Novembra 1991. godine, vezista Osasune Anhel Merino proslavio je gol protiv Štutgarta u Kupu UEFA tako što je otrčao do korner zastavice i zaplesao. Tri decenije kasnije, njegov sin Mikel ponovio je identičnu proslavu na istom stadionu, pod komandom čoveka koji je sa njegovim ocem nekada delio prvoligaške terene širom Španije. Luis de la Fuente nije otkrio Mikela Merina preko skauting mreža ili modernih softvera za analitiku. On je fudbalsku lozu Merino poznavao iz “prve ruke”, još iz igračkih dana tokom osamdesetih godina, što je ovoj saradnji dalo specifičnu – porodičnu težinu pre nego što je uopšte počela na velikoj sceni.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kada je De la Fuente 2013. godine preuzeo omladinske selekcije Španije, Mikel je bio jedan od prvih igrača oko kojih je počeo da gradi dugoročni sistem. Zajedno su osvojili Evropsko prvenstvo do 19 godina u Grčkoj, četiri godine kasnije ponovili su uspeh u kategoriji do 21 godine u Italiji, da bi krunu omladinskog ciklusa dočekali sa olimpijskim srebrom u Tokiju. Tokom godina u kojima je Merino tražio svoju klupsku formu i identitet u inostranstvu, selektorov poziv nikada nije izostao. De la Fuente je bio svestan da se taktička inteligencija i vaspitanje ne gube zbog trenutnih promena sredine, držeći ga stalno na svom radaru kao ključni deo državnog tima.
Ova sposobnost prilagođavanja različitim zahtevima igre došla je do punog izražaja i na klupskom nivou kod Mikela Artete. Tokom šampionske sezone u Arsenalu, Merino je funkcionisao kao univerzalac na sredini terena. Sunarodnik ga je koristio u nekoliko uloga – od zadnjeg veznog, centralnog, pa do napadača – gde je proveo čak 23 utakmice. Taj zreli profil igrača doneo je Španiji ključne trenutke na velikim turnirima. Sve je počelo na Evropskom prvenstvu 2024. godine onim golom protiv Nemačke u 119. minutu, da bi se isti obrazac nastavio i na ovom Mundijalu.
Španski superheroj Merino: Izgleda da slučajnosti ne postoje, još dve utakmice do ostvarenja sna
Pogodak protiv Portugala u “minut do dvanaest”, a zatim i pravovremena reakcija za plasman u polufinale u 88. minutu nakon kiksa Lamensa, pokazali su da poseduje redak talenat za kasne faze utakmica. De la Fuente svesno koristi svog najboljeg učenika u prelomnim momentima, šaljući ga u igru tačno kada protivnički sistem počne da popušta pod umorom, a prostora za taktički odgovor više nema.
Na kraju, ova veza pokazuje da se veliki turniri ne osvajaju uvek sa najzvučnijim imenima, već sa ljudima koji se razumeju bez reči. Merino možda nije igrač koji puni naslovne strane uoči utakmica, ali je čovek koji stavlja tačku na nju. De la Fuente je kroz njega dokazao da je kontinuitet rada u i dalje najveća snaga fudbala. Njihovo decenijsko poznanstvo danas je španska najsigurnija karta za polufinale i dokaz da pravi sistemi uvek izbace heroja onda kada je to najpotrebnije.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
BONUS VIDEO:
maksim
Jedva čekam Svetsko prvenstvo, ako Španija ovako nastavi ima da bude šampion.
Zoran
Meni ovo poređenje sa ocem deluje malo preterano, ali ajde, simpatična priča.
jovan
Otkad je prešao u Arsenal kod Artete, Merino je ogromno napredovao. Svaka čast momku.
petar
Španija mi je glavni favorit za Mundijal 2026, trenutno igraju najlepši fudbal na svetu.
nikola
Ma dobro, jedan gol protiv Nemačke ne znači odmah da je najbolji vezista, ima ih i boljih.
stevan
Baš lepa anegdota sa proslavom gola kao njegov otac, retko se ovako nešto pročita.
veljko
De la Fuente stvarno zna svoj posao, izgradio je ekipu još iz mladih selekcija. Kapa dole selektoru.
boris
Merino je pravi ratnik na sredini terena, uvek se pojavi kad je najpotrebnije. Kapiten materijal!