Kada se navijači Crvene zvezde danas prisete stranih pojačanja iz protekle decenije, ime Džošue Parkera obično izmami osmehe. Reprezentativac Antigve i Barbude stigao je na Marakanu početkom 2015. godine sa epitetom brzog napadača koji je prošao kroz Kvins Park Rendžers i trebalo je da donese prevagu. Ipak, njegova epizoda u crveno-belom dresu pretvorila se u sve samo ne u fudbalsku bajku. Umesto golova, Parkerov boravak u Beogradu obeležili su promašaji, taktičko lutanje i potpuno odsustvo hemije sa navijačima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Među zvezdašima se i danas kao neobična anegdota prepričava situacija sa Aleksandrom Kataijem, koja odlično opisuje Parkerovu preveliku, ali nespretnu želju za dokazivanjem. Na meču protiv Vojvodine, kada je lopta već išla ka Kataiju koji je bio u idealnoj poziciji da postigne pogodak, Parker se ubacio iz ofsajda i šutnuo umesto njega, a gol je na kraju priznat iako je bilo vidljivo da je neregularan. Taj specifičan fudbalski nesporazum, uz meč protiv Voždovca kada je preuzeo izvođenje penala i promašio ga, učinili su da prilično brzo izgubi kredit kod beogradske publike.
Kraj njegove beogradske odiseje bio je jednako haotičan… Dolaskom Miodraga Božovića na klupu, brzo mu je stavljeno do znanja da je prekobrojan. Parker je tada zatražio dozvolu da otputuje u London zbog porodičnih problema, ali se danima nije vraćao niti javljao klubu. Dok je Zvezda razmatrala suspenzije, Božović se na konferencijama šalio na račun njegovog nedolaska. Na kraju je poslat na pozajmicu u škotski Aberdin, gde se posvađao sa trenerom i ispao iz tima, da bi kasnije tužio beogradski klub pred instancama FIFA zbog neisplaćenih zarada.
Ipak, ispod površine te konfuzne epizode, krila se mnogo teža priča. Parker je godinama kasnije za engleske medije otvorio dušu i priznao da je u Beogradu prolazio kroz ozbiljnu depresiju. Suočen sa pritiskom koji nosi dres Zvezde, jezičkom barijerom i činjenicom da je bio hiljadama kilometara udaljen od porodice, potpuno je izgubio volju za fudbalom. Njegove blede partije, kako je sam objasnio, bile su direktna posledica psihičkog stanja u kom se tada nalazio.
Kada je konačno otišao sa Balkana, Parkerova karijera se podelila na dva potpuno različita sveta. Sa jedne strane, postao je fudbalsko božanstvo na Karibima, gde je godinama nosio kapitensku traku reprezentacije Antigve i Barbude, igrajući kvalifikacije za Svetsko prvenstvo po egzotičnim ostrvima. Dok druge strane, u klupskom fudbalu je postao klasičan fudbalski putnik koji je lutao po trećoj, četvrtoj i nižim engleskim ligama.
Imao je sasvim pristojne epizode u Džilingemu i Čarltonu, pokazujući da mu taj nivo ostrvskog fudbala leži znatno više nego vreo beogradski beton. Danas, u poznim igračkim godinama, Džošua (36) i dalje odbija da okači kopačke o klin. Svoj fudbalski hleb zarađuje u šestom rangu engleskog fudbala, gde u dresu Oksforda gazi po teškim i kišovitim terenima. Prešao je neverovatan put, od ogromnog pritiska i očekivanja do anonimnosti niželigaškog blata, dokazujući da je, uprkos svim promašajima i dramama, ljubav prema samoj igri kod njega na kraju ipak pobedila.
BONUS VIDEO:
