U tom trenutku sve se menja. Oči se šire, ostaje se bez daha. Prvi put se zaljubljuje…
…u igru.
Kad dete ugleda kako se vijori zastava njegove zemlje dok se slavi blještavi pehar u rukama onih čija imena roditelji uzvikuju danima i nedeljama… Kad oseti radost komšija, drugova i drugarica. Kad vidi nešto veličanstveno što mu se dešava pred očima. Tu je kraj.
Mali Leo Vesterman zaljubio se u fudbal 1998. godine. Nekoliko dana posle tog turnira igranog u njegovoj Francuskoj, Leo je proslavio šesti rođendan. Bio je to poseban jul, ne samo u njegovoj porodici.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Ta 1998. je u Francuskoj bila nešto ogromno, ogromno što se dešavalo! Nisam ni imao šest godina, ali sećam se tačno gde sam bio, svakog detalja tih utakmica. Imam i neke fotografije koje me podsećaju tako da mi je sve jasno u glavi koliko je sve bilo veličanstveno“, počinje javljanje za Meridian sport uvek ljubazni Leo, sjajan košarkaš, ali i izvanredan analitičar prilika u francuskom sportu.
U ovom slučaju fudbalu – zato što njegova reprezentacija večeras (utorak, 21 čas) debituje na Mundijalu 2026. godine.
„Generacija u kojoj su Zidan, Anri, Desai, Tiram… To su legende zauvek. Sada ih slušamo kako pričaju na TV i sjajno je. To Svetsko prvenstvo bilo je mnogo veliko za nas. Pamtim tu radost na ulicama…“
Ipak, Vesterman je već bio zagrižen za košarku, igru koja mu je bila suđena, ali to ne znači da nije zavoleo i fudbal.
„Već sam bio u košarci jer mi je otac bio trener, kuma slavna igračica, a svi oko mene bili deo tog sporta“, objašnjava Leo odrastanje u malenom Agenou.
„Ali kad si u školi i imaš pauzu između matematike i francuskog, to je 15 minuta predviđeno za fudbal. Po ulici. Sa loptom ili sa flašom, svejedno. Samo smo to igrali. Obožavao sam te dane. Igrao sam i neke utakmice, ali sam već bio suviše zašao u košarku.“
Vesterman ističe da je veliki fan svakog sporta, dok je fudbal poseban, naročito sada kada u Francuskoj „ima šta da se prati u poslednje vreme“.
„PSŽ radi odličan posao, a imamo i veliku generaciju u reprezentaciji.“
Zauvek Anri!
Postoji nekoliko tačaka preseka državnog tima Francuske i Pari Sen Žermena, ali jedna je posebna. Na pitanje ko mu je najdraži fudbaler iz sadašnje reprezentacije, Leo nije imao dilemu:
„Dembele!“
U istom trenutku, Vesterman kao da se štrecnuo. Kao da se ogrešio, iako je „pravilno“ odgovorio na pitanje o trenutnom timu Galskih petlova:
„Zauvek Anri, da se razumemo“, izvadio se Leo. „Ogroman sam njegov fan“.
Ali, sada…
„Sada Dembele. Neverovatan lider. Radi sve. Igra fantastičnu odbranu, a kad imaš takvog lidera, koji će raditi prljave poslove – onda si spreman da ideš u rat za njim. To smo videli u PSŽ, ali isto radi i u reprezentaciji. Jaka odbrana, mnogo trčanja… Impresivno. Drugi koji mi se mnogo sviđa je Olise. Ova godina u Bajernu je neverovatna.“
Vesterman je u prethodnom odgovoru zvučao kao da analizira košarkašku utakmicu. Kao da priča o nekom saigraču. Zašto onda ne bi i uporedio Dembelea i njegove liderske sposobnosti sa nekim sa kojim je delio teren?
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
„Baš teško pitanje“, zamislio se Leo…
„Neću uvlačiti saigrače u ovo, jer ima ih mnogo koji odgovaraju opisu. Ali ću reći jednog sa kojim nisam igrao, ali koji godinama tako igra – Šejn Larkin. Neverovano je opasan u napadu, ali je Efes bio veliki tim jer je on kao najbolji ofanzivni igrač predstavljao pakao u odbrani. Nije najjači i najviši, ali se mnogo trudio. Poštujem to. Pravi lider.“
Nando De Kolo – neverovatan fudbaler
Kad već mešamo dva sporta – ko je najveći fudbaler među košarkašima od Vestermanovih saigrača?
„Prvog ne znate, pa neću ni da kažem. Drugog, već, svi znaju – Nado De Kolo. Neverovatan fudbaler. Igrali smo mnogo puta, išli zajedno na odmore… Stvarno ume. To je, inače, zanimljivo – svi moji saigrači koji su dobri u fudbalu, nekada su trenirali i uopšte ne gube brzinu pri promeni pravca. A to je i Nandova najveća snaga! Kad skreće, on ne da ne gubi brzinu, već je još brži! To je nešto u čemu su fudbaleri dobri. Inače treniranje drugih sportova u mlađim danima uvek pomaže u košarci za tehniku.“
Nedavno je pušten u etar dokumentarni film o skandalu na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, gde je reprezentacija Francuske ne samo rezultatski podbacila, već su se pojavile priče o sukobima, razne lažne informacije, uključili su se političari, postojao je strašan raskol između igrača i selektora…
Bila je 2010. godina, a Leo dobro pamti kako je francuska javnost gledala na tu reprezentaciju. Svi su nazivali sjajne igrače izdajnicima zbog protesta koji su izveli u kampu u Južnoj Africi.
„Gledao sam i ja dokumentarac“, kao da je uzdahnuo Vesterman. „To je bilo nešto što je eksplodiralo. Nismo imali toliko informacija šta se dešava osim onoga što je u novinama i na TV. Ja sam imao 18 godina i nisam znao mnogo o profesionalizmu. Sada bih imao drugačiji pogled, jer znam kako je biti deo grupe, kako ne obraćati pažnju na spoljne faktore. Ali, tada je u očima svih nas to bio skandal. Predsednik države je bio uključen!“
Leo dodaje:
„I dalje ima dosta toga što ne razumem, čak i posle filma. Sada je selektor Domenek u svim medijima, ali i dalje ne razumem zašto, recimo, nije odmah svima rekao da mu Anelka nije izgovorio ono za šta je optužen? Zašto nije to priznao? Nikada nećemo to shvatiti. U očima sveta to je bilo skandalozno“.
Tog jutra, na svakom stolu, svakog kafića, stajale su novine
U tom filmu ogroman uticaj na sve kako su prikazani incidenti u reprezentaciji Francuske ima i najveći sportski medij, L’Equipe. Na naslovnici prestižnog dnevnika osvanulo je „Va te faire enculer, sale fils de pute“. U prevodu, „Idi j..i se, prljavi k…in sine“.
Koliki uticaj mediji imaju uoči svakog velikog šampionata kada je u pitanju fudbalska reprezentacija Francuske? Pitanje na koje nekadašnji plejmejker Partizana nudi sjajan odgovor:
„To je specifično za fudbal i za glavne face – Vembanjamu, Parkera, Gobera, Djupona… Za superstarove i za fudbal. Tu se jasno vidi kulturološka razlika između, recimo, Srbije i Francuske. Recimo, nikada se javno ne psuje u Francuskoj, uvek tražimo neki bolji izraz čak i kada napadamo ljude. A tada je L’Ekip napisao na naslovnoj strani jednu od najgorih uvreda koje možeš da čuješ u Francuskoj! To nikada nismo videli i mislim da više nikada nećemo videti. L’Ekip je najveći list u sportu. Tog jutra, na svakom stolu u svakom kafiću novine su ležale sa takvom naslovnom stranom. Svi su videli! Svi su bili šokirani. Šokirani!!“
Ali, film kaže…
„Sad vidiš da se to nije desilo, ali kasno. Svi su doživeli tako. Te reči na francuskom jeziku su mnogo, mnogo jake. To izgovoriš samo kada nekoga želiš strašno da uvrediš. U Srbiji se to ne shvata kao uvreda, deo je govora. U Francuskoj ne sme tako. Uz jutarnju kafu su svi to pročitali i strašno je uticalo na to kako su ljudi gledali taj tim.“
Tu generaciju napali su svi – mediji, navijači, političari… Čisto kao primer pod kakvim pritiskom Trikolori dolaze na velika takmičenja. Dembele, Mbape, Olise i kompanija su zato posebno oprezni. Aktuelni vicešampioni sveta, međutim, imaju veliku podršku javnosti.
I Vesterman veruje u njih dok slavi odličnu sezonu u dresu Kompostele. Osvojio je prvo mesto u drugoj ligi i vraća se u ACB.
„Osećam se sjajno. Izvanredna sezona!“
Pred kraj takmičarske godine, video je kako jedan od najdražih prijatelja iz košarke ispunjava svoj san. Žofri Lovernj se vratio u Partizan.
„Mnogo, mnogo sam srećan zbog njega. To je nešto što je toliko želeo već godinama. Samo da opet zaigra u Partizanu. Svi znaju koliko voli Srbiju i Partizan. Uči jezik, želi da živi u Beogradu. To je nešto posebno za njega. Svakog dana se dopisujemo, pričamo o tome…“
Barem znam da sećanje na Duleta živi večno
Nažalost, desilo se još nešto o čemu su pričali, o čemu pričaju i o čemu će, kako sam Vesterman kaže, uvek pričati. Smrt Duška Vujoševića je mnogo pogodila njegove đake.
„Pamtiću uvek taj dan. Izašao sam sa jutarnjeg treninga i dobio poruke od Gagija, Luče, Bogija, Žoa… To je bio šok. Još pričamo o tome. Bio sam na Fajnal-foru Evrolige, imao sam priliku da se vidim sa Kecmanom i drugim srpskim legendama. Na sve je mnogo uticao. Ta veza sa Duletom je bila posebna. Zaista imam osećaj kao mi je neko iz porodice umro. I vidim da su se svi tako osećali. Nikada tako nešto nisam video – da je jedan čovek spojio ljude, da svi zajedno razmišljaju na isti način. Veoma mi je emotivno pričati o njemu. Imao sam priliku da radim i u Limožu sa njim, kao otac mi je bio. Ali, barem znam da će sećanje na njega živeti zauvek. Sve lekcije ostaju u nama.“
Tišina…
„Vidimo se sledeće sezone. Sigurno ću doći. Da vidim Žoa u Partizanovom dresu. Da ponovo proživim isto. Da dovedem decu i pokažem im gde sam odrastao kao čovek i kao košarkaš. Sada su dovoljno porasli da mogu da shvate.“
Kao što je i mali Leo Vesterman, davne 1998, shvatio. Pa je shvatio i 2010. kao tinejdžer. Onda je mnogo toga shvatio u Partizanu. Kao i ove, 2026. godine, kada je shvatio dokle mogu da idu ljudske emocije kad je tuga zajednička.
A njegova deca će, možda baš posle Svetskog prvenstva u fudbalu, shvatiti dokle mogu da dođu emocije i kad je sreća.
Bonus video:
