Pun pogodak napravio je Petar Stanić kada se minulog leta preselio u Razgrad. Iako se mesecima spekulisalo o transferu u Sevilju, nekadašnji vezista Crvene zvezde zadužio je zeleni dres i ekspresno postao lider bugarskog šampiona.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nametnuo se mladi arhitekta kao primarna opcija u ofanzivi Ludogoreca, a koliko zaista pruža dobre partije ove sezone svedoči činjenica da je i dalje najbolji strelac Lige Evrope sa sedam postignutih golova, iako su Bugari uveliko eliminisani sa međunarodne pozornice.
To su samo neki od razloga zašto ga je tamošnji “Blitz Live” pozvao za opširan intervjuu… Novinar je možda očekivao drugo ime, ali srpski reprezentativac otkriva da je “fore i fazone uvek krao” od nekadašnjeg nemačkog plejmejkera.
“Kada sam bio mali, gledao sam mnoga velika imena i pokušavao da ukradem njihove najbolje osobine. Mnogo sam gledao Mesuta Ozila, on je jedan od mojih omiljenih igrača”.
Iskače Stanić iz šablona, pogotovo što odgovor nije glasio – Lionel Mesi ili Kristijano Ronaldo.
“I od njih sam pokušavao nešto da ukradem, ali igram na drugoj poziciji, oni nisu vezni igrači”.
Prisetio se kako je stigao u Razgrad.
“Bilo je ponuda i interesovanja od drugih klubova, ali ne volim da pričam o stvarima koje se nisu desile. Bio sam veoma oduševljen interesovanjem Ludogoreca, još od početka kada su direktori kontaktirali mene i mog agenta. Projekat mi se veoma dopao i lako sam prihvatio da pređem u Ludogorec”.
Već tada je bio upoznat sa situacijom u bugarskom fudbalu.
“Znao sam dosta toga. Bio sam svestan da, da bih igrao u Ludogorecu, moram da imam šampionski mentalitet”.
Veliko iskustvo igranja pod pritiskom i redovnih borbi za trofej stekao je Srbin u redovima Crvene zvezde, a pogotovo pamti mečeve sa večitim rivalom.
“Bio je veliki trenutak za mene da igram u derbiju Zvezda – Partizan, kao mali sam bio na tribinama. Jedno od najvećih iskustava je igrati u srpskom derbiju. Nisam dao gol za Crvenu zvezdu protiv Partizana, ali jesam sa drugim klubom”.
Evocirao je uspomene sa početka fudbalskog puta.
“Moj prvi klub bio je OFK Beograd, tamo sam bio 10 godina. Debitovao sam u profesionalnom fudbalu za Železničar Pančevo. To je moj grad, tu sam imao prvu profesionalnu sezonu. U slobodno vreme igram dosta tenis i košarku”.
Dotakao se i rivalstva Novaka Đokovića i Grigora Dmitrova – velikih prijatelja.
“Nažalost, ne poznajem ga lično, ali mogu da kažem da je on heroj Srbije. Svi žele da ga upoznaju. Naravno, kad god igra protiv Dimitrova, traži da mu puste pesmu Luda po tebe”.
Upitan je i da li teži da postane zvezda poput najboljeg tenisera svih vremena.
“Da, naravno. Želim to, ali je veoma teško dostići uspehe Đokovića. On takođe ne igra timski, već individualni sport. On je najbolji svih vremena. Radim i dajem sve od sebe da budem najbolja verzija sebe”.
Uz napomenu da deluje vrlo smireno, stiglo je i pitanje da li ga emocije i strast nekada savladaju.
“Fudbal je igra emocija. Ako igraš bez emocija, radiš nešto pogrešno. Većinu vremena, 90-95 odsto sam smiren, ali u preostalih 5 odsto situacija emocije izađu. Ne mislim da je to loše, već pozitivno, jer igrač tako pokazuje strast”.
Nije lako zaspati kada izgubiš…
“Naravno. Teško je posle teške utakmice da se vratiš kući, sa svom tom strašću posle poraza, i da legneš da spavaš”.
Na pitanje sa kojim poznatim igračima bi menjao dres, usledio je direktan odgovor.
“Možda sa Pedrijem i Vitinjom”.
Bonus video:
