Borba na parketu oduvek je bila bliska zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, ali ono što košarka predstavlja litvanskom narodu nemoguće je okarakterisati samo kao sport i razonodu. Igra pod obručima neizostavni je deo tradicije, važan segment kulture i svakodnevice kompletnog stanovništva baltičkog ukrasa, što nimalo ne iznenađuje ukoliko samo spomenete imena poput Arvidasa Sabonisa, Šarunasa Marčuljonisa, Rimasa Kurtinaitisa, Šarunasa Jasikevičijusa…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Imajući na umu preokupaciju košarkom, prava je retkost da pažnju tamošnje javnosti privuku predstavnici drugih disciplina. Upravo zato – uspeh režiran od strane srpskog trija, nosi posebnu težinu.
Dejan Georgijević, Dejan Kerkez i Damjan Pavlović, pokorili su konkurenciju u elitnom rangu, doneli Žalgirisu iz Kaunasa premijernu titulu šampiona države i sjajnim izdanjima “primorali” Litvance da zavole fudbal.
Iskusni srpski fudbaleri odigrali su važne uloge u istorijskoj godini za klub iz grada koji jednostavno živi za košarku, o čemu su između ostalog govorili u kolektivnom razgovoru za Meridian sport.
Georgijević je u jednom momentu uhvatio impresivan golgeterski zalet, što mu je omogućilo da sezonu završi sa 15 pogodaka i dve asistenciije.
“Pogađao sam bolje dok je bilo leto. Sve je postalo teže uz hladnu baltičku zimu”, počeo je u šaljivom maniru prekaljeni centarfor, uz poruku da mu nedostaje sjaj sunca na koji se navikao:
“Bilo je dobro! Zadovoljan sam – najviše zbog titule i golova. Dve godine sam u odličnoj seriji, ali ostaje žal zbog Kupa. Imajući u vidu kvalitet, vrlo lako smo mogli da osvojimo duplu krunu. Takođe, žao mi je i zbog Evrope. Crveni karton u prvom minutu nas je skupo koštao, a imali smo sjajan žreb. Uvek može bolje, ali ne mogu biti nezadovoljan. Titula je prva u klupskoj istoriji, svakako odličan rezultat”.
Nije prvi put u karijeri, svojevremeno najbolji strelac Prve lige Srbije, osetio čari osvajanja trofeja. Pre više od šest godina popeo se na pobedničko postolje sa Partizanom u nacionalnom Kupu.
“Sigurno da mi je taj trofej draži, jer je u Srbiji i to u Partizanovom dresu. Ipak, svaki trofej je bitan – pogotovo titula. Atmosfera je sjajna, divan osećaj. Nema frke kao u momentima kada se boriš za opstanak, pa je sve mračno i negativno, pod stresom. Čak smo, ako tako može da se kaže, prerano osvojili trofej. Bilo bi slađe i zanimljivije da nismo toliko rano završili posao. Osvojili smo ga iz “kreveta”, tako kažemo u šali”.
Nemoguće je sa razgovarati sa Partizanovim detetom, a ne dotaći se potencijalnog povratka u Humsku ulicu…
“Dva mandata sam imao u Humskoj. Još kao dete sam bio u Partizanu. Bio sam čudna glava, hteo sam da raskinem ugovor, nisam hteo na pozajmice. Potom sam u drugom mandatu došao kao pozajmljen igrač iz Ferencvaroša, ali Rikardo je tada nizao golove, igrao fenomenalno… Sada su se jasno opredelili za drugu strategiju. Ekipa je sastavljena od mladih igrača, što je prava stvar. Dobro im ide”.
Opisao je Georgijević doček navijača pod svodovima velelepne košarkaške “Žalgirio Arene”. Fudbalska ekipa bila je gost na evroligaškom okršaju između Žalgirisa i Virtusa, a na poluvremenu je imala čast da podigne trofej pred očima oko 20 hiljada zaljubljenika u zelene boje.
“Išli smo često da gledamo, van protokolnih odlazaka. Prelepa hala. Ne može da se poredi naravno sa atmosferom kada Partizan igra u Beogradskoj areni, ali bilo je baš lepo. Organizovali su nam šampionski doček. Svi su skakali, pevali smo pesme, podigli trofej. Na našim utakmicama bilo je maksimalno 10.000 navijača, pa je bilo sjajno kada te pozdravi krcata Arena. Njihov fudbal ima taj problem, a to je činjenica da je košarka daleko praćenija. Na fudbalske mečeve nekad dođe 1000 ljudi, što je nepojmivo za košarku. Ipak, uslovi i stadioni su fenomenalni. Sve je novo. Šteta da bude prazno. Igrali smo izvanredan fudbal. Imali su šta da vide… Verujem da će sada početi više da prate, pogotovo zbog ovakve sezone. Biće fudbal sve popularniji”.
Zvezdama košarkaškog kluba nije bilo strano da se pojave na fudbalskom stadionu i bodre svoje kolege, čemu svodeči priča jednog od najboljih strelaca litvanskog šampionata.
“Generalno, mali je grad. Sretali smo se ponekad. Nažalost sa Alenom Smajlagićem nije bilo prilike da se vidimo. Prijatni su. Dolazili su da nas prate, kao i mi njih. Košarkaški i fudbalski klub su povezani. Pružamo međusobnu podršku. Ulanovas je naš redovan navijač, Fransisko je čest gost takođe. Mislim da je išao i na jedno gostovanje. Super momci”.
Na reči ubojitog saigrača iz navale, nadovezao se pouzdani štoper litvanskog sastava. Bivši kapiten Napretka i Spartaka iz Subotice, Dejan Kerkez, izborio se za prvu titulu u karijeri.
“Nije tajna da je košarka sport broj jedan u Litvaniji. Uverili smo se u to bezbroj puta. Kada napravite uspeh i na fudbalske stadione može da se privuče koliko, toliko ljudi, neki su čak i počeli da prate naš sport zahvaljujući osvojenoj tituli. Posle više od 20 godina klub iz Kaunasa može da se pohvali naslovom šampiona države, dok je ovo Žalgirisu prva titula u klupskoj istoriji. Reč je o prilično mladom klubu”.
S obzirom da na početku sezone nije vladalo veliko interesovanje, ljudi na ulici nisu često prilazili fudbalerima Žalgirisa, koji će u budućnosti sve teže “mirno” hodati ulicama Kaunasa.
“Nije tih situacija bilo mnogo. Košarka je primarna opcija ljudima u Kaunasu. Sada pri kraju prvenstva dogodilo se u nekoliko navrata da ljudi priđu, zamole za fotografiju. Stadion je fenomenalan, zaista vrlo lep. Nažalost, tribine se retko napune ovde. Kada se klub baš angažuje, ili kada smo igrali velike derbije i evropske utakmice, tada bi privukli nekoliko hiljada navijača. Oko 10 hiljada je rekordna poseta. Radnim danima daleko manje”.
Uporedio je Kerkez tamošnje prvenstvo sa srpskim fudbalskim kremom.
“Superliga Srbije je kvalitetnije takmičenje. Međutim, ovde su se recimo dve ekipe izdvojile kao slabije u odnosu na konkurenciju. U pitanju su Dainava i Riterai. Nijedna utakmica protiv ostalih timova nije bila laka, pogotovo kada se radi o gostujućem terenu. Karakteristično je za ovdašnje timove da se bore, da su agresivni i požrtvovani. Zdravi su, fizički nijedan duel nije lak”.
Interesantno, Litvanci su se već uveliko opredelili na sistem sa 10 ekipa u najvišem rangu, a srpsku pozornicu narednog leta očekuje prvo skraćenje lige.
“Sigurno će doprineti u Srbiji. Čak i ovde gde je liga slabija, to pravilo ima veliki uticaj. Naredne godine će iz druge lige ući konkurentniji timovi, pa će biti još zanimljviije. Sve ekipe će morati da se pojačaju, znajući da su kandidati za potencijalno ispadanje”.
Kao ni imenjak, nije Kerkez mogao da sakrije zadovoljstvo zbog iskustva sa košarkaških utakmica kluba za koji nastupa.
“Mi Srbi pratimo košarku do detalja. Znamo koliko je Evroliga bitna i popularna. Bio je to sjajan doživljaj. Pozdravila nas je puna Arena na poluvremena utakmice protiv Virtusa. Samo prisustvo u takvom ambijentu je neopisivo iskustvo. U nekoliko navrata tokom godine dolazili smo da gledamo utakmice. Pamtiću trenutak kada smo podigli trofej na parketu Žalgirio Arene”.
Posebnu je iskusnom defanzivcu bilo drago, kada je uprkos gužvi i činjenici da žuri na pauzu između dva poluvremena, Najdžel Vilijams Gos izdvojio nekoliko trenutaka da uputi srdačne čestitke njegovoj ekipi.
“Bilo je nekoliko druženja, uglavnom je na to išao kapiten. Neki košarkaši su intezivno pratili naše mečeve, pogotovo Silvan Fransisko. U kontaktu je sa Francuzima iz našeg tima. Lepo su nam on i Vilijams Gos čestitali prilikom izlaska na parket. Bilo je poluvreme, žurili smo, pa nije bilo vremena da širimo priču”.
Vrlo uspešno odradio je Kerkez ugovor u Kaunasu, te ne želi da brza u donošenju odluke gde će nastaviti karijeru. Otvoren je da sasluša ponude, ali i izdvoji malo vremena za zaslužen odmor sa porodicom.
“Ne isključujem nijednu mogućnost. Bila je ovo dugačka sezona. Želim da izaberem najbolju opciju. Kontakta uvek ima, ali rano je govoriti o zvaničnim ponudama. Pred nama je da razgovaramo i izaberemo najbolji mogući korak. Svakako sam spreman da saslušam, a potom i sagledam ponude, te u skladu sa tim donesem i konačnu odluku o tome gde ću nastaviti karijeru. Potrebno je i sedam, do deset dana da se malo odmorim od svega, pa ćemo konkretnije razmišljati o tome”.
Veliki doprinos u osvajanju titule pružio je i mladi vezista – Damjan Pavlović. Belgijski đak, nekada as Standarda i Rijeke, dirigovao je sredinom terena Žalgirisa.
“Ovo je prva titula u mojoj karijeri. Bio sam vicešampion sa Rijekom, igrao finale Kupa sa Standardom iz Liježa, ali uvek mi je malo nedostajalo da podignem trofej. Veoma sam ponosan na ekipu i sebe. Imao sam ozbiljnu ulogu u timu i zaista sam zahvalan na tome. Smatram da sam mnogo naučio ove sezone, ali i da sam bio veoma važan šraf u celom sistemu. Nije ovo bila laka godina, ali uspeli smo da ispišemo istoriju”, ponosno je poručio Pavlović.
Vezista je oduševljen načinom na koji se odvijala godina u zemlji koju krasi preko 3000 jezera, u kojoj je kako ističe – divno živeti.
“Znao sam za Žalgiris, ali klub mi je bio daleko poznatiji zahvaljujući košarci. Kroz sezonu smo podigli interesovanje za fudbal. Ljudi nas sada prepoznaju u gradu. Na početku se nije dešavalo apsolutno ništa. Nekada prazne tribine se sve više pune”, istakao je 24-godišnji motor zelenih, pa dodao:
“Kaunas je divan grad za život, veoma čist. Trener je vrlo otvoren čovek. Spreman je da nas sasluša u svakoj situaciji. Svi smo bili tu jedan za drugog, što nas je verovatno i dovelo do uspeha”, konstatovao je Damjan Pavlović u razgovoru za Meridian sport.
