Adam Hanga o tuči sa Partizanom, plati od 100 evra i ludoj anegdoti: Nije mu se svideo TV u hotelu, pa je otišao da kupi novi…

Adam Hanga je proveo na Malom Kalemegdanu samo godinu dana, ali je ostavio utisak na sve u klubu, kao i oko njega. Prefosionalizam s kojim je pristupao svakoj obavezi bio je primer za sve druge. Uvek se znalo da je sjajan sagovornik, što je ponovo dokazao gostujući u španskom podkastu. Prošao je kroz svoj životni, kao i profesionalni put, dotakao se zanimljivih anegdota i bez zadrške pričao o raznim temama.

Vratio je film na rano detinjstvo, koje je bilo zahtevno za mađarskog košarkaša, pošto je odrastao bez oca.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Živeo sam u svom balonu u Mađarskoj. Moja porodica nikada nije putovala u inostranstvo, nismo imali finansijskih mogućnosti za to. Rastao sam sa majkom, babom i dedom u Budimpešti, u stanu od 40-50 kvadrata. Oca nisam upoznao, otišao je kada sam imao dve godine. Do 14. godine sam delio sobu sa majkom. Bilo je i teških momenata – 90-ih godina u Mađarskoj nije bilo mnogo tamnopute dece i bilo je rasizma. Ali majka me je naučila da na uvrede uvek odgovaram osmehom i da ne dozvolim da me bilo šta povredi. Nismo imali novca za nove patike svaki dan, ali bilo je mnogo ljubavi”, počeo je Hanga priču za La Bombilla.

Košarka u Mađarskoj nije popularan sport, tako da ni primanja nisu na zavidnom nivou. Košarkaš Huventuda je otkrio visinu prve plate.

“Sto evra! Prve dve godine sam igrao u prvoj ligi za 100 evra mesečno. Naravno da je malo, ali tada su plate u Mađarskoj bile potpuno drugačije nego u Španiji. Košarka mi uvek bila uživanje i hobi, a ne posao”.

Fakti govore da Mađarska većeg košarkaša nikada nije imala.

“Možda po trofejima jesam najbolji u istoriji. Moram da spomenem i Davida Kornela koji je igrao u Baskoniji i jedini je Mađar koji je igrao u NBA ligi. Ali da, po titulama u Evropi verovatno jesam pri vrhu. Inače, u Mađarskoj nisam toliko poznat kao u Španiji – tamo se prate fudbal i individualni olimpijski sportovi poput plivanja, a košarkaške utakmice se retko i prenose.”

Na pitanje da li razmišlja da završi karijeru u Mađarskoj, 37-godišnji košarkaš je odgovorio:

“Nema šanse, nemoguće! Ako to uradim, pošalji mi poruku da me podsetiš na ovo. Želim da zapamte moju evroligašku karijeru kakva je bila, a ne da se vraćam bez prave motivacije”.

Prvih pet godina profesionalne karijere je igrao u rodnoj zemlji, da bi posle toga otišao u Manresu, gde je počela španska turneja. Imao je kratak izlet u Beograd, odnosno Avelino. Ostatak je proveo u Španiji. Setio se šta ga je najviše iznenadilo kad je doputovao na Pirinejsko poluostrvo.

“Sijesta! Odem sa devojkom u pet popodne do restorana, a sve zatvoreno do osam uveče. Kod nas u Mađarskoj restorani rade od 11 pre podne do 10 uveče bez prekida. Takođe, ovde se večera u devet ili deset uveče, što je za nas bilo divljaštvo – mi večeramo u šest popodne! Ali vremenom sam zavoleo mediteranski stil života. Sviđa mi se kako stariji ljudi ovde izađu skockani u kafić, popiju kafu ili pivo i uživaju u životu. To u Mađarskoj ne postoji”.

Tokom karijere je igrao sa mnogim velikanima, a posebno upečatljiv je bio Lamar Odom. Na kraju svoje karijere, NBA as je pojačao Baskoniju, gde je igrao Hanga.

“Na prvom treningu gledaš momka i vidiš da razume košarku, ima neverovatne ruke i talent, ali psihički uopšte nije bio tu. Sećam se priče – otišao je na gostovanje u Valensiji. Nije mu se svideo TV u hotelskoj sobi, pa je kupio ogroman televizor samo da bi ga stavio u i igrao igrice jedno veče, i posle ga ostavio u hotelu! Čovek je imao previše novca i ogromne privatne probleme.”

Svojevremeno umalo nije završio u NBA ligi.

“Leto 2017. godine je bilo najfrustrirajuće u mojoj karijeri. Proglašen sam za najboljeg defanzivca Evrolige, istekao mi je ugovor, a čelnici San Antonija su dolazili na sve moje utakmice. Čim se završila sezona, odleteo sam u San Antonio. Proveo sam tamo dve nedelje, gledao kuće, razgovarao sa upravom – sve je bilo 99% završeno. Zbog toga sam odbio zvanične ponude Reala, Barselone i Baskonije. A onda sedim u Mađarskoj, spremam se za Evropsko prvenstvo i stiže mi poruka od američkog agenta: „Ipak su odlučili da te ne potpišu.“ Ostao sam u avgustu bez kluba, a svi evroligaši već sklopili timove! Na kraju je jedina opcija bila Barselona.”

U Blaugrani je bilo turbulentno, ali je na kraju bilo prilično uspešno.

“Počeli smo sa Sitom Alonsom i bilo je užasno. Gubili smo sa po 30 razlike, bili predzadnji u Evroligi… Bilo me je sramota da izađem na ulicu. A onda u februaru dolazi Svetislav Pešić i sedam dana kasnije osvajamo Kup Kralja!”

Posle četiri godine u Barsi, usledio je šokatan transfer u madridski Real.

“Nisam mogao ni da zamislim to. Agent me zove i kaže: „Imamo ponudu Reala.“ Ja u šoku! Ali te dve godine u Madridu su mi bile najbolje u životu – i igrački i porodično”.

Ne krije da je osvajanje Evrolige bila njegova opsesija.

“Jesam, to mi je bila opterećujuća opsesija. Osećao sam da ako ne osvojim Evroligu, moja karijera neće biti potpuna. I konačno se desilo 2023. u Kaunasu. Kakvo olakšanje!”

Put do titule je obeležila čuvena serija sa Partizanom u četvrtfinalu.

“Gubimo 0-2 u Madridu, ulazimo u svlačionicu, ja sedim pod tušem pored Serhija Ljulja i gledamo se: „Majko moja, kakva sramota, kakav raspad, moramo ovo da završimo kako znamo i umemo.“ I onda se desi onaj haos na terenu. Ja sam bio na klupi i u jednom trenutku sam zakoračio na teren. Da nisam napravio taj korak, ne bi me suspendovali i bio bih u sastavu za treću utakmicu, ali srećom – dobili smo naredna dva meča u Beogradu. Igrali smo čistu košarku, bez ikakvih kalkulacija, prošli na F4 i na kraju uzeli titulu. Taj momenat u Madridu nam je potpuno preokrenuo sezonu.”

Bonus video: