Trajković, crno na belo: Pajola uz Avramovića najbolji defanzivac Evrope! Pričao sam mu o Partizanu i koliko bih voleo da tamo pređe... Navijači će ga ceniti

Bura je savijala nekoliko palmi oko Topolice kada je Nenad Trajković izašao iz dvorane. Brisani prostor od ovog sportskog kompleksa ka moru nije pomagao.

Ipak, iskusni trener je bio zadovoljan. Utisak je – kao i uvek posle rada sa Nikolom Vučevićem. Trenirati besprekornog profesionalca i čoveka, pa toliko godina unazad, predstavlja poseban plezir. Zadovoljstvo je, nema dileme, obostrano.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Na nemušto „Kako je Nikola? Spreman za novu sezonu?“ stiglo je ljubazno „poklapanje“ iz Bara:

„Nije, niti treba da bude. Od jedan do deset, sada je na petici. Ali dobar je. Bilo je drugačije kad je igrao za reprezentaciju, a sada treba da bude spreman za početak priprema.“

Povod okretanja broja nekadašnjeg prvog trenera Partizana, čoveka koji je godinama, pa i decenijama, bio deo struke kluba iz Humske, ipak se odnosio na neku potpuno drugu temu od forme sjajnog NBA asa.

Na izgovaranje imena i prezimena „Alesandro Pajola“ i kluba „Partizan“, Trajković se upalio.

„Nije me uopšte iznenadilo“, rekao je iskusni trener koji je prošle sezone radio u Virtusu kao asistent Duška Ivanovića, a sada je iz uloge slobodnog agenta ispratio kako je Italijan potpisao za njegov voljeni klub.

„Znao sam da će Pajola 100 odsto da ide iz kluba. Neviđeno dobar momak i radnik, bio je i kapiten. Uvek pozitivan. Dok je Pajola bio sposoban, dok nije povredio meniskus, Virtus je igrao dobro. Onog momenta kad više nije mogao, sve se promenilo. Igrač je koji donosi nestvarnu energiju – boriće se svaki put kad je na terenu. Dvojica najboljih defanzivnih igrača Evrope su Aleksa Avramović i Alesandro Pajola. Imati takve u timu, znači imati i drugačija energiju, odbranu...“

„Zašto?“, sam je sebi postavio pitanje Trajković i odmah ponudio odgovor:

„Zato što su oni plejmejker, uvek ispred drugih u odbrani. Ostali ih gledaju i vide kako pritiskaju, kako se bacaju za loptu, kako pomažu i to se momentalno prenosi na ekipu. Igrali smo mnogo dobro i dobijali timove sa većim budžetima i slavnijim igračima zahvaljujući njegovoj energiji. Virtus je pobeđivao zahvaljujući njemu, a ne zahvaljujući Edvardsu. Kad je pao Pajola, više toga nije bilo i sve je otišlo niz vodu.“

Iz reči Trajkovića može da se zaključi kako će podvući crtu i pre nego što se podvuče crta…

„Srećan sam što je došao u Partizan. Klub mnogo dobija sa njim kao bekap plejmejkerom. Igra sasvim drugačije od drugih, sa velikom, jakom odbranom, dobar u tranziciji, razume košarku, nije alav, hoće da druge učini boljima… Nije veliki šuter, ali ako ostane sam – pogodiće. Ima odlično telo, mnogo je pametan u odbrani, kad preuzme zna kako da sačuva visokog… Partizan će mnogo da dobije!“

Čovek koji je prvi put kao asistent u Humskoj radio davne 1987. godine, zatim krajem milenijuma i sedeo na mestu prvog trenera Partizana, samo je jedan od ljudi sa naših prostora sa kojima je Pajola radio u Virtusu. Saša Đorđević mu je otvorio vrata, mentori su mu bili Stefan Marković i Miloš Teodosić, na kraju ga vodio Duško Ivanović, pa Nenad Jakovljević… Od svih je nešto pokupio i to mu je mnogo pomoglo, kaže Trajković.

„Čuo sam se sa njim, čestitao mu. Još tokom sezone sam mu pričao o Partizanu, kakav je to klub, da sam bio trener… Pričao sam mu o navijačima, o tome da je Partizan jedan od retkih klubova koji ima toliko verne gledaoce da oni pomažu kroz navijanje, ali i oko logistike. Da je tu oduvek vladao prepoznatljiv duh. Kad je svima saopštio da će sigurno da napusti klub, rekao sam mu da bih voleo da izabere Partizan. Nije ni boje promenio, ostaje crno-beli. Znam da će biti srećan.“

I ne samo on…

„Partizan je mnogo dobio njegovim dolaskom. Navijači će sigurno znati da cene tu energiju koju on donosi.“

To će biti osveženje, s obzirom da su fanovi crno-belih na prvu, posle potpisa Pajole, reagovali ističući njegovu slabu statistiku.

„Pa to su gluposti!“

Trajkovićeva reakcija je bila očekivana nakon svega što je prethodno rekao:

„Čovek sa takvim sajzom i energijom, takvim IQ, koji može da predvidi sve u odbrani i uradi sve što mu trener nacrta… To su igrači koji su potrebni svakom timu! Pa ne možeš da imaš desetoricu koji traže loptu! On je igrač zadatka kojeg svaki trener voli“, rekao je iskusni strateg naglašavajući SVAKI.

„I nije samo u pitanju energija. On donosi dobru hemiju, a to je najvažnije. Možeš da imaš petoricu ekstra igrača sa po 20 poena u rukama, ali ako nema pravog ambijenta – džabe. Vvideli smo to bezbroj puta. Veliki timovi su pokazali kako to izgleda.“

Na koga, iz prošlih vremena, podseća Pajola? Pitanje na koje bi nekom drugom bilo potrebno više vremena za odgovor? Trajković kao iz topa ispaljuje:

„Malo na Zdovca! To je ta, dobra energija. Nije ni Zdovc bio neviđen šuter, ali je mogao da pogodi. Nije bio Stiv Neš, ali je sjajno dodavao. Nije bio Stef Kari, ali je bio odličan šuter. Jednostavno, to su igrači koji sve rade dobro. Pajola radi sve dobro. Nema ništa ’vau’ kao Teodosić, ali je igrač koji svakome pomaže. Rekao sam i njemu: ’Aleksa i ti ste najbolji odbrambeni igrači koje poznajem!’ Čak sam pre Svetskog prvenstva izjavio da je Aleksa najbolji na svetu! Srećom to je odmah i pokazao. Sve ih je u džep stavio. Tvrdim, neću ni kod Pajole da pogrešim. Mnogo će značiti Partizanu. I, da, neće dati više od desetak poena, niti imati više od tri-četiri asistencija. Ali imaće dovoljno skokova, presečenih napada, predviđanja u odbrani, kontri, čitanja, jeftinih koševa, pritiskanja, lukavih procena, finti u odbrani koja će ubiti igru protivnika…“

Ako je Trajković bio više nego raspoložen da priča o prelasku Pajole u Partizan, nije kada je pred njega stavljeno pitanje letošnjeg prelaznog roka crno-belih.

„Neka rade oni svoj posao…“

Usledio je, ipak, nastavak:

„Znam da će Paspalj da uradi najbolje što može. Jer, tržište je sada malo drugačije za Partizan, veliki igrač mora mnogo da se plati, a mislim da takav budžet sada ne postoji. Posebno s obzirom da postoje još neki igrači koji se plaćaju. Od kada je Željko otišao, deluje mi da su ambicije sponzora malo rezervisanije. Zato Partizan sada pokušava da pronađe nešto ispod radara. Nema više velikih igrača, velikih ugovora. To mora svima da bude jasno i da svi shvatimo da je vreme da se bodre igrači koje će Partizan probati da sakupi. Sa Željkom je bila euforija, energija i u Upravnom odboru. Nažalost, na osnovu onoga što trenutno vidim, neće biti borbe za plej-of. Daj bože da grešim.“

Nekada i nije loše tražiti ispod radara, pronaći energiju, ne tražiti deset lopti za deset igrača… Partizan je barem tako nekada radio.

„Prva nam je to pokazala Valensija. Sve je pošlo od dobrog skautinga, mnogo ljudi koji su tražili okolo i pronašli kvalitetne momke kod kojih su jasne velike rezerve. To je najvažnije – imati skaute koji poznaju.“

I imati, negde tamo daleko, ljude koji će reći igraču:

„Voleo bih da odeš u Partizan“.

Bonus video: