smo morali da čekamo njegovu 28. godinu da bismo to svi videli?

Veselo momačko veče u Orleanu! Lazar Marinović sa drugovima srušio Kubu, a sutra se ženi u Beogradu

Bonus video: