(Od izveštača Meridian sporta iz Sankt Peterburga)
Koliko je Andrej Voroncevič zapravo veliki igrač najbolje svedoči njegov renomirani pedigre. Tokom 21 godine radnog staža podigao je isto toliko trofeja, a danas u poznim igračkim danima neretko izgleda mlađe od cele ekipe i čini sve da u dresu Zenita nastavi tradiciju prikupljanja prestižnih priznanja.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pobednički mentalitet trostrukog osvajača Evrolige zlata je vredan za četu Dejana Radonjića, a karijera na zavidnom nivou nije uticala na pad motivacije, već naprotiv u prekaljenom krilu probudila želju da nastavi sa uspesima.
Uz osmeh od uva do ova odazvao se na poziv srpskih medija da stane pred kamere posle učešča na VTB kupu, gde je konstantno bio zaslužan za smeh i dobro oraspoloženje okupljenih, kojima se u više navrata obratio na srpskom jeziku.
Najpre je Andrej upitan da li će i kada doći u Srbiju…
“Hteo sam pre nekoliko godina, kada me budete pozvali. Pre nekoliko godina kada je Željko Obradović bio trener Partizana, neki srpski treneri pitali su da li želim da budem Željkov igrač. Rekao sam da, naravno, dolazim da igram besplatno. Malo sam se šalio, ali malo sam bio i ozbiljan. Ako stigne poziv, tu sam”.
Nije za sada Andrej radio pod nadzorom Obradovića, ali čini se da sa Radonjićem neguje perfektan odnos.
“Da to je odlično. Sličan stil, ozbiljan trener, možda neki igrači ne mogu da izdrže taj sistem, taj nivo pritiska jer se zahteva mnogo. Možda su ove mlade generacije previše osetljive i slabe kada im neko u lice kaže istinu da moraju da igraju odbranu jer će nam to pomoći. Naravno, mi smo igrači, moja generacija je znala kako da se igra i odbrana i napad. Oni se žale da su umorni, to je u redu, ali zato primaš veliki novac. Zato smo profesioinalci. To možda neki ne shvataju”.
Nikakav problem nije predstavljalo Voronceviču da poveže nekoliko srpskih reči, a potrudio da se i da šou bude na nivou, što se moglo primetiti po raspoleženju njegovog okruženja.
“Znam srpski, znam neke reči, bolje razumem nego što pričam. Znam da kažem Srbi, Rusi, braća zauvek”.
Ne krije pouzdani Voroncevič žal što ruski timovi nemaju pravo nastupa u Evropi.
“Naravno da mi nedostaje. To je sjajno iskustvo. Evroliga je najbolja, možda i na svetu ako pričamo o takmičarskoj košarci. Tako je kako je. Nadam se da će se sve rešiti. Teško je to reći sa strane. Mi smo sportisti, čekamo da nas pozovu”.
Posebnu pažnju posvetio je nažalost prerano preminulom Dušku Vujoševiću.
“Želim pre svega da kažem nešto o Dušku Vujoševiću. Bio je moj trener, moram da mu se zahvalim. On je za mene bio kao tata, bukvalno kao tata kada mi je bio trener. Stalno mi je govorio: “Ajmoooo sine”. Obožavao sam ga. Imao je veliki uticaj na mene, voleli smo ga u CSKA iako je bio kratko”, rekao je proslavljeni Rus, pa potom dodao:
“Uvek se zanimao za sve igrače, pokušavao je da nam usadi samopouzdanje u tome je bio najbolji, u radu sa mladima. Mnogo je pomogao meni, Švedu, Bobiju Marjanoviću. Zahtevao je da radimo jer ćemo tako imati veće samopouzdanje. Nikada nam nije dao da spuštamo glavu, čak i kada grešimo, uvek je govorio da radom to možemo da ispravimo. Mnogo toga mi je pričao o košarci i životu”.
Uživao je tokom ovosezonskih susreta sa srpskim klubovima, ali i poslao snažnu proku za navijače.
“Srpski timovi su uvek dobrodošli. Slovenska braća. Daj da se držimo zajedno u ovom ludom vremenu. Mi smo prijatelji, mi smo braća”.
Bonus video:
