Bivša srpska reprezentativka Jelena Blagojević je postala prvi trener Žešova. Ta vest je iznenadila mnoge, jer je objavljena u sred sezone… Ni sama Srpkinja nije bila potpuno spremna za tako nešto. Ali, prilike obično ne dolaze onda kada mi to planiramo. Prihvatila je i skočila u vatru.
Žešov se bori za trofej u prvenstvu Poljske, a uskoro ga čeka i četvrtfinale Lige šampiona. U Kupu je ostao bez pehara – to je bio jedan od povoda za smenu na klupi.
O trenutnoj situaciji Jelena je govorila za sajt TAURON lige. Danas će i zvanično debitovati u novoj ulozi protiv Vroclava.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nakon izgubljenog polufinala Kupa Poljske pojavilo se mnogo mišljenja da će u Žešovu doći do promene. Da li vas je ta odluka iznenadila?
“Nisam planirala niti mislila da će se to dogoditi. Sve se odvilo veoma brzo. Bio je to kratak razgovor sa predsednicom Evom Valas. Rekla mi je kakva je situacija sa trenerom i pitala da li želim da vodim ekipu. Nije bilo vremena za razmišljanje. Prihvatila sam ovaj izazov i evo me“.
Ove sezone ste započeli trenersku karijeru. Verovatno niste očekivali da će se sve tako brzo odviti i da ćete postati prvi trener?
“Ne, uopšte nisam imala takve planove. Želela sam da polako uđem u sve to. Plan je bio da ove sezone učim, razvijam se, sagledam drugačije perspektive, drugačiji način rada i pronađem sebe u svemu tome. Tek sledeće sezone moglo je da se planira nešto više. Nažalost, trenutna situacija je takva da je teško proceniti zašto su se stvari ovako odvile“.
To sigurno nije bila laka odluka, naročito u ulozi i situaciji u kojoj ste se našli. Bili ste član stručnog štaba Cezara Ernandesa Gonsalesa i donekle ste snosili odgovornost što nije sve funkcionisalo kako treba?
“Nalazim se u pomalo neugodnoj situaciji, jer smo se, osim u Kupu Poljske, branili rezultatima. Ipak je odlučeno da se treneru zahvali. To je odluka kluba, ne ulazim u to niti me zanima. Moram da prihvatim ovu ulogu i da se snađem. Postoji nekoliko stvari koje u poslednje vreme nisu funkcionisale najbolje u našoj igri i to treba promeniti. Kada se duže vreme radi na određeni način, teško je brzo uvesti značajne promene. Biće potrebno mnogo vremena i strpljenja da se ideje koje imam prenesu na teren. Ova nedelja je bila pomalo čudna, jer se sve dešava veoma brzo. U subotu igramo protiv Vroclava. Želimo da odigramo što bolje i da se dobro predstavimo. Da pokažemo više kvaliteta u našoj odbojci. To je izazov kao i svaki drugi, ali praćen pomešanim emocijama“.
U saopštenju kluba navedeno je da je ekipi potrebna nova energija i dodatni impuls kako bi se uspešno borila za odbranu titule i ostvarenje najviših ciljeva. Šta konkretno treba promeniti?
“Mnogo je stvari koje mogu da se poprave. Čini mi se da ima mnogo devojaka koje ne prikazuju svoj puni nivo igre kao ranije. Nedostaje i samopouzdanje na terenu. Potrudiću se da bude više radosti i slavlja na terenu. Ako neko nema samopouzdanje, ne daje sto odsto od sebe. Znam da nema mnogo vremena, da se sve brzo dešava, ali pokušaću da dam maksimum. Nadam se da ću im pomoći i uneti više energije“.
Dok ste bili pomoćnica trenera Gonzalesa, da li je bilo konsultacija i sugestija o tome šta ne funkcioniše u igri?
“Ne želim da mi neko sada nešto zamera. Sada na sve gledam iz druge perspektive. Svako ima svoje mišljenje. U poslednja dva-tri dana i ja drugačije gledam na sve. Kao igračica radila sam sa mnogim trenerima i svaki je imao drugačiji pogled. Uvek sam govorila šta mislim, ali da li je to bilo prihvaćeno, zavisi od onoga ko snosi odgovornost“.
Dobro poznajete ekipu jer su pripreme bile pod vašim nadzorom. Da li je to prednost u odnosu na nekoga ko dolazi spolja?
“Donekle jeste prednost, ali svaki posao je težak. Želim da se svakodnevno razvijam i učim. To što sam od početka bila sa devojkama dalo mi je dodatno samopouzdanje. Osećam se dobro i mogu da kontrolišem treninge i vežbe. Kao pomoćni trener imala sam dobru komunikaciju sa igračicama. One znaju da im nisam drugarica. I kao pomoćni trener sam mnogo zahtevala od njih. Sada moram da se naviknem da sam ja ta koja snosi odgovornost i donosi odluke. Posle nekoliko treninga vidim da su to prihvatile. U ovome smo zajedno“.
Kako je tim reagovao na promenu trenera? Kao igračica ste verovatno često bili u takvim situacijama?
“Bila sam mnogo puta u takvoj situaciji kao igračica. Potrebno je nekoliko dana da se svi priviknu. Odluke kluba su odluke kluba. Ovde sam da postignemo najbolje moguće rezultate, da naša igra izgleda dobro, da se više radujemo i budemo hrabrije i agresivnije“.
Postoji li trener od koga ste najviše naučili i čije iskustvo sada koristite?
“Definitivno od Antige. Radili smo u Žešovu četiri godine. Mnogo toga sam naučila od njega, ali i od drugih trenera sa kojima sam radila u reprezentaciji kao asistent“.
U Žešovu trenutno nemate pomoćnika. Kakva je situacija po tom pitanju?
“Mislim da ćemo pomoćnika imati već za subotnju utakmicu. Nekoliko zainteresovanih osoba se javilo. Klub bi uskoro trebalo zvanično da objavi ime asistenta. Potrebna nam je pomoć, jer smo trenutno samo Mihal i ja“.
Da li se odnos ekipe prema vama promenio sada kada ste prvi trener?
“Ne. I ja sam bila odbojkašica i znam kako izgledaju odnosi sa prvim i drugim trenerom. Tokom treninga radimo maksimalno, a van terena je normalno. Trening je za naporan rad i izgradnju tima“.
Sada ste ipak vi glavni?
“Glavni je prevelika reč. Ja sam osoba koja u ovoj situaciji preuzima odgovornost. Sve što se dešava sada je na mojim leđima i to prihvatam. Njihov zadatak je da vredno rade, jer težak trening znači bolju igru“.
U istoriji profesionalne lige u Poljskoj vi ste tek peta žena na klupi. Zašto se retko daje šansa ženama?
“Ne znam zašto je tako. Mnoge žene imaju osećaj da su im mnoga vrata zatvorena i da ne dobijaju prilike poput ove koju sam ja dobila. Nadam se da će se to promeniti. Možda će moj rad biti mali korak ka promeni. Devojke koje su ceo život posvetile ovom sportu i žele da ostanu u njemu treba da imaju otvorena vrata“.
Uopšte gledano, u Evropi je malo ženskih trenera u profesionalnim ligama. Kako to komentarišete?
“U Evropi to nije toliko moderno i popularno kao u SAD na koledžima. Život trenera je težak, a za ženu posebno. Treba brinuti o porodici, dok je glava stalno okupirana timom. Nije lako, ali verujem da će se vrata otvoriti“.
Bonus video:
nora
Neka joj je sa srecom pocetak nove karijere!