Vratila se Valensija u Evroligu minulog leta, ali u pripremi za sezonu nije dovodila bombastična pojačanja. Potpisala je nekoliko igrača ispod radara, poput Omarija Mura koji je prošle sezone igrao za Darušafaku, najviše novca izdvojila za Darijusa Tompsona i zadržala jezgro iz prethodne takmičarske godine.
Ipak, ispostavilo se da je iskusni Pedro Martinez slagao savršenu slagalicu. Da je sa sportskim sektorom pažljivo birao delove i uklapao ih jedan uz drugi. Dobio je tim spreman da odgovori na sve njegove zahteve, ali i željan dokazivanja.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Rezultat je fantastičan. Valensija je pravo osveženje u elitnom evropskom takmičenju i na pet kola do kraja se bori za direktan plasman u plej-of i prednost domaćeg terena. A da bi napravila još jedan korak ka velikom cilju, moraće da savlada i Partizan u Beogradskoj areni – što je u protekla dva meseca za rukom pošlo samo madridskom Realu (20.30).
Jedan od Martinezovih aduta biće i snažni centar Met Kostelo, koji igra drugu sezonu u narandžastom dresu. U razgovoru za Meridian sport, bivši igrač Baskonije najpre se osvrnuo na veliki skalp iz prethodnog koji je još jednom pokazao ozbiljnost i kvalitet sastava iz Roiđ Arene – Met i drugovi su na kolena bacili Olimpijakos.
“Velika pobeda, bila nam je potrebna, ali što se tiče nastavljanja dalje i okretanja sledećoj utakmici – takav je trenerski stil Pedra Martineza. Veoma je disciplinovan u radu, u redu, može da se proslavi pobeda, ali sutra mora da nastavi da se radi. Imamo i sjajnu grupu momaka koja ne čvrsto stoji na zemlji. Naravno, veoma smo uzbuđeni zbog prethodne utakmice, ali znamo da posao nije gotov, imamo još pet kola“, rekao je Kostelo za Meridian sport.
Finiš susreta između Valensije i ekipe iz Pireja obišao je Evropu. Evan Furnije je faulirao Žana Montera u poslednjim sekundama, a plejmejker iz Dominikanske republike se tom prilikom povredio, pa ga je na liniji za slobodna bacanja, pri poenu prednosti za Olimpijakos, odmenio najmlađi igrač u ekipi – Serhio de Larea.
“To je bilo ludo. Žan se povredio, a on je igrač koji uglavnom završava utakmice, uzima teške šuteve… Bilo je malo konfuzije ko će ući, a onda sam čuo Kema Tejlora: ‘Moramo da uvedemo Lerija (nadimak za De Larea, prim. aut.)’. Tokom godine i na Superkupu, pogodio je neka važna bacanja, završavao utakmice sa linije penala i svi su verovali da će završiti posao – što je i uradio“.
Jasno je da Valensija ne bi napadala tako visok plasman u Evroligi da nije bilo vizije trenera Martineza.
“Zanimljiv tip. Disciplinovan po pitanju sistema koji voli da koristi. Nije toliko komplikovano, većina timova razume vrlo dobro šta igramo, ali kako uspeva da ubedi sve da odrade svoju ulogu i sprovedu njegovu viziju u delo – to je drugačije od prethodnih trenera sa kojima sam sarađivao. Pričao sam prošle godine kad sam došao sa suprugom, kako me podseća na Toma Izoa sa Mičigen Stejta. Taj plan utakmice, sistem… Razlika je možda što je trener Izo malo strastveniji, luđi, voli da viče, ali slično razmišljaju o košarci. Nije mi trebalo mnogo vremena da se naviknem jer mi je sve to donekle bilo poznato, ali na profesionalnom nivou ima razlike. U svakom slučaju, dve sjajne godine u Valensiji“.
Na putu ka direktnom plasmanu u doigravanje, a kako stvari stoje i mestu među četiri najbolja tima u ligaško fazi, koje garantuje prednost domaćeg terena u četvrtfinalu, Valensija je stigla i u Beograd. Posebno mesto i za Kostela, iako nikad nije igrao za srpske klubove.
“Volim Beograd. Imati ljude kojima je toliko stalo do sporta, koji su toliko strastveni je zaista lepo. Podseća me više na koledž, kao na kampusima u SAD, gde svi dolaze na utakmice, pričaju o njima… Imam brojne prijatelje koji su živeli i žive u Beogradu. Vanja Marinković, Rokas Gedraitis, Kodi Miler Mekintajer… Prepoznali su tu strast prema igri i u tome zaista uživam“.
U neformalnom razgovoru pred početak intervjua, američki centar koji poseduje i pasoš Obale slonovače, otkrio je i da je njegova porodica jednom prilikom posetila glavni grad Srbije, kad je bio gost Partizana sa Baskonijom.
“Moj otac i deda su dolazili i dan danas pričaju o tom iskustvu. Žele da se vrate. Moj deda ne putuje mnogo, ali je u fazonu: ‘Mоžda bih mogao da se vratim u Beograd’. Tako da, videćemo“.
Pomenuo je Met da ga za Srbiju vežu brojni ljudi. Pre svega, kapiten Partizana Vanja Marinković. Zajedno su proveli tri godine u dresu Baskonije i Vanja je igrač sa kojim je odigrao najviše utakmica u karijeri s ove strane Atlantika.
“Bilo je sjajno. Obojica smo bili u fazi karijere u kojoj smo sazrevali kao igrači, pokušavali da se dokažemo. Baskonija je mesto na koje mnogi zbog toga dolaze. Vanja i ja smo tamo bili duže od većine i uvek smo bili tu jedan za drugog. On je bio na svim rođendanima moje dece i dalje se stalno čujemo. Žao mi je što se povredio, ali znam da će se oporaviti i da će sve biti u redu“.
Neće imati priliku da sretne još jednog bivšeg saigrača tokom boravka u Beogradu, jer Čima Moneke je sa Crvenom zvezdom u Barseloni, ali ispratio je duel crveno-belih i Baskonije i nije mu se dopao doček koji je publika u Vitoriji priredila Čimi.
“Propustio sam prvo poluvreme, ali kad sam video šta se dešava, pustio sam utakmicu. Bilo mi je žao zbog Čime. Doduše, gledao sam meč bez zvuka, pa nisam čuo da li su mu zviždali, ali žao mi je. Proveo je dve godine tamo, odlično se pokazao“.
Imaće centar Valensije večeras i priliku da igra protiv ekipe bivšeg trenera, pošto mu je Đoan Penjaroja bio šef struke u Vitoriji.
“Kad sam igrao za njega u Baskoniji, imali smo veoma dobru prvu godinu. Uspeo je da napravi tim od grupe mladih momaka. Drugačiji je od Pedra, Đoan ti daje više slobode i pusti te da igraš, ali igranje za njega mi je ulilo veliko samopouzdanje. Mogao sam da pokažem šta znam, dao mi je poverenje da igram svoju igru,” istakao je Kostelo, pa nastavio o Penjarojinom mandatu u Srbiji:
“Nije me iznenadilo šta je uradio sa Partizanom. Svi znaju šta dolazi sa igranjem za takav klub – ogroman pritisak. Situacija nije bila dobra, posebno sa odlaskom trenera kao što je Željko – sa tim teretom je ponekad teže igrati. Znam da je bilo malo haotično sa svime što se dešavalo, ali Đoan je bio pravi tip da dođe na tu poziciju. Strastven je, voli da priča, ali sposoban je da ulije samopouzdanje čitavom timu“.
Iako poznat kao ofanzivno orijentisan trener, Penjaroja je u Partizanu napravio defanzivnu transformaciju. Od najlošije odbrane u Evroligi, stvorio je najbolju.
“Uvek su imali defanzivni kvalitet, igrače sposobne da igraju odbranu, ali sa svime što se dešavalo, verujem da je to uticalo na igrače. Razumljivo, da stavim sebe u tu situaciju, bilo bi mi teško da igram. Tako da je dolazak novog trenera predstavljao osveženje i omogućio im da igraju daleko bolju odbranu“.
Kroz razgovor sa Metom nije bilo teško zaključiti da poseduje veliko znanje o zbivanjima u evropskoj košarci, pa i u Partizanu. Možda ga je Vanja uputio…
“Sreli smo se u Minhenu, malo smo pričali, kao i kad su dolazili kod nas, ali gledam mnogo košarke… Moja supruga zato najviše voli ponedeljak, jer tad nema utakmica“.
S ozbirom da oseća posebno povezanost sa Beogradom, nametnulo se i pitanje – da li je ikad razmišljao da ga nazove svojim domom i potpiše za neki od srpskih klubova?
“Uvek sam bio takav da mogu da igram bilo gde… Razmišljao sam kako bi bilo da igram za Partizan ili Zvezdu ako se ukaže prilika. Nikad ne znate gde ćete završiti, ali uvek čekam agenta da dobije pozive, pa krenemo od toga“.
U svakom slučaju, večeras će ponovo biti gost u srpskoj prestonici, a na parketu Beogradske arene će se suočiti sa dobro poznatim licima. Bruno Fernando i Dilan Osetkovski su mu bili rivali u Španiji, dok su nastupali za madridski Real, odnosno Unikahu.
“Pedrov sistem je prilično definisan, te se 90 odsto utakmice trudiš da ispratiš plan – u napadu i odbrani. Tu je naša prednost, znam da se i ja dobro snalazim u brzoj tranziciji, tako da ćemo to pokušati da izvedemo i videćemo šta će biti“.
Valensija je na megdan Partizanu došla bez najboljeg strelca Montera, a pred sobom ima tim sa najboljim defanzivnim rejtingom u elitnom takmičenju na poslednjih devet utakmica.
“Svi ostali bekovi će morati da iskorače i preuzmu odgovornost u organizaciji igre. Često kad smo u teškoj situaciji i ne znamo šta ćemo sa loptom na osam sekudi do kraja napada – damo loptu Žanu. Sad je na Darijusu, Omariju, Kemu i ostalim igračima spoljne linije da budu agresivniji i da nam stvore više prilika za šuteve“, zaključio je Met Kostelo u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
tatjana
Met Kostelo stvarno ima puno prijatelja u Beogradu,lepe su mu impresije o nasem gradu i ljubiteljima kosarke…