Sa dečačkim osmehom, skroman ali vrlo svestan sebe i puta kojim želi da ide, Simonas Lukošus je stajao praktično sam u hodniku dvorane u Badaloni, čekajući da dođe red na njega za davanje izjava. Kad je ugledao da ga fotografišemo sa peharom namenjenim najboljem igraču Fajnal-fora, dodatno se ozario i pozirao.
Delovalo je da to radi samo da bi pomogao nekome, u ovom slučaju novinaru. Na „hvala“ je odgovorio sa „naravno, uvek“.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Postoji nešto čisto u tome kada si u senci. Poznatim asovima je preko glave kamera i diktafona, imaju drugačiji odnos prema tom delu posla. A 23-godišnjak koji stranicu na Wikipediji ima samo na nemačkom jeziku, a koji je sasuo rafal od sedam trojki – šest u poslednjoj četvrtini i produžetku – u finalu Lige šampiona u Badaloni, uživao je u jednostavnosti i lepoti života. Uživao je u tome što je sa saigračima iz Ritasa preokrenuo minus 20 sredinom treće četvrtine protiv AEK-a i došao do titule.
„Ovo je ogledalo našeg tima ne samo tokom ove utakmice, već cele sezone. Toliko toga se dogodilo što smo pregurali. Čak je i Džerik (Harding) tokom dodele priznanja istakao naš otpor. To nas je dovelo do titule“, pričao nam je Lukošunas posle velikog preokreta i trijumfa.
Sve što su radili cele godine stalo je u poslednjih 10+5 minuta.
„To je košarka, nije gotovo dok nije gotovo. Ušli smo u tu poslednju četvrtinu sa pravim mentalitetom. Zajedno smo ostali do kraja. Okupljali se prilikom svake pauze. U tome je stvara. Znali smo da je potreban samo jedan šut. Smejali su nam se, ali ovo je bio naš cilj, verovali smo da možemo da budemo na Fajnal-foru i da budemo šampioni.“
Izgledao je impresivno, nezaustavljivo… I to momak koji nije postigao koš u polufinalu!?
„Ne znam da li taj osećaj može da se uporedi sa bilo čim. Svaki sportista želi to da doživi. Drago mi je što je meni sve to došlo u finalu. Ne bih rekao da sam bio nezaustavljiv, ali prestaneš da razmišljaš, igraš slobodno i iskoristiš priliku.“
Džerik Harding, prvi strelac i najbolji igrač tima, postigao je samo jedan poen za tri četvrtine… Posle se upalio, ali je pao u senku mladog saigrača. Da li je Simas osetio da mora da preuzme već odgovornost – pitamo heroja.
„Mnogo smo verovali u Džerika, bez obzira na okolnosti. Znam kakav je igrač i znam da će nas pokrenuti. Nisam osećao nikakav ekstra pritisak, ali odbrana se očigledno fokusirala više na njega, što je otvorilo meni više prostora. Iskoristio sam ga“, odgovara na pitanje Meridian sporta.
Zanimalo nas je i koliko mu je bilo čudno – sa vremenske distance od jednog sata – što je i pored činjenice da je ubacio četiri, pa pet trojki zaredom, i dalje uspevao da dobije loptu?
„Da, ali teško je igrati odbranu u košarci“, nasmejao se Lukošus. „I moji saigrači su pretnja, tako da su defanzivci morali da razmišljaju i o njima. To stvara prilike za mene. Imao sam ih dosta.“
Mindaugas Lukošus je poznati trener u litvanskim krugovima. I, naravno, otac junaka.
„Nisam još ni pričao sa njim. Devojka mi je dala telefon za video poziv, ali jedino što se čulo je vikanje. Samo je urlao. To je bila prva poruka. Ali, jedva čekam da pričam sa njim. Posebna noć za nas.“
Biće i kritika, pretpostavljamo…
„Oh, sigurno. Biće kritika. To je magija trenerskog posla, uvek nešto pronađeš da kritikuješ. Ali, to je veliki deo onoga što sam danas. Njemu dugujem za karijeru“, smeje se harizmatični momak.
Meridian sport zanimaju i njegovi sledeći koraci.
„Sezona nije gotova. Idemo u Litvaniju, igramo plej-of i borimo se za još jednu titulu.“
Lep, diplomatski odgovor, ali mislili smo na dalju budućnost?
„Ciljevi su uvek najviši. Zavisi samo od toga gde ću biti. Ali iskreno ne mogu da odgovorim na ovo, suviše je to daleko u budućnosti. Do titule nas je dovelo razmišljanje samo o sadašnjosti, tako ću i nastaviti.“
Možda je budućnost sledeći prozor kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Ipak, iako je heroj litvanske klupske košarke, Lukošus će se boriti za mesto u reprezentaciji Nemačke, svetskog i evropskog šampiona.
„Ako možete da mi pomognete, bio bih zahvalan“, nasmejao se Simas. „Samo pozovite selektora. Definitivno bi bilo divno da igram za reprezentaciju, to je jedan od snova.“
U dečačkoj šali Simonas nije bio ni svestan da je uz Meridian sport stajao i poznati španski novinar, Edu Šel. Uzeo je telefon i poslao poruku dugogodišnjem poznaniku, Aleksu Mumbruu, selektoru Pancera. Vredelo je prijateljski prodiskutovati o potencijalnom reprezentativcu.
„Stvarno ga poznajete!?“, stigao je da doda.
Možda je to baš bilo veče kada se snovi Simasa Lukošusa ostvaruju.
Bonus video:
drina
Lukošus je najbolje objasnio razlog zašto je baš sad zasijao i pomogao svom timu, protivnički igrači su čuvali njegove saigrače pa su se njemu otvarale šanse a on ih je iskoristio do maksimuma.
aljosa
Dečko živi sam mnogih ustao je da uradi nešto što je garant za njegov daljnji uspjeh usvojiti ovako nešto i biti najbolji igrač pokazuje jasno u kakvom kvalitetu je riječ