Nekada je bio samo još jedan klinac iz Amsterdama koji sanja da obuče dres prvog tima Ajaksa. Danas je napadač Crvene zvezde, igrač koji je za nekoliko godina prošao put od odbačenog talenta bez ugovora do fudbalera koji sanja Ligu šampiona i Premijer ligu. Priča Džeja Enema nije ona klasična fudbalska bajka u kojoj sve ide glatko. Naprotiv. U njoj ima povreda, pozajmica, sumnji, lutanja po Italiji i Kipru, trenutaka kada je karijera delovala kao da klizi u pogrešnom smeru. Ali ima i tvrdoglavosti, vere u sebe i odluke da se ne preda onda kada je bilo najlakše odustati.
Holandski napadač danas deluje kao jedan od najzanimljivijih projekata u srpskom fudbalu. U Crvenoj zvezdi je za kratko vreme pokazao da poseduje ono što moderni napadači moraju da imaju – snagu, brzinu, osećaj za prostor i mentalitet igrača koji ne beži od kontakta. A njegov put do Beograda bio je sve samo ne običan.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Džej Enem (23) će predstojećeg leta da igra kvalifikacije za Ligu šampiona sa Zvezdom. Momak iz Amsterdama 2022. godine nije dobio profesionalni ugovor u Ajaksu, pa je preko Italije, Kipra i OFK Beograda završio na stadionu Rajko Mitić. U razgovoru za Voetbalzone otvoreno je pričao o svom neobičnom fudbalskom putu, usponima, padovima i veri da tek dolaze njegove najbolje godine.
Crvena zvezda je i ove sezone dominirala srpskim fudbalom. Najtrofejniji klub Balkana osvojio je novu duplu krunu i sada želi još jedan plasman u elitno evropsko društvo. Enem je u tome imao važnu ulogu. Među crveno-bele je stigao tokom zime, a na 16 zvaničnih utakmica postigao je šest golova i dodao dve asistencije.
“Moj prelazak u Srbiju ispao je fantastično”, zadovoljno je konstatovao Enem.
Džejeva fudbalska priča počinje daleko od reflektora i velikih stadiona, na ulicama i malim terenima Amsterdam-Zuidosta.
“Prvih deset godina života živeo sam u Ganzenhoefu, a onda smo se preselili u Dimen. Ljubav prema lopti nasledio sam od oca. U Ganzenhoefu sam stalno igrao fudbal sa drugarima na crkvenom trgu. Tada sam želeo da budem Kristijano Ronaldo. Kasnije sam počeo da igram veliki fudbal u CTO’70. Na kraju sam želeo korak više i prešao sam u AFC. Od tog trenutka sve je krenulo veoma brzo”.
Još kao klinac fizički je odskakao od svojih vršnjaka, pa nije prošlo mnogo vremena pre nego što su ga primetili ozbiljni klubovi. Interesovali su se AZ Alkmar, Utreht, Volendam i Sparta Roterdam.
“Na kraju sam izabrao AZ. Tamo sam igrao godinu dana, posle čega me je doveo Ajaks. To je bila laka odluka. Ajaks je Ajaks, posebno ako si rođeni Amsterdamac. Bio je to ostvareni san. De Toekomst je bio pet minuta od moje kuće, pa je sve bilo i praktično. Taj pritisak igranja za Ajaks mi je prijao. Na turnirima su svi očekivali da pobediš i pre nego što utakmica počne. To mi je odgovaralo”.
U omladinskoj školi Ajaksa proveo je šest godina, rame uz rame sa nekim od najvećih talenata svoje generacije.
“Bio sam generacija 2003. sa Kijanom, Renšom, Basom, Regerom, Jahom i Unuvarom. Ko je bio najbolji? Nadži. On je stvarno mogao da rešava utakmice”.
Ipak, iako je prošao čuvenu Ajaksovu školu, nije uspeo da se probije do prvog tima.
“Zbog problema sa kolenom propustio sam dve veoma važne godine. Tokom priprema 2022. imao sam solidnu ulogu u prvom timu, ali želeli su da ostanem u Jong Ajaksu kao jedini igrač bez ugovora. To nije ulivalo mnogo poverenja”.
U tom trenutku morao je da preseče.
“Imao sam tada 19 godina i u jednom trenutku želiš da počneš da zarađuješ. Važno je da možeš da se brineš o sebi. Uz gust raspored Jong Ajaksa ne možeš tek tako da imaš još jedan posao sa strane. Nadam se da ću jednog dana dokazati suprotno na stadionu Johan Krojf Areni”.
Leta 2022. stigao je u Veneciju, klub koji je tada pokušavao da se vrati u Seriju A.
“To je bio klub koji mi je pokazao najviše poverenja. Upravo su ispali u Seriju B i želeli su ponovo da igraju napadački fudbal sa mladim talentima. Delovalo mi je kao odličan korak”.
Prvi put se potpuno odvojio od porodice i otišao sam u drugu državu.
“Sve je bilo novo za mene i potpuno drugačije od onoga na šta sam navikao u Ajaksu. Taj početak je bio težak, ali generalno se brzo prilagođavam novim situacijama”.
Ali umesto velikog proboja, stigao je novi problem.
“Na drugom treningu doživeo sam povredu zbog koje sam pauzirao tri meseca, što sigurno nije pomoglo. Debitovao sam za Veneciju, ali su mi potom rekli da sezonu završim na pozajmici u Vis Pezaru u Seriji C. Nisam imao pravo glasa. Tu je počeo moj pad”.
Za Vis Pezaro odigrao je svega sedam utakmica bez gola i asistencije. Kada se vratio u Veneciju, situacija je postala još gora.
“Kada sam se vratio u Veneciju, ponovo su se čudno ponašali prema meni. Odmah sam sklonjen iz tima i mesecima nisam trenirao sa ekipom”.
U tom trenutku karijera mu je ozbiljno visila o koncu. Razmišljao je čak i o povratku u Holandiju, ali je usledio poziv sa Kipra. Etnikos Ahna je postao njegova nova stanica. Ni na Kipru stvari nisu krenule idealno.
“U Etnikos nisam stigao spreman jer sam mesecima radio individualno. Posle dve kratke epizode sa klupe ponovo sam se povredio, ovog puta do kraja sezone”.
Mnogi bi tada odustali. Enem nije. Ostao je na Kipru i otišao na novu pozajmicu, ovog puta u Omoniiju Aradipu.
“Igrao sam prijateljsku utakmicu protiv njih i ostavio dobar utisak. U tom trenutku nisam imao mnogo opcija i osećao sam da je to poslednja šansa – ili uspeh ili kraj”.
Sezona jeste bila teška, ali je prvi put posle dugo vremena uspeo da uhvati kontinuitet.
“Bila je to teška, ali poučna godina. Završili smo ubedljivo poslednji, a ja sam postigao samo četiri gola. Ipak, uspeo sam da pokažem sebe i napredujem, pre svega zato što sam konačno odradio celu sezonu bez prekida. To mi je donelo mnogo samopouzdanja i zahvalan sam bogu zbog toga, jer sam zaista imao periode kada sam sumnjao u svoju karijeru”.
Upravo tada shvatio je koliko je mentalna snaga važna u fudbalu.
“Uvek sam znao da imam kvalitet, ali u jednom trenutku moraš to i da pokažeš. Klubovi ti neće tek tako ponuditi ugovor ako ti se više puta stvari izjalove”.
Napadač visok 195 centimetara kaže da ga je sve kroz šta je prošao promenilo.
“Moraš stalno da veruješ u sebe. Čak i kada drugi više ne veruju ili kada stvari ne idu kako želiš. Fudbal nije uvek fer. Da bih to shvatio, morao sam da prođem kroz sve ovo”.
Iako mu je život na Kipru prijao, prošlog leta odlučio je da napravi novi korak.
“Direktor OFK Beograda kontaktirao je mog menadžera i baš me je želeo u klubu. Nije prestajao da zove”.
To poverenje bilo je dovoljno da prihvati ponudu sa Karaburme.
“Taj potez se pokazao kao pun pogodak jer mi srpski fudbal baš odgovara. Ja sam igrač koji voli dubinu, napadanje prostora i duele. Liga je dosta čvrsta i igra se brže nego na Kipru. Zato mnogo mladih talenata dobija priliku da se pokaže”.
Vrlo brzo eksplodirao je u Superligi Srbije. Na 17 utakmica postigao je 10 golova i dodao asistenciju.
“To je izazvalo veliko interesovanje. Crvena zvezda je postala konkretna pošto sam dao gol protiv nje. Pored toga, želelo me je nekoliko klubova iz Rusije, dok su interesovanje pokazali i Hetafe i Ferencvaroš”.
Kada je stigao poziv Crvene zvezde, odluka je bila laka.
“Dodatni plus bio je to što sam mogao da ostanem da živim u Beogradu. Isti grad, ista liga, ali sada u najvećem klubu Balkana. Sve se savršeno poklopilo”.
Enem trenutno igra za Zvezdu kao pozajmljen fudbaler, ali klub ima opciju da ga otkupi i očekuje se da uskoro potpiše višegodišnji ugovor.
“Želim da nastavim da pomažem timu i nadam se da ću sledeće godine igrati u Ligi šampiona”.
Poseban utisak ostavili su na njega navijači.
“Najviše tokom derbija protiv Partizana. Nedavno smo baš protiv njega osvojili titulu, tako da je to bilo posebno iskustvo”.
Jedan od najvećih trenutaka u njegovoj karijeri bio je debi u Ligi Evrope, kada je asistirao za pobedu protiv Lila u gostima. U svlačionici Zvezde deli prostor i sa velikim imenima.
“Marko Arnautović je ostavio najveći utisak na mene. Ima neverovatnu karijeru iza sebe, a igra na sličnoj poziciji kao ja, pa mogu mnogo da naučim od njega. Smešno je što sa njim mogu da pričam na holandskom zbog perioda koji je proveo u Tventeu. Kaže da mu je tamo bilo fantastično. Naš golman Mateus branio je za Ajaks, ali uglavnom govori portugalski. Ipak, pričali smo o njegovom vremenu u Amsterdamu”.
Enem je izdvojio i jednog mladog igrača kog vidi kao budućnost srpskog fudbala.
“To je Vasilije Kostov. Ima samo 18 godina, ali već je odigrao mnogo minuta i postiže dosta golova. Mislim da može da dogura veoma daleko”.
Za narednu sezonu ciljevi su mu potpuno jasni.
“Liga šampiona i mnogo golova. Još više nego ove sezone. Sigurno mogu to da ostvarim. U Zvezdi je normalno da budeš šampion, ali kvalifikacije za Ligu šampiona moramo da pretvorimo u uspeh”.
Posle svega što je prošao, Enem danas deluje kao igrač koji je konačno pronašao svoje mesto. Ali ne želi tu da stane.
“Dok sam igrao na Kipru, nisam mogao ni da zamislim da ću sada sanjati Ligu šampiona. Pa zašto onda ne bih verovao i u još više? Ako nastavim u ovoj formi, svašta je moguće. Možda se za dve godine otvore potpuno nove prilike. Imam mnogo snova i ne mislim da je ovo moj maksimum”.
Jedan san posebno izdvaja.
“Jednog dana želim da igram u Premijer ligi. To bi za mene bilo nešto najveće i radiću naporno da to ostvarim. Ali prvo želim još više golova za Zvezdu”.
Napadač koji je od igrača bez ugovora u Ajaksu stigao do milionske scene u Beogradu ne krije ni reprezentativne ambicije.
“Naravno da želim da postanem reprezentativac. To može biti Holandija ili Nigerija, tako da ništa unapred ne isključujem. Za sada me niko nije kontaktirao. Za šansu u reprezentaciji Holandije moraću još da napredujem, a i Nigerija ima vrhunske napadače, pre svega Viktora Osimena. Igranje za nacionalni tim je moj san, ali trenutno sam fokusiran na sadašnjost. Korak po korak, pa ćemo videti gde će me put odvesti”, zaključio je Enem.
Bonus video:
