Postoje intervjui za koje dobijete određeno vreme, odmah krenete sa zvaničnom pričom i – to je to.
Postoje, sa druge strane, oni gde se nađete sa sagovornikom, sednete, dugo pričate „off the record“ a onda krenete sa pitanjima i odgovorima koji mogu „na papir“. Neretko su te neformalne priče uzbudljivije, opuštenije… I otkriju detalje o sagovorniku za koje možda niste znali a stvaraju kompletniju sliku.
Zvanični deo sastanka sa Oliverom Kostićem baš zato je morao da sačeka. Čovek kome je prikačen atribut „dugogodišnji asistent Svetislava Pešića“ govorio je o pokretanju posebnih projekata dok je bio u Litvaniji (Žalgiris i Juventus), danima u Nemačkoj i Bliskom istoku, kao i o ljudima čija imena nećete čuti dugo (Draško Prodanović, Rusmir Halilović)…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Biće i intervju protkan sećanjima, ali je sve krenulo od aktuelnog trenutka. Od Kostićevog odlaska iz turskog prvoligaša gde je vodio ekipu.
„Manisa se desila u trenutku kada izlazim iz ugovora sa Federacijom Kuvajta i priključujem se reprezentaciji Srbije (pripreme i odlazak na Evropsko prvenstvo u Rigi, prim. aut). Postavili su novog generalnog menadžera i zvali su me da preuzmem tim. Manisa je relativno mlad klub za turske okvire, tek šesta sezona u prvoj ligi, sa veoma limitiranim finansijama ali sa tendencijom da afirmacijom mladih igrača skrenu pažnju na sebe. Imali su prethodne sezone jedan “pik” Sajben Lija (trenutno Efes) koji neafirmisan došao i skrenuo pažnju na sebe. Prešao je u Makabi, kratko se vratio nazad pa onda završio sezonu u Olimpijakosu a klub je odlično profitirao sa obeštećenjima. Ipak, bilo je dosta turbulencije u prethodnoj sezoni pa je klub promenio tri trenera. Ideja za ovu sezonu je bila da se oformi tim kao miks mladih i par iskusnih igrača i da se radi na novoj afirmaciji kluba, igrača i stabilnosti uopšte. Ekipa je rasla kroz program i trenažni proces, igrali smo veoma kompetitivnu, dobru košarku, pobedili direktne konkurente za opstanak. Uspeli smo za kratko vreme da afirmišemo jednog mladog turskog igrača, Jigita Onana, koga je Ataman pozvao za novembarski prozor kvalifikacija, Ajzeja Mobli je odigrao sjajno i prešao u Hapoel Jerusalim sa obeštećenjem i činilo se da se svi ciljevi kluba polako realizuju. Došlo je do rekonstrukcije tima sa dva nova igrača i opet novi izazov da se sve to uklopi u program…”, počeo je priču Kostić za Meridian sport, pa prešao na rastanak:
„Onda je došla utakmica kući sa Petkimom. Izgubili smo u produžetku na ‘jednu loptu’. Ta utakmica je dovela do razlaza. Praktično, taj jedan koš je presudio. Da je lopta ušla u koš, mi ne bismo sada ni pričali o tome. To je na žalost sudbina trenera danas, česte promene su postale trend u čitavoj Evropi.Nema strpljenja za proces pogotovu kad su mladi, neiskusni timovi u pitanju. “
Kostić sada u Beogradu čeka novi angažman:
„Život ide dalje i spremam se za sledeći izazov. Iskustvo rada u Turskoj je veoma pozitivno i otvorena je perspektiva za buduće vreme“.
Dok čeka, u petak će imati i šta gleda na TV-u. Igraju njegova Crvena zvezda Meridianbet i njegov Bajern. Klubovi u kojima je radio kao asistent, dok je u Minhenu jedno vreme bio i prvi trener.
„Zvezda je u situaciji da se direktno bori za plej-of, ili plej-in. Svi licitiraju sa brojem pobeda, tako da je Zvezdi svaka pobeda važna. Po igrama i svemu, Zvezda je zaslužila direktno odlazak u plej-of. Ali, obzirom na situaciju na tabeli, gde posle jedne utakmice ili mnogo skačeš na tabeli, ili padaš, ništa se ne zna.“
Kostić je radio sa Svetislavom Pešićem u brojnim klubovima i reprezentaciji Srbije, tako da će dobro znati šta iskusni vuk može da ponudi Bavarcima u Beogradskoj areni – koliko god tim iz Minhena važio za autsajdera obzirom na stanje na tabeli.
„Bajern je dolaskom Pešića stabilizovao tim i igru i napravio odlične rezultate u tom periodu, kako u Evroligi tako i u domaćem prvenstvu. Čak sa nekom pobedom više, mogao je da uhvati priključak i šansu za plej-in. Teoretski, sve je još uvek otvoreno ali mišljenja sam da će svakako prioritet biti Bundes liga.“
Kada je Kostić video da se 77-godišnji Pešić vraća na veliku scenu i preuzima Bajern usred sezone, iako su Bavarci već uveliko zaostajali na tabeli, da li je bio iznenađen?
„Na neki način da – na neki i ne baš. Bajern je stvarno bio u krizi i bio im je potreban neko ko će ga dići iz kritične situacije. Kao i uvek, licitiralo se sa mnogo imena, ali Bajern je tražio rešenje do kraja sezone. To mnogima koji su želeli duže ugovore nije odgovaralo. Njima je bio potreban neko da uredi ekipu. U tom trenutku se Pešić pojavio kao logično rešenje. Da li sam verovao da će tim odmah reagovati na njega? Niko to ne može sa sigurnošću da tvrdi. Međutim, Pešić je Pešić. Tu se nije postavljalo pitanje da li će početi da daje rezultate. Samo se ispostavilo da je bilo brzo. Poznajući ga, znao sam da će ih pokrenuti.“
Odakle nekadašnjem šampionu Evrope i sveta, bivšem prvaku Kupa šampiona i Evrolige, osvajaču olimpijske medalje…tolika energija u ovim godinama?
„Jednostavno, to mu je genetski kod. Strast i energija su sinonimi za Pešića. To je velika pokretačka snaga za sve što radi. Kad se nečega prihvati, to mora da ide tim putem. To je sastavni deo njegovog postojanja!“
Greg Popović je do prošle sezone radio, Pet Rajli odavno nije pored terena… Ali, Pešić nastavlja…
„Veoma je disciplinovan, ne samo kad je posao u pitanju. Strašno vodi računa o sebi. Takav način života koji već dugo vodi rezultat je zašto on i danas ne ostavlja utisak osobe koja nosi taj broj godina sa sobom. Mentalna i fizička snaga.“
Pešić je tokom karijere osvajao i osvajao… Sa njim se zajedno mnogo puta radovao i Oliver Kostić. Međutim, u Crvenoj zvezdi nije podignut trofej.
„Dugo sam u ovom poslu i ne poznajem nikoga ko ima čarobni štapić da uvek obezbedi trofeje. Ono što je Pešić obavezno donosio sa sobom je unapređenje ekipe i čitave organizacije, prepoznatljiv stil igre i borba za pehare. To je sport, neki put uspeš, nekada ne, ali sve ekipe su bile potentne. Ja sam bio sa njim u prvom mandatu kad je došao u Zvezdu. Klub je bio baš u lošoj situaciji, selektirana je nova ekipa (Bjelica, Štimac, Kešelj, Marinović..) došla je nova uprava. Usledila je stabilizacija na svim nivoima, Pionir je bio pun i igrali smo izvanrednu košarku. U svim takmičenjima smo se borili za trofeje ali se nije se materijalizovalo, nije moglo preko noći. Košarka je proces a rezultat posledica toga.”
“On je svuda donosio napredak i na terenu i van njega, jer organizacija mora da prati razvoj tima i obrnuto. Bajernu je doneo prvu titulu posle mnogo godina, napravio bazu i osnovu da se klub razvija u ono čemu svedočimo.“
Nije samo Bajern vs Zvezda, već i Svetislav Pešić vs Saša Obradović. Učitelj protiv učenika.
„Pešić je sarađivao sa Sašom u Albi, Kelnu i reprezentaciji. Sećam se, u Keln je došao kad je ta ekipa započinjala projekat. Ta spona između njih postoji dugo. Saša je kasnije u Kelnu završio igračku i započeo trenersku karijeru.“
Prepoznaje Kostić sponu dvojice stručnjaka. Da li i paralele u načinu na koji rade?
„Svako je autentičan na svoj način. Uvek možemo da poredimo to što obojica baziraju na agresivnoj odbrani. To jeste veza između njih. Saša isto voli tranziciju. Stilovi nisu slični, ali svaki trener pokupi nešto od ljudi sa kojima radi, a to mu kasnije pomaže da ideje i vizije transformiše u svoj stil. Obradović ima i izraženu disciplinu, a obojica su bili takvi čak i kao igrači. Disciplina je najnepopularnija reč u svim segmentima u životu, ne samo u sportu. Ali, sa visokim nivoom discipline otvaraš mogućnosti za vrhunske rezultate. Sašina radna etika je uvek bila na vrhunskom nivou.“
Fina, „sunčana“ priča, ušla je pod sive oblake. Kostić je upitan za Evrobasket 2025. u Rigi i kako je sve palo timu, stručnjacima…
„Svima nam je bio cilj da krunišemo priču zlatom – ili jednom od medalja, jer nema garancija ako nešto želiš da ćeš to i dobiti. Kad postaviš takve ciljeve, a onda ne uspeš, mora da se oseća gorčina. Nismo stigli tamo gde smo očekivali. Teško je svima palo, obzirom na pređeni put, na odricanja… Veliko razočarenje ali to je sport i život ide dalje.“
Razvedriti temu znači pomenuti prethodne uspehe, sa Svetskog prvenstva 2023. i Olimpijskih igara 2024.
„Olimpijske igre su najupečatljiviji trenutak u karijeri. Ne samo za mene. Osvojiti svetsko srebro i bronzu na Olimpijskim grama je dostignuće koje ostavlja trag. Biti u reprezentaciji i uzimati medalje san je svakoga ko je član reprezentacije. To su najupečatljiviji sportski događaji u kojima sam učestvovao. Osvajaju se i klupski trofeji i individualna priznanja ali kad predstavljaš svoju zemlju, svoj narod, moraju biti drugačije emocije. Na drugi način priđeš svemu.“
Opet malo senke na razgovor… Polufinale Olimpijskih igara u Parizu protiv Amerike – šansa ne samo generacije Srbije, već i ostatka sveta protiv Drim tima.
„Javnost je doživela sudijske odluke na određeni način, ali bilo je mnogo emocija. Na kraju krajeva, to ne može da se promeni. Uvek težiš prevazilaženju situacije. I pored svega smo imali šansu da pobedimo, ali nam je protivnik bio izvanredan. U kriznim trenucima su to najbolje i pokazali – karakter i mentalitet pobednika. Pobedili su. Ono što će zauvek biti tema svih tema jeste kako je utakmica između dve ekipe probudila toliko interesovanje da će se zauvek pamtiti i prepričavati. Kako su timovi igrali, pa čak i kontroverze da li su odluke bile potaman jednima ili drugima.“
Kostić priča živo kao da se sve dešavalo u tom trenutku.
„Sve emocije koje je Amerika pokazivala u momentima kad smo dominirali potvrda je respekta i kvaliteta. I, što će za mene uvek biti interesantno – prvi put se više pričalo o ekipi koja je izgubila, nego o onoj koja je dobila! Fenomen koji će pratiti to polufinale. Način na koji smo mi prezentovali našu košarku, kako smo igrali, ponašali se… To je nešto što je ostavilo jači utisak. A samo to što smo smogli snage da dobijemo Nemačku, aktuelnog svetskog i evropskog prvaka, pokazuje da smo uspeli da prevaziđemo poraz. Medalja je kompenzacija.“
Loki Kostić posle meča pamti posebno jedan trenutak: „Neko će možda reći da je šminka, ali istina je da je nakon utakmice Stiv Ker (selektor Amerike, prim. aut) sa stručnim štabom ušao prvo u našu svlačionicu i čestitao nam, pa tek onda u svoju… Posle je i pričao da nikada nije bio učesnik bolje utakmice. Pričali su i drugi. To je satisfakcija za čitav put koji smo prošli. Potvrda da si radio dobro, da si dao sve od sebe, da si prezentovao košarku koja je priznata od svih, posebno od protivnika. To sve daje dodatnu dimenziju. Mora da se pamti ta utakmica kao reper kakva sva dostignuća jedna košarkaška zemlja može da ostvari. Nadam se da će u perspektivi biti dodatna motivacija da se nastavi istim putem.“
Bonus video:
mia
Kari Pesic i Sale Obradović bas imaju dobar odnos, nedavno je bas i Kari hvalio Saleta…
nikolija
Kostić deli sudbinu svih trenera u ovom vremenu, nije važno koliko su pobeda ostvarili taj jedan poraz kad su očekivanja bila najvišlja je dovoljan da se prekine saradnja.