Marina Spasić vizualizuje UFC debi: U svakoj situaciji na kraju ja pobedim

Hotel „Kraun plaza“ bio je prepun UFC boraca, učesnika u Power slap takmičenju, ljudi iz organizacije, trenera, menadžera… Svi su koristili slobodno vreme između treninga i drugih obaveza da izađu na prijatnih 40+ stepeni i prošetaju prestonicom Srbije.

Velika većina bi se ispred kružnih vrata okrenula oko svoje ose da bi se orijentisala na koju stranu da krene. Samo je jedna devojka dobro znala kuda će. Tu je odrasla. Tu živi. Njoj pripada leva obala Save. Isto kao što joj pripada sadašnjost, ali i budućnost, dok čeka prvu UFC borbu u karijeri.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Marina Spasić, harizmatična Beograđanka, pred punom Arenom boriće se protiv Stefani Lusijano iz Brazila u prvom meču spektakla UFC Fight Night: Medić vs. Rodriguez čiji je kompanija Meridianbet Presenting Partner.

„Dugo su postojale naznake da će UFC doći u Beograd. Stvarno deluje kao san, jer svima nama borcima, kada krenemo da treniramo, UFC deluje daleko. Ljudi nikada ne vide ceo put, to vidi samo porodica. Moj put traje 15 godina, počela sam sa 17. Prvo je bio amaterski, pa profi kik-boks, onda MMA. Posle svega, ovo je bukvalno ostvarenje sna i mnogo sam srećna što je u Beogradu. Sve se poklopilo baš kako treba tako, čak i da je moj meč prvi na programu, što mi znači jer moj trener ima još šest boraca i realno neće moći baš svima da nam se posveti u smislu zagrevanja i ostalih detalja. Dobro je da ja to prvo nekako završim, pobedim i onda da se opustim“, kaže Marina Spasić u razgovoru za Meridian sport tokom kojeg, verovatno u svakoj sekundi, gubi po još koji gram da bi na merenju sve bilo kako treba.

Mnogi sportisti vizualizuju ono što će se dešavati na borilištu, što im olakšava da budu spremni za sve situacije. Marina Spasić deluje kao Robert Dauni Junior u ulozi Šerloka Holmsa…

„Bukvalno zamišljam sve! Trenutak izlaska pred publiku, kako se fokusiram na meč, pa onda samu borbu… Šta god da zamislim da se dešava, bukvalno u svakoj situaciji – pobeđujem! Dobro, tuča je, ali na kraju uvek ja pobedim. Tuča gore – pobeđujem. Tuča na podu – pobeđujem. U mislima ne dajem ni najmanje prostora protivnici. I onda, naravno, tu je slavlje koje sam zamislila“, osmehuje se devojka sa jasnom vizijom šta će se dešavati u subotu, 1. avgusta.

Odrastala je u Bloku 64. Roditelji su joj i dalje tamo, dok se Marina u međuvremenu preselila ne tako daleko, na Bežanijsku kosu. Ipak, Kraun plaza je njen dom ovih dana.

„Prija mi što sam u hotelu, kao da nisam blizu kuće. Nekako se izoluješ, jer mi je malo napeto poslednjih dana uz sve oko UFC. Za prethodne mečeve ljudi nisu ni znali, a sada bukvalno odem u radnju i prodavačica me pita o borbi. Mislim, nisam nervozna, uživam, ali neka pitanja umeju da me iznerviraju. Samo nemojte ništa da me pitate – hoću li pobediti, jesam li spremna, kako ću proći vagu, ’joj al’ si smršala’… Ume da iritira.“

Marina kao da je u tom trenutku dodatno otvorila oči i obratila se u kameru Meridian sporta:

„Evo poruka: Ljudi, dovoljno je da kažete srećno i čujemo se posle meča. To je to. Stvarno ću vam biti mnogo zahvalna!“

U vizualizaciji borbe Beograđanka uvek dobija, ali tu je i protivnica…

„Težak meč za jedan UFC debi. Imam protivnicu koja je radila već tri meča u UFC, ima dve pobede i poraz ’split decision’, tako da je realno mogla da bude na 3:0. Nekako kao da su mi dali test meč, ali smatram da sam bolja od nje, nadam se da ću to i pokazati. Dobra prilika da se vidi moj kvalitet.“

Marina Spasić je prešla sa kik-boksa na MMA. Komplikovan ili zanimljiv prelazak?

„Nisam nikada planirala da pređem, nije mi se sviđao MMA, ali je moj menadžer, Pedro, koji me sad potpisao za UFC, rekao mom tadašnjem treneru u Sinđi da bi bilo dobro da radimo i jedno i drugo, da je MMA sve popularniji. Svidelo mi se, mnogo mi je prijala promena, definitivno sam se zasitila od kik-boksa posle devet godina, bila je i Korona, nije bilo puno mečeva…“

Šta devojku od 17 godina privuče borilačkim sportovima? Šta je privuklo Marinu?

„Ceo život sam zaluđena za sport. Ja sam Beograđanka koja, verujte, ne zna gde je jedan od tih ’splavova’. Moji roditelji su me sa sedam godina, zajedno sa sestrom, upisali na sport. Mene na atletiku, nju su umetničko plivanje, ona je do fakulteta ostala u tome, a ja sam se do srednje škole takmičila i bila u reprezentacijama. Trčala sam prepone i sprint. Moji snovi su bili vezani za atletiku i vrhunski sport. Malo mi je postalo dosadno da idem na treninge, nisam više ostvarivala dobre rezultate i rešila sam rekreativno kik-boks. Posle šest meseci su me pitali da odradim prvi meč i ja sam počela da pobeđujem, što je pomoglo da se zaljubim u sport.“

Da devojčice i dečaci drugačije shvate ovaj sport, ne kao tuču?

„Za mene je MMA umetnost. Dugo je bilo potrebno da to moja porodica prihvati, jer oni nikada nisu bili za to da se ja borim. Super im je što sam sportista, ali nekako – devojka si, što glavu da ti razbiju, što da ti polome nos. A meni nos nikad nije slomljen, nikad nisam imala štetu, hvala bogu. Ne znači da neću imati, ali takve povrede možeš da doživiš i u drugim sportovima. Za mene je sve to umetnost i volela bih da svi dožive tako ovaj sport. Kad bi samo ljudi videli naše treninge… To su sparinzi na kojima radiš kao u igrici, vežbamo sve i svašta, kao šah.“

Na Instagram nalogu ime je „Maki Beki“…

„Beki je bio moj pas koji, nažalost, više nije živ. Uz njega sam odrasla. Kad sam pravila Instagram nalog, pre mnogo godina, nisam znala kako da se upišem i tako sam. To je bilo baš davno.“

Pominjanje ovog naloga nije slučajno. Borci su generalno veoma aktivni na društvenim mrežama. Ima i logike, jer sportisti iz tradicionalno popularnih „disciplina“ rastu maltene organski, lakše.

„Mnogo nam to znači, zbog sponzora. Nije lako što se tiče finansija, jer dosta sponzora nudi svoje usluge, ali ne finansije. A sve košta – treninzi, oporavak, putovanja… Mreže nam znače i zbog samog UFC-a, pre će te uzeti ako si atraktivan na Instagramu.“

Marina je ušla u UFC svet, ali je ostati u njemu izuzetno teško. Da li je to pritisak ili samo izazov? S obzirom da sve vizualizuje, zašto ne i budućnost?

„Ne želim da mi bude pritisak, zato što sam godinama bila pod presijom ’moram da uđem, moram da uđem, moram da uđem…’.  Onda sam u nekom trenutku samo popustila i bila bukvalno ’ne želim da uđem u UFC, samo da se takmičim dok mi je lepo.’ I BAM, dolazi poziv. Zato i sada želim da uživam u svakom trenutku, čak i u skidanju kilaže, koliko god je teško. U celom ovom procesu. Nadam se da ću se pokazati u najboljem svetlu, da ću pobediti, onda dobiti sledeći meč, novi ugovor… Sve da ide svojim redom, prvo top 15, pa top 10, top 5 i naravno da imam priliku da se borim za titulu, da je osvojim, barem jednom odbranim… I eto!“

I eto… Što se tiče borbi. Ali ne i MMA. Jer, Marina Spasić ima svoj klub u kojem radi sa mladima.

„Deset godina držim deci treninge, a pre tri godine sam otvorila svoj klub ’Striker team’. Tako sam ga nazvala jer sam u MMA udarač. Želela sam da spojim MMA i kik-boks kao što se kod mene sve to spojilo. Napravila sam i svoj logo. Ljubav mi je da radim sa decom sviđa mi se da to i u budućnosti bude slučaj. Volela bih da jednog dana imam i svoju salu, odnosno sa dečkom pošto i moj on drži treninge u našem sada zajedničkom klubu. On za odrasle, ja za decu, tako smo se podelili. Volela bih da jednog dana zajedno otvorimo neku zajedničku salu, da tu unapređujemo mlađe generacije i da drugim ljudima prenosimo ljubav prema ovom sportu“, dodala je devojka koja otvara spektakl u Beogradu, ali i otvara vrata karijere koja bi mogla da dosegne najveće visine.

Devojka za koju vredi navijati. I ne pitati je da li će da pobedi. Jer to je u njenim mislima jedina opcija.

Bonus video: