Ne kaže se slučajno da nema većeg uspeha od dobre dece. Darko Miličić je kao mlad dotakao zvezde – bio je drugi pik na NBA draftu, osvojio šampionski prsten… Ali, sigurno je da srce drugačije i lepše kuca dok gleda svog sina kako pleni na Evroliginom kvalifikacionom turniru za juniore.
Može da bude ponosan, pre svega zbog vaspitanja, jer je mladi Lazar Miličić u nekoliko minuta demonstrirao na praktičnom primeru šta su bonton, neposrednost i harizma. Iako redari nisu dopustili da kratki intervju obavi kraj biste legendarnog Aleksandra Nikolića, nije imao problem da prođe ceo hodnik kultne dvorane kako bi ga „maltretirali“ dosadni novinari, a razlog nije samo to što je dobar momak, već i činjenica da izrasta u ozbiljnog košarkaša – pomalo drugačijeg od svojih vršnjaka.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dok je većina klinaca usmerena isključivo na koš i razmišlja kako da po svaku cenu provuče loptu kroz obruč, Lazar je ostavio utisak igrača koji vidi širu sliku, koji voli da doda i učini da tim izgleda bolje.
Prvi dan ANGT turnira „Marko Ivković“ nije doneo pobedu njegovog FMP-a, ali jeste kvalitetnu utakmicu protiv Partizana, dok je Miličić junior iskočio u prvi plan – i to upravo timskim načinom igre. Meč je završio sa 11 poena, sedam skokova, četiri ukradene lopte i tri blokade, što je u zbiru donelo indeks 19. Iako je poraz ostavio gorak ukus, premijera na evropskoj sceni izmamila je dečački osmeh na lice kadetskog šampiona Evrope sa reprezentacijom Srbije.
„Prvi utisak oko celog turnira je sjajan. Ovo mi je prvi ANGT i, hvala Bogu, mogu da igram na ovom nivou. Nažalost, izgubili smo. Hvala Bogu, osećao sam se sjajno na terenu, a kad imam ovakav tim iza sebe, onda uvek moram da dam sve od sebe, a pobede uvek moraju da nam budu cilj.“
Lazar će tek u julu napuniti 17 godina, što mu ne smeta da već igra sa starijima. U Dinamiku, sa kojim je FMP sklopio saradnju, brusi se kroz prvi tim, dok u mlađim selekcijama dominira i puni kolone.
„Sve ide u najboljem pravcu. Trudim se svakodnevno, radim sa starijim momcima, što mi mnogo znači. Treninzi sa njima su intenzivniji i čine da postajem bolji igrač.“
Uvertira u sezonu bila je idealna, jer je zajedno sa svojim vršnjacima osvojio Evropu.
„Reprezentacija mi je dala neverovatan vetar u leđa i to je nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi. Pokazali smo se u najboljem mogućem svetlu i, što je najvažnije, borili smo se za našu zemlju do samog kraja.“
Nije moglo da se ne primeti broj na Lazarovim leđima – osim lika, i 31 na dresu podsećao je na jednog bivšeg košarkaša.
„Jeste. To je zbog tate“, odgovorio je Miličić s posebnom dozom emocije.
Darko je u društvu Saše Pavlovića, koji je takođe u Pionir došao zbog sina, ispratio utakmicu FMP-a i Partizana. Bilo je jasno nekoliko rečenica da se zaključi da je nekadašnji as Detroita najveći oslonac u životu mladog Lazara.
„Mnogo mi znače tatini saveti i uvek se trudim da ih poslušam i odmah prenesem na teren. Posle svake utakmice ide analiza – i kad je dobro i kad je loše, uvek mi kaže šta treba da popravim, šta je bilo dobro i na čemu moram da radim u narednom periodu. Kad odem kući, stalno radi sa mnom individualno. Uvek želi da mi izađe u susret, a ja jedva dočekam, jer je rad sa njim nešto najbolje za mene.“
Zbog svega navedenog, odgovor na pitanje o uzoru bio je i više nego očekivan.
„Na prvom mestu je tata, pa svi ostali. Iz NBA lige je to Janis, dok iz Evrolige volim Dvejna Bejkona.“
Košarku obožava da gleda, a jedan tim prati više nego ostale.
„Evroligu volim i zaista je mnogo pratim, dok NBA ne stižem zbog termina. Više mi prija Evroliga jer je tuča, intenzitet, uvek je napeto. To pratim stalno, naravno i zbog Zvezde. To je ljubav koju mi je tata preneo, tako da kad god mogu – ispratim.“
Ima svoje favorite u redovima crveno-belih.
„Najviše mi se sviđaju Batler i naravno Dobrić. Njegova energija i borbenost za tim je nešto što nikada nisam video.“
Utisak je i da Lazar ima taj timski gen koji poseduje i Ognjen Dobrić. Od svih na turniru, kod njega je taj momenat došao prirodno.
„Gde god sam igrao, uvek sam voleo da asistiram i da izbacim pas saigraču, jer se tako ceo tim diže. Uvek sam više voleo da igram timski nego da budem onaj koji vuče sam.“
Pre dolaska u Dinamik bio je godinu dana u Španiji, gde je radio na sebi.
„Španija je potpuno drugačija košarka – mnogo brža, agresivnija, nema ‘overavanja’ lopte od strane sudije… Hvala Bogu, imao sam takvo iskustvo, koje mi je mnogo značilo za dalje.“
Ne opterećuje se previše budućnošću, ali zna da se vrhovi osvajaju samo na jedan način.
„San svakog dečaka je da ide u NBA, pa tako i meni. Do toga mora još mnogo da se radi, da se sluša… Do toga samo znoj i krv“, zaključio je Lazar Miličić za Meridian sport.
Bonus video:
matija
Svaka mu čast na ovakvom razmišljanju ima to u svom DNK otac mu je bio isti takav i vidi se na koga je