Milan Nikolić, Berliner koji to nije, spojio je pre tri godine novinare sa Alanom Ibrahimagićem – Beograđaninom koji to nije. U hotelu u glavnom gradu Nemačke, neposredno posle šokantne – ispostaviće prve od dve vezane – eliminacije Srbije sa Evropskog prvenstva, asistent u stručnog štabu Gordona Herberta objasnio je to što mu pored godine rođenja, 1978, piše i mesto: Beograd.
„Igrom slučaja. Mama je studirala medicinu, ali vratila se u Zvornik. Ukupno sam proveo tri dana u Beogradu. Prva tri.“
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita
Sada, u Rigi, ispred hotela u kojem su smešteni Nemci, Finci i donedavno Litvanci, razgovor vode isti ljudi. Razlika je što Ibrahimagić priča kao prvi trener Nemačke – jednog od najvećih favorita za osvajanje zlata.
Sve se desilo iznenada. Aleks Mumbru, selektor Nemaca, razboleo se pred početak Evrobasketa toliko da nije mogao da vodi tim. Dogovoreno je da Alan uskoči. Iako se Španac trudio da se vrati, nije mogao, tako da će Ibrahimagić voditi ceo šampionat, koliko god trajao za Pancere. A to koliko će trajati zavisi od večerašnje (sreda, 20 časova) utakmice protiv Slovenije.
„Nije bilo nimalo prijatno, jer se iznenada desilo“, počinje priču za Meridian sport prvi trener Nemaca. „Morali su Mumbrua da odvedu u bolnicu i mi u početku nismo znali ni šta, ni kako. Bila je veoma stresna situacija. Kad smo dobili prve informacije, da je veoma bolestan ali da nije opasno po život, isto veče smo razgovarali sa Savezom i ostalim pomoćnim trenerima. Dogovorili smo se da ćemo raditi isto što i do tada, samo da ću ja voditi ekipu na utakmicama. Uz podršku kolega i igrača bilo je mnogo lakše nego što sam na početku mislio da će biti. Tim je zreo, dugo godina su zajedno, prošli su kroz mnoge situacije i osvojili. Pomaže i to što ja neke poznajem već 20 i više godina.“
Za Ibrahimagića je u tom trenutku bilo izuzetno važno što je godinama u sistemu nemačke reprezentacije.
„Svakog igrača sam znao, bili smo zajedno u nekoj ekipi, ili sam ga vodio kao juniora ili… Ja još iz Berlina poznajem mladog Franca, od kada je imao devet godina. Sve je to uticalo da ide brzo i bolje nego što sam se pribojavao“.
Na zvaničnom sajtu FIBA, na naslovnoj strani je stajala slika osmorice stručnjaka koji se bore za zvanje najboljeg trenera Evrope. Među njima je bio i Alan. Da li je svestan trenutka njegove karijere?
„Nemam vremena, niti interesa da se time uopšte bavim. Naravno da primetim malo, kroz poruke, da je drugačija situacija, da je nova scena. Ali ja to ne gledam kao nešto posebno, samo sam ovde da pomognem da odigramo uspešan turnir. Ne vidim sebe među osmoricom. Mumbru je selektor, samo je momentalno sprečen pa ja čuvam to mesto i pokušavam da odradim najbolje posao.“
Sama zaduženja asistenta se razlikuju od toga šta treba da radi prvi trener. Ibrahimagić je uspeo da promeni program.
„Lakše nego što sam se na početku pribojavao. Zapravo je sve ostalo veći problem nego vođenje ekipe na utakmici. Više mi je zbog medija, pre i posle utakmica, televizije, pitanja… Time se ne bavim na juniorskim turnirima. Utakmica sama po sebi stvarno nije problem. Jesam bio na manjoj sceni, ali sam ipak vodio mnogo mečeva. Ponekad i ja pogledam i shvatim koliko talenta je oko mene, koliko para na terenu, a juniorski trener treba to da vodi. Nije loše.“
Nemačka je oduševila u prvoj rundi. Da li je njegov tim prvi favorit – pitanje je na koje Alan odgovora na način na koji je i očekivano:
„Nije ni bitno da li smo prvi. Ovaj tim je toliko dugo zajedno, šampioni su sveta, tako da znaju kako se osvaja. Na prošlom Evropskom prvenstvu su uzeli bronzu, u Parizu na Olimpijskim igrama bili među četiri… To je ekipa koja sama po sebi ima samopouzdanje, svesna velikog kvaliteta. Uvek cilja najviše, što je normalno. A da li su prvi, drugi…favoriti, to nije ni bitno. Samopouzdanje je tu, kao i oprez. Eto, koliko je favorita ispalo… Nama su govorili da imamo laganu grupu, a onda su tri od četiri ekipe prošle u četvrtfinale. Naučili smo da stvarno svaku utakmicu moraš da odigraš od prvog do poslednjeg minuta, koliko god to zvučalo kao fraza.“
Značiće i za sledeći duel – protiv Slovenije i Luke Dončića…
„Veoma neugodna ekipa sa jasnom hijerarhijom, što uvek pomaže. Igrači oko Dončića znaju šta znaju, a šta ne znaju i spremno uzimaju ulogu. A Luka deli lopte, sam završava… Stvarno veoma dobro funkcionišu i čini mi se sve bolje kako turnir odmiče. Mnogo je važan ulaz u utakmicu, da budemo pripremljeni, da pokušamo opet našu igru da razvijemo, ne da igramo njihovu.“
Dončić je nezaustavljiv. A Ibrahimagićev zadatak je da pronađe pravu šifru kojom će rešiti jednog od najboljih igrača sveta. Mora da je uzbudljivo…
„Već smo na Olimpijskim igrama u Tokiju igrali protiv Slovenije, onda i u kvalifikacijama, tako da je stvarno već uobičajeno. Imamo i igrače koji su u NBA ili su bili tamo, nekoliko puta godišnje su igrali protiv Luke. Jeste izazov, ali uobičajeni. Međutim, mi igramo protiv reprezentacije Slovenije, moramo da se pripremimo za ostale igrače, ne da stavljamo preveliki fokus na jednog igrača.“
Pre tri godine je Alan rekao da je mnogima laknulo što je Srbija izgubila od Italije u osmini finala jer su Orlovi bili jedna od najjačih reprezentacija. Da li može isto da ponovi?
„Zbog ove nove situacije imam malo drugačiji fokus. Više gledam naše utakmice. Sigurno da je opet na papiru svima lakše. Kako zvuči strana kostura gde su Nemačka, Slovenija, Gruzija i Finska, a kako tamo gde su Nemačka, Slovenija, Francuska i Srbija? Ali, svi su opasni na svoj način. Stvarno smo odigrali zrelu utakmicu protiv Finske u grupi, znajući da ne smemo da se opustimo ni dva napada jer oni stalno trče, šutiraju u stanju su u jednom minutu da nadoknade 12 poena. Jedna utakmica uvek je opasna. Slična je i Slovenija. Možda nije tolika dominacija Markanena kao Dončića, ali je u pitanju veoma kvalitetan pojedinac, dok ostali znaju šta rade.“
Hendrik Detman, nekadašnji selektor Finske, za Meridian sport je pričao o finskoj školi košarke. Opet, na ovom Evrobasketu su bila osmorica stručnjaka sa naših prostora. Da li je eks-JU trenerska škola I dalje dominantna u Evropi?
„Meni se čini da je manje nego što je bila“, iskren je Ibrahimagić. „Ima još dosta dobrih trenera, jednostavno kultura košarke je još tu i uvek će biti. Ja se u Nemačkoj borim za domaće trenere, ali imamo velikih problema i nadam se da reprezentacija pomaže da se malo podigne vera u njih. Dovode strane stručnjake, između ostalog poslednjih godina iz Finske, kao što su pre toga iz Španije. To je i moda. Prvo je stigao Aito i doveo Špance, onda Isalo i povukao još Finaca… Nadam se da će shvatiti da u kući imaju stvarno dobre mlade trenere i da će sledećih godina da se govori o nemačkim trenerima.“
Iako je trenerski odrastao u Nemačkoj, najveći uticaj na Alana je ostavio čovek sa naših prostora. Slučajnost? Teško…
„Najviše mi je pomoglo vreme kad je Luka Pavićević bio trener Albe. To je meni najupečatljiviji momenat u karijeri, kad sam bio trener juniora. On i stručni štab su uvek bili tu, radi da pomognu, da progovore na našem jeziku. Jednom mladom treneru pomoglo je da razume sistem, kako se sve gradi, kako napad, kako brani. Razvio sam tako moju ideju košarke i shvatio kako ono što imaš u glavi da sprovedeš u delo. To je nešto čega se uvek rado sećam.“
Dvojica Beograđana su u četvrtfinalu Evrobasketa. Aleksandar Džikić i Alan Ibrahimagić.
„To je slučajnost. Ali, meni je drago kad svaka reprezentacije i pojedinačno treneri sa naših prostora uspeju. Uprkos svom tom rivalitetu i što sam rekao da je lakše za ostale što je Srbija ispala, ja sam navijao da ona prođe. Naravno Bosna i Hercegovina, pa čak i Slovenija, iako su nam protivnici. Dobro sad baš neću za njih, ali.. Ja sam tamo odrastao, tu sam počeo da pratim košarku, navijao… Uvek mi je drago kad uspeju igrači, treneri i reprezentacije.“
Nije malo godina bio u Zvorniku, do 1992. godine. Dakle, uživao je i zlatnim godinama košarke na tim prostorima. I, naravno, imao čoveka kojeg je gledao sa divljenjem.
„Pa tad je Dražen bio uzor čitavoj Jugoslaviji. I kod nas je bilo ko navija za Partizan, Zvezdu, Cibonu, Jugoplastiku… Ali na kraju bi se, čini mi se, svi složili – samo jedan je Dražen.“
Ljudi iz krajeva odakle se Alan otisnuo ka Nemačkoj, kažu da nije bilo previše vrhunskih sportista u Zvorniku. Vođenjem moćne Nemačke na Evrobasketu Ibrahimagić je dosegao ozbiljne visine.
„Nisam stigao uopšte da razmišljam o tome. Mislim, čujem preko roditelja da se tamo priča i piše. Njima je posebno drago. Ja sam manje-više u tunelu, ne bavim se time, iako je fino čuti i dobiti poruke od prijatelja i poznanika. Ali, stvarno imamo dosta posla ovde“.
Još jedan pokušaj da se trener Pancera izvede iz tunela – pominjanje Bosne i Hercegovine.
„Pratim, pratim, naravno. Posebno njih. Jako sam se obradovao prošlogodišnjem uspehu kluba Bosna, podižu se. Nadam se da će biti sve bolje. Ovde sam se više nervirao na njihovoj utakmici protiv Poljske, nego što se nerviram na svojim mečevima. Ima talenata, samo uslovi nisu kako bi trebali da budu, valjda će se to popraviti.“
Franc Vagner je najbolji igrač Nemačke, a Denis Šruder je apsolutni lider. Kako to izgleda?
„Denis je iskusniji i jeste lider, on to i želi da bude. Franc je malo tiši vođa, mada se i njegova reč poštuje. Tu postoji veliko uzajamno poštovanje, oni se u svemu usaglašavaju pre nego što, na primer, izađu pred ekipu. Stvarno dobro funkcioniše. Super se slažu i nadopunjuju, možda je i dobro da je jedan malo ekstrovertan, drugi povučeniji i smireniji. Dobro je da postoji vaga u ekipi.“
Novicki ili Jokić – pitanje je za Ibrahimagića koje nije fer…
„Među najboljim igračima svih vremena. Naravno da smo svi opet Evropljani i ponosni kad ljudi odavde tamo idu i igraju dobro i imaju taj status veličine.“
Nemačka i Srbija su igrale finale Svetskog prvenstva, meč za bronzu na Olimpijskim igrama… Trebalo bi da su u pitanju i najveći rivali evropske košarke. Da li se tako gleda u Nemačkoj?
„Pa sigurno! To je rivalitet pun poštovanja. Sigurno je Srbija u punom sastavu najveći rival. Ovakva takmičenja su veoma opasna jer jedna povreda ili virus može dobro da te izbaci iz koloseka. Ali u punom sastavu sigurno je Srbija bila ne samo za nas nego svuda viđena kao jedan od favorita za najveće poštovanje.“
Bonus video:
kluka4002
Mislim da ove godine imaju najrealnije sanse za zlato ima sjajan tim igraju pdlicno po meni prvi favoriti