Dve decenije promašaja i “samo što nije” sezona. Sve je to Arsenal progutao da bi danas stajao tamo gde je poslednji put bio 2006. godine, u finalu Lige šampiona. Klub iz severnog Londona overio je kartu za Budimpeštu eliminisavši tvrdoglavi madridski Atletiko, i to zaštitnim znakom Kolčonjerosa. Bez želje da igra lepo, već da bude poslednji koji je na nogama.
Kada se Arsenal poslednji put našao u finalu elitnog evropskog takmičenja, gde je poražen od Barselone sa 2:1, svet je izgledao potpuno drugačije. Bila je 2006, odnosno vreme kada je tek počinjala digitalna revolucija. Tada se pojavio Plejstejšn 3, Međunarodna astronomska unija je odlučila da Pluton više nije planeta. U martu iste godine nastao je Twitter, platforma sada poznata kao X, bioskopi su dobili novog Džejmsa Bonda u liku Danijela Krejga…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Te godine Crna gora je izglasala nezavisnost, oznašivši raspad državne zajednice sa Srbijom. Italija je uzela svetsku titulu u Nemačkoj pod komandom Marćela Lipija, pobedivši Francusku na penale, baš onda kada je Zinedin Zidan završio karijeru udaranjem Marka Materacija. I negde u svemu tome, Arsenal je prvi i jedini put igrao finale Lige šampiona. Sve do sada.
“Napad dobija utakmice, odbrana osvaja titule“. Ser Aleks Ferguson to nije svojevremeno rekao tek onako, i Mikel Arteta je očigledno odlučio da tu rečenicu pretvori u projekat. Jer, baskijski stručnjak je napravio Arsenal koji melje strpljenjem, a ne lepotom igre i golovima iz svake akcije. Prvo ti zatvori sve prolaze, pa te natera da praviš greške. I onda te posle kazni. Surovo. Takav je život.
Put do finala nije bio slučajan. Atletiko Madrid je pao u polufinalu, a ukupno gledano – 14 utakmica, 11 pobeda, tri remija. Nula poraza. Niko nikada nije imao sezonu Lige šampiona sa 14 mečeva bez poraza kao Arsenal. I, ponovo, nije do napada. Čitav uspeh Tobdžija zasniva se na betonu u odbrani.
Tandem Vilijam Saliba i Gabrijel Magaljaes izgleda kao nešto što je pravljeno za finale. Ispred njih trči Deklan Rajs i krpi sve što treba da se pokrpi. Iza njih stoji David Raja, ime bez prevelike pompe, ali konstantno na visokom nivou. I brojke su brutalne – 41 primljen gol na 59 utakmica. Prosek 0,69 po duelu. Trideset mečeva bez primljenog gola. Najbolja defanziva Evrope. Čisto ko suza.
Milan je najbliži, pa Komo koji vodi Sesk Fabregas. Čak šest klubova iz Serije A je u vrhu, što i nije iznenađenje. Ali ono što bode oči je da Bundesliga nema nijednog predstavnika. Previše otvoren fudbal, previše prostora, previše rizika. Arsenal ne igra tako.
I tu stižemo do paradoksa. Tim koji ide u finale Lige šampiona je prošao praktično ispod radara, jer je Arsenalov prioritet Premijer liga. Duge 22 godine čekanja. Svaka sezona koja ne završi titulom – neuspeh. I dok su svi posmatrali tabelu i pratili Mančester siti, Arsenal je u Evropi radio posao.
Emirejts je sinoć svedočio spektaklu. Gol Bukaja Sake, 1:0, ukupno 2:1 – i kraj priče. A pre toga su padali Leverkuzen, Bajern, Inter, Sporting…
“Mislim da se ne može potceniti ono što smo uradili u ovom takmičenju do sada. Imamo puno pravo da slavimo ovaj trenutak. Ovo je najprestižnije klupsko takmičenje na svetu. Pokušavamo da upijemo svaki trenutak. Znali smo šta je ulog. Ako za ovo ne možeš da se motivišeš, onda ne možeš ni za jednu utakmicu. Kada smo poveli sa 1:0, znao sam da ćemo pobediti. Osećao sam da se sprema nešto posebno”, rekao je Deklan Rajs posle susreta.
Navijači su to osetili. Doček autobusa, baklje, pesma – prvi put tako nešto na Emirejtsu. Energija koja nije ličila na Englesku. Više na jug Evrope.
“Ponovo smo zajedno ispisali istoriju. Ne mogu da budem srećniji i ponosniji na sve u ovom klubu. Doček ispred stadiona bio je poseban i jedinstven. Atmosfera, podrška. Energija koju su navijači stvorili, način na koji su proživljavali svaki duel sa nama… Nikada to ranije nisam osetio na stadionu. Znali smo koliko ovo znači svima… Momci su odradili neverovatan posao i posle 20 godina, drugi put u istoriji, vratili smo se u finale Lige šampiona”, blistao je Arteta.
I dok Evropa gori, liga je i dalje tu. Posle kiksa Mančester sitija protiv Evertona sve je u rukama Arsenala. Pre dve nedelje su momci iz Londona izgledali kao tim koji puca. Dva poraza, nervoza, pad forme. Sada? Pet bodova prednosti, tri kola do kraja, momentum na maksimumu.
“Pogledajte gde je ovaj klub bio prethodnih godina. Arteta je preuzeo potpunu kontrolu. Nastavili smo da rastemo, da guramo jedni druge. Liga i ovo takmičenje – idemo punim gasom. Nalazimo se u sjajnoj poziciji, a ostalo je manje od mesec dana”, dodao je Rajs.
Arteta je godinama pokušavao da Emirejts pretvori u mesto gde protivnici dolaze sa knedlom u grlu. Sada to liči na to. Ali kako je i sam rekao, to nije kraj.
“To smo postigli, ali sada moramo da podignemo nivo, jer klub koji želi da se konstantno bori za najveće trofeje mora da održi taj standard”, poručio je Španac.
Drugim rečima, finale je samo početak. Tvrdo, ziheraški, ali zasluženo.
Bonus video:
jovan
Ako je ovo primer kako neko treba da osvoji trofej , prestajem da gledam Fudbal definitivno