Epizoda Luisa Enrikea u Romi i danas deli mišljenja, ali jedno je sigurno – bila je sve samo ne obična. Španac je u Rim stigao kao trenerski eksperiment, a otišao kao čovek koji je pokušao da promeni DNK kluba koji nije bio spreman na promene. Valter Sabatini je godinama kasnije otvorio sve karte i objasnio kako je uopšte došlo do tog angažmana, ali i zašto je cela priča završila rano i burno.
Sabatini, tada sportski direktor Vučice, u periodu kada je klub vodio Tomas DiBenedeto, prisetio se kako je aktuelni kormilar PSŽ-a, vladar Starog kontinenta, završio na klupi tima sa Olimpika. U tom trenutku klub je tražio zamenu za Vinćenca Montelu, a Španac je iza sebe imao tri godine rada u Barseloni B.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Ko mi ga je predložio? Darijo Kanovi, jedan od najpoznatijih menadžera. Došao je u Rim da mi priča o njemu. Rekao mi je da Luis Enrike želi da ode u inostranstvo i napusti Barselonu B. Naglasio je da je veoma emotivno vezan za Barselonu, ali da ga Italija privlači kao sledeći korak u karijeri glavnog trenera. Poslao sam moje saradnike tamo: Masaru i Sensibilija. Vratili su se impresionirani načinom na koji su igrali njegovi igrači”, ispričao je Sabatini u intervjuu za AS.
Posle toga, Sabatini je objasnio i kako je lično „zaključao“ odluku.
“Pozvao sam jednog prijatelja novinara da mi napravi dosije sa svim njegovim izjavama iz konferencija i intervjua. Posebno me pogodila jedna rečenica: ‘Nije važno odredište, već put kojim do njega dolaziš’. Taj način razmišljanja me je zaintrigirao. Otišao sam u Barselonu, gde je već nekoliko dana ranije bio i Franko Baldini. Tamo smo se sastali sa Luisom u njegovoj kući. Odmah sam se uverio da je to – to. Po povratku u Rim ponudio sam mu uslove i on je prihvatio. Niko ga tada nije video kao trenera za Seriju A. Bio je potpuno nepoznat profil u italijanskom fudbalu”.
Njegova sezona u Rimu ostala je upamćena više po ideji nego po rezultatima.
“Njegov dolazak je bio blagoslov, i ne mislim na rezultate, jer smo završili sedmi i ostali bez Evrope. Ono što je doneo bila je potpuno nova, revolucionarna radna etika. Najvažniji igrači, poput De Rosija, dolazili su kod mene i govorili: ‘Na treningu razvija toliko koncepata da imam osećaj kao da nikada ranije nisam igrao fudbal’. Budimo jasni, Danijele je bio svetski šampion, ne bilo ko. Osećao je da ponovo uči fudbal i bio je oduševljen takvim stilom igre. Bio je inteligentan i osetljiv momak. Svaki put kada bi mi to rekao, to me je umirivalo i činilo ponosnim”.
Najviše bure izazvao je odnos sa Frančeskom Totijem, kome je Luis Enrike čak znao da pokaže klupu – što je u Rimu gotovo svetogrđe.
“On je čovek principa. Dosledan čovek. Ne pravi kompromise, a to je ključna osobina za dobrog trenera. U Rimu stvari funkcionišu ovako: Ko god dira Totija, čini smrtni greh. Toti je i danas večni idol. Ono što je uradio u fudbalu je među najboljim u istoriji. Luis Enrike je znao da bi dovođenje u pitanje Totija značilo da sam sebi kopa rupu. Ipak, nije želeo da izda svoje principe zbog lične koristi ili mira u kući. Bio je neverovatno dosledan. Njih dvojica su se poštovali. Toti ga je zvao Zikići, po jednom od najpoznatijih italijanskih naučnika. I Luis ga je cenio kao igrača, ali problem su bili navijači Rome… Oni su Frančeska videli kao poluboga. Niko nije smeo da ga dira. Luis Enrike se toga nije plašio. Nije ga zanimalo šta ljudi misle. Sprovodio je svoj stil fudbala i prihvatao cenu”.
Na kraju, saradnja je završena ranije nego što se očekivalo.
“Na kraju sezone smo razgovarali sa njim. Čak smo želeli da produžimo ugovor, ali je odbio. Mislim da se uvredio jer su neki navijači vređali njegovu porodicu ili nešto slično, i to blizu njegove kuće. Nije mogao to da prihvati. Otišao je. Kasnije je, verovatno iscrpljen, morao da uzme godinu dana pauze pre nego što je preuzeo Seltu”.
I za kraj, ostaje i jedna gotovo neverovatna slika iz tog perioda.
“Istina je, nije legenda. Luis Enrike je bio posvećen radu do kraja. Plivao je, trčao, vozio bicikl… Živeo je bliže Formelu, nego Trigoriji. Kuću mu je preporučio Ivan De la Penja, koji mu je u početku bio saradnik. Gotovo svaki dan je išao biciklom na trening Rome i vraćao se na isti način”, otkrio je Sabatini.
Bonus video:
