Aleksandar Đorđević je dobio nagradu Gigantesa za međunarodnu legendu. Tim povodom, jedan od najvećih košarkaša Evrope svih vremena, potom i osvajač tri medalje sa reprezentacijom Srbije kao selektor, gostovao je ovom španskom renomiranom časopisu.
Đorđeviću su tokom intervjua kolege pokazivale različite naslovnice, trenutke i ključne fotografije iz njegove karijere, posebno iz igračkih dana, kako bi podelio svoja sećanja i ispričao kako je proživljavao te situacije.
„Cilj je bio da se približimo jednoj neponovljivoj karijeri igrača koji je deo istorije evropske košarke.“
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Ovo je prvi put da se Savezna Jugoslavija vraća na turnir, posle tri godine totalnog embarga prema našoj zemlji. Tada su govorili da je to protiv režima, ali danas znamo da je tu bilo mnogo više stvari u pozadini“, počeo je Đorđević da objašnjava fotografiju na kojoj on drži pehar namenjen osvajaču Evrobasketa 1995. godine.
„Vratili smo se kroz kvalifikacije u Bugarskoj, pobedili Bugarsku u produžetku slobodnim bacanjem Paspalja, koji baš i nije bio dobar izvođač slobodnih bacanja, ako se dobro sećam. Tako smo se kvalifikovali za Evropsko prvenstvo. Tokom te tri godine bez takmičenja, Dušan Ivković nas je svakog leta okupljao da igramo neke prijateljske utakmice, da ostanemo zajedno kao tim. Jer 1992, tri dana pre ulaska u olimpijsko selo u Barseloni, uvedene su nam sankcije. Sećam se da smo posle treninga ušli u sobu, a Savić mi kaže: ’Brate, vidi ovo.’ Uključimo CNN – embargo. Sišli smo dole bez tuširanja, svi gledamo… Rekli su nam: ’Svi idite kući.’ Na Evrobasketu 1991. je Jure Zdovc morao da ode tokom takmičenja. Dobio je poziv od svoje vlade kada je počeo rat između Jugoslavije i Slovenije. Nije igrao poslednje utakmice.“
Šta je Đorđeviću značilo pevanje pesme „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ – upitan je velikan magične igre dok se vrteo snimak proslave na Balkonu.
„Kako znaš za to? Ja sam odrastao uz bend Električni orgazam. To je bila pesma moje generacije. Igrao sam rokenrol po celoj Jugoslaviji. Osećao si se kao da možeš da slomiš ruku medvedu od 200 kila. Toliko si bio jak. To je bilo pitanje ponosa. Kod nas postoji taj inat – kažeš mi ’ne’, ja kažem ’sad ću da ti pokažem da može’. Ako sam osoba kojoj je pravda važna, onda me nepravda još više pokreće. Mislim da smo tada doneli malo pravde našoj zemlji. Bila je to velika radost.“
Đorđević je ubrzo obukao dres Barselone, 1996. godine.
„Pre Barselone, zvao me Fortitudo da se vratim u Bolonju. Ali Barselona je imala lošu sezonu – bila je deveta, van plej-ofa. Karnišovas je bio tamo, a on mi je kao brat. To mi se dopalo. Sećam se da je u Portlandu bila strašna oluja. Na aerodromu nije bilo ni struje. Zvali su me i rekli da ne uzimam let jer ugovor nije gotov. Rekao sam: „Ne zanima me – ja letim. Dok stignem, završite sve. Ne zanima me novac, klauzule…“
Usledilo je finale protiv Reala (još jedna naslovnica Gigantesa):
„Dobili smo prvu u Madridu, izgubili drugu – 1:1. Igrali smo po sistemu 2-2-1. Treću smo dobili u Barseloni. Četvrta utakmica – sve spremno za slavlje titule. Velika greška. Real dobija slobodnim bacanjem Alberta Ererosa posle faula Karnišovasa. Peta utakmica u Madridu – sve već spremno za slavlje na Cibelesu, ali nisu računali na nas. Bili smo spremni za takve utakmice. Iskusni.“
Sledeće što je Gigantes stavio na naslovnu stranu – poljupci Đorđevića i Dejana Bodiroge.
„Dejan i ja… To je brat. Divim mu se – karakter, talenat, smirenost. On nije impulsivan kao ja. Radili smo zajedno 2014. u reprezentaciji – on kao direktor, ja kao selektor. Bili smo uspešni jer smo mnogo razgovarali.“
Bombardovanje 1999. godine i legendarna fotografija Đorđevića sa natpisom „Zaustavite rat“ u dresu Barselone.
„To je bio težak trenutak. Rođena mi je ćerka u Barseloni. Igrali smo srcem. Blaugrana je bila puna…“
Detinjstvo… I fotografija malog Saše sa barjakom Partizana.
„Ova slika je sa derbija Partizan – Crvena zvezda 1972-73. Moj otac je bio trener Zvezde“, smeje se Đorđević. „Simonović je dao 59 poena bez trojki – i izgubili su. Partizan je pobedio. Kao dete sam trenirao sa tim igračima – Slavnić, Simonović… Svi su me pazili. Ali sam postao navijač Partizana zbog porodice. Deda mi je bio partizanima u ratu, ubijen je 1944. Baka je posle toga bila uz Partizan. Nije bilo opreme tada – ona mi je šila crno-bele stvari. Poslala bi me napolje da igram. U kraju su svi navijali za Partizan – i tako sam i ja postao navijač.“
Prolazak kroz istoriju sa jednim od najvećih igrača svih vremena… Uvek uzbudljivo.
Bonus video:
Bilal
Šta je čovjek sve prošao i dokle je došao šta je sve postigao i osvojio izrastao u ikonu jednog sporta veliko poštovanje prema njemu i kao čovjeku i kao igraču i treneru na svakom polju se ostvario
simona
Saša Đorđević je sportista kojeg svi poštuju i vole nevažno je za koji tim navija.
lola
Dobar čovek, jedina mana mu je što navija za Partizan, tu je nekako omanuo.
sara
Trener za primer, igrac za primer i na kraju i najvaznije od svega čovek za primer
nika
Sale Djordjevic je legenda košarke, njega vole i zvezdasi i Partizanovci