Real dobio Raula iz Buenos Ajresa

Početak godine u Madridu doneo je odgovor na pitanje ko će da preuzme odgovornost kada najveće zvezde nisu tu? Bez Kilijana Mbapea i Endrika, Real je dobio neočekivan, ali silovit odgovor. Gonzalo. Momak iz La Fabrike, dete kluba, napadač koji ne traži dozvolu da postane protagonista. Protiv Betisa je dobijenu priliku pretvorio u spektakl. Het-trik za veče za pamćenje i poruka da se u Valdebebasu i dalje rađaju golgeteri sa DNK Reala.

Gonzalo je protiv Betisa postigao tri gola na tri različita načina – glavom, desnom i levom nogom. Het-trik kakav se retko viđa, a još ređe pamti u Realovom dresu. Poslednji koji je to uspeo bio je Rodrigo 2019. godine, dok se u prvenstvu takav podvig nije desio još od Kristijana Ronalda 2018. I nije slučajno. Upravo je Portugalac njegov idol.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Proslave posle golova bile su gotovo preslikane – one čuvene, „made in Madeira“, koje je Gonzalo godinama uvežbavao na terenima La Fabrike. Toliko često da je dobio nadimak koji danas zvuči proročki – Golzalo. Jer golovi su mu prirodno stanje. Ukupno ih je postigao 159 sa grbom Reala na grudima. Od toga 151 u omladinskoj školi kluba. Kao senior već je na osam pogodaka, uz tri asistencije. A tri najnovija stigla su na najvećoj mogućoj pozornici, u njegovoj prvoj velikoj noći na Bernabeuu.

Više od decenije prošlo je od njegovih prvih golova u belom. Sezona 2014/15, Alevin B, 20 pogodaka i dolazak dečaka u Valdebebas. Bio je to isti onaj Gonzalo koji je zablistao na turniru Promises 2016. godine, isti onaj koji je tresao mreže u svakoj kategoriji kroz koju je prolazio: Alevin A (34), Infantil B (7), Infantil A (5), Cadete A (2), Juvenil B (4), Juvenil A (50) i Kastilja (29).

Prava eksplozija stigla je u generaciji Huvenila pod vođstvom Alvara Arbeloe, sezoni koja je završena osvajanjem triplete. Oproštaj od Kastilje obeležio je sa 25 golova, a zatim je stigla i svetska scena, šansa koju mu je letos dao Ćabi Alonso. Gonzalo ju je vratio Zlatnom kopačkom. Od titule najboljeg strelca do titule najboljeg strelca. Od Prve RFEF do vrha. Put koji je krunisan produžetkom ugovora sa ozbiljnom zaštitnom klauzulom i statusom prvog Mbapeovog pratioca u napadu. A kada je Francuz stao, Gonzalo je dodao gas.

Njegovo lice posle meča govorilo je sve. Osmeh koji ne silazi i rečenica koja objašnjava ceo put.

“Za mene je ovo san, navijač sam Reala od detinjstva“.

I to nije floskula. Kao dete, Gonzalo je zaista živeo taj san. Zbog očevog posla, između 2010. i 2012. godine boravio je u Argentini, u severnom delu Buenos Ajresa, u Tigreu. Imao je između šest i osam godina i zajedno sa bratom Fernandom igrao je za klub Santa Barbara. Gotovo svakog dana dolazio je na trening u dresu ili šortsu Reala. Nije trebalo mnogo da dobije nadimak – Raul. Ime čoveka koji će, godinama kasnije, postati njegov trener u Kastilji i važna figura u završnoj fazi njegovog fudbalskog sazrevanja.

O tom periodu govorio je i Martin Frontera, jedan od koordinatora kluba Santa Barbara, u razgovoru za FIFA.com.

“On, koji je bio godište 2004, trenirao je sa dečacima rođenim 2002. i 2001. godine i već tada je pravio razliku. Nije formalno igrao takmičenja sa tom grupom, ali smo često igrali protiv klubova iz okoline. Bio je jedan od onih klinaca koji su s lakoćom driblali jednog, dvojicu, trojicu igrača“.

U tom periodu Gonzalo je zavoleo River, osvojio simpatije svih u klubu i igrao prijateljske mečeve protiv Nordelte, ekipe u kojoj je bio i Đulijano Simeone. Sudbina je htela da se ponovo sretnu, ovog puta mnogo kasnije, na potpuno drugačijoj sceni, u Saudijskoj Arabiji.

Argentinska epizoda nije bila jedina daleko od Madrida. Posle Santa Barbare usledio je povratak u Španiju, Harama rejs i La Fabrika. Ali 2018. godine, porodica se ponovo preselila – ovoga puta na Majorku. Samo jedna sezona, ali izuzetna. Gonzalo je igrao za kadetsku selekciju Baleara i delio teren sa talentima poput Luke Romera, Davida Lopeza i Rafa Obradora, kasnijeg saigrača iz Valdebebasa. Sezona je ostala upamćena kao istorijska.

Tako je pamti i tadašnji trener, Huanan Garsija.

“Čim je dečko stigao, već na prvim treninzima shvatio sam da dolazi nešto posebno. Trudili smo se da mu damo sve alate da nastavi da raste. Već na polovini sezone razmatrala se opcija povratka u Madrid, ali je porodica odlučila da ostane do kraja, što nas je jako obradovalo. Bila je to istorijska godina“.

Simbolično, krug se zatvorio srdačnim pozdravom sa Davidom Lopezom pred prvenstveni duel na Bernabeuu.

Tri gola protiv Betisa nisu slavili samo navijači, već i La Fabrika. Kao i golove Asensija i Frana Garsije, još jednog deteta kluba. Gonzalo je to osetio i naglasio.

“To je lepa slučajnost i sjajna poruka za ostatak omladinske škole“.

Sada je pred njim najveći izazov, ne samo da se pojavi, već da ostane. Korak koji mnogi pre njega nisu uspeli da naprave, iako su bili veliki talenti. Portiljo, Soldado, Majoral – imena koja su obećavala, ali nisu uspela da se trajno učvrste u prvom timu Reala.

Student postao Realova priča godine

Portiljo je dao legendarni gol Dortmundu u Ligi šampiona 2002/2003, ukupno 17 za prvi tim, uz više od 400 u omladinskim selekcijama, što ga čini najboljim strelcem u istoriji La Fabrike. Soldado je eksplodirao u Kastilji sa 69 golova, ali punu afirmaciju doživeo tek u Valensiji. Majoral je postigao 229 pogodaka u deset sezona u La Fabrici, zaludeo Zinedina Zidana i blistao u Hetafeu, ali bez konačnog iskoraka.

Gonzalo je već prestigao Soldada i Majorala po broju golova za prvi tim, a Portiljov rekord još čeka. Za sada, godina je počela idealno.

“Ima li boljeg načina da se započne godina“, poručio je.

Prva lopta sa Bernabeua već stoji kod kuće. A sve ostalo tek dolazi.

Bonus video: