“Želim da iz ovog problema izađem još jači i vratim se na teren – da radim ono što najviše volim“, glasila je poruka koju je Uroš Drezgić poslao pre nešto više od godinu dana, kada se drugi put za svega 12 meseci suočio sa verovatno najtežom povredom u svetu sporta – stradanjem prednjih ukrštenih ligamenata na kolenu.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Kao da mučna epizoda za vreme boravka u Diošđeru nije bila dovoljna, repriza je usledila gotovo odmah po povratku u Kazanj, ali smogao je pouzdani štoper snage da prebrodi sve prepreke i ispuni obećanje. Danas ponovo radi ono što najviše voli – i to u svojoj kući.
Stigao je kao veliko pojačanje na pozajmicu u Mačvu, gde predano trenira i čeka priliku za debi u rodnom gradu, kako bi se vratio u prepoznatljivu formu i superligašku javnost podsetio zašto je Rubin svojevremeno platio 1.500.000 evra za njegove usluge, o čemu je između ostalog govorio u intervjuu za Meridian sport.
“Kada se otvorila opcija da se vratim kući nije bilo mnogo razmišljanja. Neophodni su mi minuti kako bih se vratio na svoj nivo. Pregovori su potrajali, ali uspeli smo da se dogovorimo. Smatram da je to najbolja opcija za mene. Očigledno sam vezan za Mačvu, s obzirom da sam počeo u ekipi iz Bogatića, a sada stigao u istoimeni klub iz Šapca. Kod kuće sam… Ljudi iz kluba su me želeli, a Rubin je odlučio da me pusti da uhvatim ritam u narednih nekoliko meseci i da se u Rusiju vratim spreman.”
Drezgić će u Mačvi nastupati do naredne polusezone, a potom ga očekuje nova šansa u Rubinu, osim slučaju da neko otkupi njegov ugovor od ruskog premijerligaša.
“Sve je drugačije kada si kod kuće. Spao mi je teret sa leđa. Nisam bio srećan tokom prethodnih meseci. Nisam igrao posle povreda. Glava mi je bila puna stresa. Rasteretio sam se.”
Upoznao se svojevremeno talentovani mladi reprezentativac Srbije sa čarima ruske zime, ali i teškog perioda adaptacije u prvom inostranu angažmanu tokom karijere. Uprkos tome sa velikim poštovanjem i biranim rečima govori o svom Rubinu.
“Tokom leta nema problema, ali zimi je minus najnormalnija pojava. Dešavalo se da bude minus 26, 27 stepeni… Navikne se čovek na to, naš posao je da treniramo i igramo, bez obzira na vremenske uslove. Tako da je to sasvim normalna pojava.”
Koliko mu je zaista bilo teško najbolje svedoče reči stamenog defanzivca. Đak OFK Beograda, koji je najbolje partije u karijeri pružao u dresu Čukaričkog, proživeo je pravi horor film zahvaljujući teškim povredama. U dva navrata bio je primoran na operacije, posle kojih se suočio sa kako ističe neopisivim bolom i razmišljanjima da odustane od onoga što najviše voli – fudbala.
“Mnogo mi je bilo teško… Razmišljao sam čak i da završim karijeru, s obzirom na to koliko mi je psihički i fizički bilo naporno. Pogotovo na psihološkom planu… U dogovoru sa suprugom i porodicom sam srećom odustao od te ideje. Mlad sam, tek sam počeo da igram zapravo, ali možete misliti koliko mi je zapravo bilo teško kada sam razmišljao da ostavim ono što toliko volim. Verujem da sam sada pogodio klub i grad, te da ću ponoviti partije iz Čukaričkog zbog kojih sam otišao u Rusiju.”
Najeveću dozu snage crpeo je iz podrške od strane supruge i porodice, koji su u svakom trenutku bili uz njega i bodrili ga nastavi sa karijerom koja je obećavala otkako je kročio na fudbalsko igralište.
“Apsolutno! Žena i porodica su uvek bili uz mene. Najviše sam razgovarao i provodio vremena sa suprugom. Vraćala mi je veru u povratak. Nisam osetio jači bol od onog posle operacija. Drugi put sam bio svestan šta me čeka, pa mi je palo još teže. Potom sledi dugačak oporavak, koji zahteva naporan rad. Nagomilale su se poteškoće. Žena me je motivisala da radim i srećom sam uspeo da se vratim.”
Takođe, tokom boravka u Kazanju prijala mu je podrška dobro poznatih kolega – Igora Vujačića, Nikole Čumića i Bogdana Jočića.
“Momci su mi pomogli. Davali su mi savete. Mlad sam ušao u sve… Nisam kasno popravljao šta je trebalo. Svaki čovek greši, ali nadam se da sam svoje greške smanjio na minimum. Priželjkujem debi za Mačvu i veoma se radujem.”
Nije nedostajalo poziva ni od bivših saigrača, pogotovo momaka sa kojima je pisao istoriju na Banovom brdu.
“Čuo sam se sa mnogo saigrača… Zvali su me Miladin Stevanović. Vladimir Lučić, Lazar Kaličanin… Ne bih voleo da nekog zaboravim. Svi su mi pružali podršku.”
Utisak je da je domaća javnost u startu otpisala Zemun i Mačvu, ali klub iz Šapca pokazao je zube u elitnom rangu i poslao poruku da ne planira tako lako da se spušta u prvoligaško društvo.
“Mačva je izgradila tim od mladih ljudi željnih dokazivanja u svakom trenutku. Dobra je sredina za rad i razvoj. Možda su nas otpisali na startu sezone, ali ispostavilo se da nas teško ko može da pobedi na domaćem terenu. Večiti rivali su uvek favoriti, ali i protiv njih ćemo dati sve od sebe da im pomrsimo konce.”
Oduševljen je Drezgić klubom, atmosferom na stadionu, ali i u celom gradu i okolini… Njegovi najbliži, prijatelji, ali i poznanici, odmah su pokazali veliku želju da ga vide na delu.
“Šabac nije veliki grad, dolaze ljude i sa strane. Jedno dve hiljade ljudi me je zvalo za karte za utakmicu protiv Radničkog iz Kragujevca. Pitali su me da li igram, kada mogu da me gledaju… Sjajna atmosfera vlada u gradu. Povukao sam i mnogo ljudi iz mog sela da dođu na stadion.”
Nada se da će vrlo brzo biti u prilici da zaigra pred svojim ljudima.
“Prva motivacija posle svega što sam prošao jeste da krenem da igram. Moram polako, ne smem da žurim. Takođe, veliku želju imam da igram pred ženom, porodicom, najboljim drugarima“, kazao je Drezgić, pa potom dodao:
“Stric, otac, majka, svi me prate od malih nogu. Ako nisu bili u prilici da dođu na stadion, gledali su me preko TV-a. Sada se nadaju da će moći uživo da me gledjau u našem gradu.”
Isključivo administracije sprečila je Drezgića da pre dve zime stigne u Partizan, ali je tim putem krenuo njegov doskorašnji saborac iz Rubina – Nikola Čumić.
“Već je pružio odlične partije. Dobar, skroman momak. Odlično se uklopio u Partizanov sistem. Mnogo mi je drago što je otišao u Partizan i srce mi je puno“, zaključio je Uroš Drezgić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
tadej
Drezgić ima sve što treba za veliki povratak – mlad je, talentovan, a sada ima i mentalnu snagu. Interesantno će biti da vidim kako će da igra posle svega kroz šta je prošao.
nenad
Nije sve do administracije što nije otišao u Partizan pre dve zime. Dobro da je našao mir u Mačvi, to mu je potrebno da se oporavi psihički i fizički.
vukasin
Hladne ruske zime, minus 26 stepeni, operacije, bol… To je previše za jednog mladog čoveka. Ali on nije odustao – to je karakter pravi.
ignjat
Čukarički ga je podignuo kao igrača – to su bile njegove najbolje partije. Sada se vraca kući, motiva sigurno ne nedostaje. Samo da izbegne nove povrede i biće ok.
pavle
U Rubinu je dao 1.5 miliona evra, to je ogromna suma. Ako se Drezgić vrati u formi posle Mačve, može biti odličan štoper za rusku ligu. Verujem da će uspeti.
luka
Ponos mu je što se vratio kući umesto da nastavlja depresiju u Kazanju. Supruga mu je bila najveća podrška, što je najvažnije. Kada imaš kuću i porodicu, sve je lakše.
luka
Nikola Čumić je otišao u Partizan a sada Drezgić u Mačvu – čini se da Rubin propušta svoje najbolje igrače. Ako je taj klub toliko jasan, trebalo bi malo drugačije da se radi.
tadej
Mačva pokazuje da nije sve zapisano na početku sezone. Pametna taktika, dobar tim od mladih igrača željnih dokazivanja – mogu da se takmiče sa bilo kim.
niksa
Šabac se jako oduševio kada je saznao da Drezgić dolazi u Mačvu. 2000 ljudi što poziva za karte, to je neverovatno. Taj čovek ima opravdan ugled.
jakov
Drezgić je pravi borac! Dve operacije, hladne ruske zime, a opet se vraća. To je prava sportska posvećenost. Čestitam mu na povratku.